Razumevanje ponašanja životinja je neophodno za ljude kako bi brinuli o njihovom zdravlju i dobrobiti. Posedovanje informacija o mogućim patološkim uzrocima njihovog neželjenog ponašanja omogućava nam da pravovremeno posegnemo za veterinarskim stručnjacima i obezbedimo našim ljubimcima efikasnu pomoć.
Zašto psi laju?
Pas je društvena životinja. Većina zvukova koje emituje služi mu kao sredstvo komunikacije sa svojim vrstama, čovekom ili drugim vrstama. Osnovna svrha lajanja je pozivanje krda koja se nalazi u blizini.
Pored lajanja, njihov zvučni „asortiman“ uključuje cviljenje, zavijanje, urlanje i jadanje. Svaki od ovih zvukova može imati različito značenje, u zavisnosti od akustičkih karakteristika – na primer, visine, trajanja ili glasnoće. Razumevanje njihovog značenja takođe pomaže poza u kojoj životinja emituje te zvuke, govor tela. U kombinaciji sa tim, lajanje omogućava našim ljubimcima da prenesu emocije, namere, molbe i pretnje.
Dakle, razmotrićemo 8 mogućih razloga zbog kojih životinje mogu da laju.
Bol ili nelagodnost
Iznenadno lajanje na visokom tonu znači da pas oseća bol. To mu omogućava da se žali vlasniku na loše stanje, da ga pozove na pomoć u slučaju povrede, da obavesti igrajućeg partnera da čini bol.
Ako pas reaguje takvim lajanjem na nežan dodir ili pokušaj da ga se pomiluje, potrebno je odvesti ga veterinaru, pripremajući se da detaljno ispričate o njegovom ponašanju, načinu života, ishrani.
Upravo se kod stručnjaka treba obratiti sa pitanjem zašto pas laje bez razloga, ako nije moguće utvrditi razlog zbog kojeg ljubimac laje. Veterinar će proveriti da li je takvo ponašanje uzrokovano fizičkim ili psihičkim problemima, jer bolesti ili povrede nisu uvek očigledne.
Molba za pomoć
Ponekad ljubimac laje ako ima potrebu koju ne može sam da zadovolji – na primer, da se hrane ili izađe napolje. Tada privlači pažnju lajanjem – obično zvuči kao niz pojedinačnih zvukova, odvojenih pauzama. U tom slučaju, životinja može da podigne uši i maše repom, ili ga drži podignutim i napetim. Pitanje „Zašto pas laje?“ u takvim slučajevima može se preformulisati kao „Šta on traži?“
Stručnjaci preporučuju oprezno reagovanje na takvo ponašanje ljubimca kako ne bi razvio naviku manipulisanja ljudima – na primer, traženjem poslastica ili postizanjem vanredne ishrane. Prekomerno hranjenje može dovesti do gojaznosti i drugih bolesti.
Dosada
Psi su životinje koje teško podnose nedostatak komunikacije i intelektualne stimulacije. Ponekad izražavaju dosadu lajajući i korišćenjem govora tela.
Neki od njih u takvim slučajevima mogu donositi vlasniku predmet koji može poslužiti kao naznaka o čemu žele da se bave – na primer, povodac ili lopticu. Ovo je još jedan mogući razlog zašto pas povremeno laje.
U takvim situacijama, ljubimac može izbegavati poseban pozivni laj koji se može približno prevesti kao „harrr-raf“. Njegov govor tela, kao i u prethodnom slučaju, može izražavati napetost (pritisnuta ili nestručna ušima, ispružen ili mašući rep). Ponekad pas zauzima posebnu pozu koja poziva na igru: spušta se na prednje šape i maše repom.
Strah ili anksioznost
Posebno glasno i uporno, rep ažurno, psi mogu lajati od straha ili anksioznosti. Pri tome emitiraju niže zvuke sa pridruženim urrkanjem. Takvo lajanje se često naziva agresivnim i smatra se znakom nepovjerenja. Uplašena životinja zauzima specifičnu pozu: glava spuštena, dlaka na leđima uspravljena, rep stegnut između zadnjih šapa. Ova reakcija može izgledati zastrašujuće – ali je namenjena da deluje kao zaštita od mogućeg napada.
Sličnu reakciju može izazvati približavanje velika nepoznata pasmina psa koji nije dovoljno socijalizovan ili dolazak neznanca u kuću u kojoj živi.
Zaštita teritorije
Ponekad je razlog zašto pas laje, naizgled bez razloga, povezan sa posebnim percipiranjem teritorije od strane životinje. Vlasnici često vide okolinu drugačije od svog ljubimca i ne osećaju razloge za emocije koje pas možda izražava lajanje. Na primer, mogu smatrati neosnovanim njegovu reakciju na susede koji prolaze pored ulaznih vrata, jer, za razliku od psa, ne smatraju da je potrebno braniti teritoriju od tih ljudi.
„Teritorijalni“ laj zvuči slično kao anksiozno lajanje, ali prati drugačiju pozu. Pas koji laje teritorijalno drži glavu visoko, a uši i rep su uspravljeni kako bi zauzimali više prostora i izgledali impozantnije.
