Kod kuće je nežan, a napolju visi na povocu, juri pogledom bicikle i pokušava da pokupi sve sa trotoara. Život sa mladim, snažnim psom može biti iscrpljujuć, posebno kada nema novca za niz privatnih treninga. Ipak, napredak ne zavisi samo od broja časova: mnogo znače bezbedno okruženje, kratke vežbe i zadaci dovoljno laki da pas može da uspe.
Zašto se poznate komande izgube napolju
Pas od oko deset meseci često je u adolescenciji. Može da sedne dok mu stavljate am, a da istu veštinu ne uspe da pokaže kada ugleda drugog psa. Naučeno ponašanje nije automatski podjednako pouzdano na svakom mestu, naročito uz veliko uzbuđenje, strah ili jaka ometanja. To nije dokaz da vas pas namerno ignoriše.
Haskiji mogu biti veoma aktivni, samostalni i skloni jurnjavi, ali poreklo mešanca ne objašnjava svako ponašanje niti određuje kakav će pas biti. Plan prilagodite onome što vaš pas stvarno pokazuje: šta ga uznemirava, na kojoj udaljenosti reaguje i šta mu pomaže da se opusti.
Cvilenje, skakanje i povlačenje prema drugom psu sami po sebi ne otkrivaju da li pas želi igru, oseća strah ili frustraciju. Moguće je i preplitanje tih stanja. Ne proveravajte nameru prisilnim približavanjem ili puštanjem među nepoznate pse. Čak i pas koji traži druženje može pri susretu reagovati nepredvidivo kada je previše uzbuđen.
Prvo sprečite beg i opasne susrete
Dok opoziv nije dovoljno pouzdan, ne puštajte psa na neograđenom prostoru. Proverite da li am dobro pristaje i da li pas može da se izvuče kada krene unazad. Ako postoji rizik od bega, pravilno postavljeno dodatno povezivanje ama i ogrlice može pružiti rezervno osiguranje, ali ne zamenjuje odgovarajuću opremu i nadzor.
Za vežbanje na otvorenom koristite dugačak povodac pričvršćen za dobro prilagođen am, dalje od saobraćaja, biciklista i gužve. Ne dozvoljavajte psu da se zaleti i naglo zaustavi na kraju povoca. Vodite računa da se povodac ne obmota oko nogu ili ruku; za kretanje uz ulicu koristite kraći povodac.
Birajte mirnije termine i rute sa prostorom za udaljavanje. Kada se pojavi bicikl ili drugi pas, pređite ulicu ako je bezbedno, skrenite ili se zaklonite iza parkiranog vozila na dovoljnoj udaljenosti od kolovoza. Izbegavanje situacije koja je trenutno preteška nije poraz, već deo treninga.
Kako da vežbate pored pasa i bicikala
Počnite na udaljenosti na kojoj pas primećuje ono što ga uzbuđuje, ali telo mu nije ukočeno i još može dobrovoljno da se okrene ka vama ili nastavi sa vama. Uzimanje hrane jeste koristan znak, ali nije jedini pokazatelj da mu je situacija podnošljiva.
Kada primeti drugog psa ili bicikl, mirno označite taj trenutak kratkom rečju, pa ponudite nagradu. Nagradite i dobrovoljno okretanje ka vama; ne zahtevajte dug kontakt očima.
Posle nekoliko lakih ponavljanja udaljite se ili napravite pauzu. Ne morate da prilazite bliže tokom svake vežbe.
Ako pas ukočeno gleda, skače, laje ili ne može da pođe sa vama, povećajte udaljenost. Tada nije trenutak za ponavljanje komandi, trzanje povoca ili insistiranje da sedi.
Smanjujte udaljenost tek kada se pas u sličnim uslovima više puta lako snađe. Ako je narednog dana osetljiviji, ponovo olakšajte zadatak.
Za nagradu koristite male zalogaje hrane koju pas sme da jede, kratku igru ili priliku da njuška. Igračke nekim psima dodatno podignu uzbuđenje, pa ih birajte prema reakciji psa. Odbijanje hrane nije nužno znak da su poslastice loše: situacija može biti preteška. Ne uskraćujte obroke da biste psa naterali da sarađuje.
Opoziv gradite bez testiranja na sreću
Počnite u stanu ili mirnom, bezbedno ograđenom prostoru. Pozovite psa jednom kada očekujete da će doći, sa male udaljenosti. Nagradite dolazak, a zatim ga često pustite da nastavi prethodnu bezbednu aktivnost. Tako poziv ne znači uvek kraj zabave.
Postepeno pređite na veće udaljenosti i blaga ometanja, uz dugačak povodac tamo gde je potreban. Ako se pas ne odazove, ne ponavljajte poziv unedogled i ne kažnjavajte ga kada ipak dođe. Bezbedno mu priđite ili ga povedite dalje, pa naredno ponavljanje učinite lakšim. Nijedan broj ponavljanja ne garantuje pouzdan opoziv u svakoj situaciji; kod izražene sklonosti jurnjavi povodac i ograda mogu ostati neophodni.
Skupljanje sa zemlje i uništavanje stvari
Sklonite smeće, čarape, ćebad koju pas kida i druge predmete koje može progutati. Vežbajte „ostavi“ sa bezbednim predmetima i nagradom, a ispuštanje predmeta učite razmenom za nešto vredno. Ne