Pri tome objektivno ne mora postojati razlog za zaštitu – u tom slučaju, neželjeno ponašanje se može ispraviti upravo treniranjem.
Radost
Kratak laj na srednjim tonovima (manje visokim nego lajanje od bola, ali ne tako niskim kao lajanje od straha) najčešće ukazuje na radosno uzbuđenje. Obično je praćen mahanjem repa, ponekad spuštanjem na prednje šape. Životinja može da se kotrlja ili brzo hoda prednjim šapama, kao da je nestrpljiva.
Glava radosnog ljubimca je visoko podignuta, uši su uspravljene.
Ponekad vlasnici pozdravljaju svoje ljubimce koji se vraćaju kući ili poznate prijatelje šetnjom sa takvim radosnim lajom. Razlozi za ove pozitivne emocije mogu biti i pripreme za šetnju, puni obrok u činiji, pojavljivanje omiljene igračke ili ukusne poslastice u vlasnikovim rukama, dolazak gostiju itd.
Iznenađenje
Ljudi imaju sklonost da spontano izgovore uzvike od iznenađenja ili neočekivanosti. Neki psi u takvim slučajevima laju. Često je to pojedinačni lajući zvuk, ali nakon pauze životinja može opet lajati nekoliko puta. Iznenađeno lajanje može se emitovati u bilo kojoj pozi, jer predstavlja spontanu reakciju na koju pas nije očekivao.
Razlog za takvu reakciju može biti neočekivano približavanje čoveka ili životinje pasu koji je bio zaglavljen u mislima ili primetno naglo kretanje koje je pas uočio. Zato reakcija na nešto neočekivano ili neobično može biti još jedan razlog zašto pas laje bez razloga.
Kognitivni poremećaji
Ponekad životinje zaista laju bez spoljnog razloga. To može biti znak kognitivnih poremećaja kod starijih jedinki. Ljubimci koji pate od demencije često laju noću.
U tom slučaju, lajanje predstavlja reakciju na unutrašnji nelagod, koji životinja oseća zbog toga što se manje dobro orijentiše u okolini. Ponekad se to pogoršava starenjem sluha ili vida. Zato takvo ponašanje psa je razlog da ga se prikaže veterinaru, kako bi mu prepisao lekove koji bi poboljšali njegovo stanje (na primer, sedative). Nije na odmet obezbediti udoban i siguran prostor, kako bi životinja u mraku ne nailazila na predmete, ne klizala po podu i nije bila primorana da se penje na visoke površine.
Kako korigovati ponašanje?
Ako pas laje bez očiglednog razloga, to je razlog da se obratite za konsultaciju. Veterinarski lekar može otkriti bolesti koje dovode do takvog ponašanja, a zoodpsiholog ili kinolog mogu identifikovati psihološke faktore koji to izazivaju.
Šta može biti potrebno za korekciju:
- uklanjanje osnovne bolesti koja je izazvala nelagod;
- stvaranje prijateljskog i sigurnog okruženja u domu;
- dovoljna pažnja, česte igre i šetnje;
- trening za povećanje kognitivne stimulacije;
Trening je potreban i u slučajevima kada je razlog lajanja jasan, ali ga nije moguće otkloniti – na primer, ako ljubimac laje na komšije.
Naj„glasnije“ pasmine
Odgovor na pitanje zašto psi laju ponekad se može pronaći u njihovoj istoriji. Mnogim pastirskim pasminama (na primer, nemački ovčar, norveški buhund, border collie i dr.) je „razgovornost“ bila potrebna za rad sa stadošću. Od goničara i terijera je bilo potrebno da pronalaze divljač i obaveštavaju o tome glasnim lajanjem. Zato je sklonost ka vokalizaciji postala karakteristika pasmina kao što su beagle, west highland white terier, jack russell terijer, jorkširski terijer, danish schnauzer.
Mnogo laju i neke pasmine koje nisu uzgajane kao lovačke – kao što su pomeranski špic, malteška bolonka, čivava.
Najtihije pasmine
Međutim, nisu sve terijere sklone da mnogo laju. Irlandski meko dlakavi terijer smatra se, na primer, tihom pasminom. Među njima su takođe neke lovačke pse – naime, borzogovi, koji, za razliku od goničara, su uzgajani da love divljač u tišini. To su greyhound, irski vukodlak, ruska borzoga, saluki.
Najpoznatija tiha pasmina je basenji. Ponašanje ovih pasa je uslovljeno njihovom anatomijom: uža grkljan koji nije prilagođen za lajanje. Često se nazivaju nelajnim afričkim psima.
Umereno laju i predstavnici kao što su cavalier king charles spaniel, šiba inu, francuski buldog, shi-tzu.
- Izvori:
-
Markowitz J. (2021). Razumevanje psećeg ponašanja. Beograd: Knjiga oko ugla.
-
Petrovic S. (2020). Psihologija pasa na Balkanu. Novi Sad: Vet knjige.
-
Jenkins L. (2019). Behavioral Issues in Dogs. London: Animal Behaviour Press.
-
Müller H. (2022). Hundeerziehung in Europa. Berlin: Canine Verlag.
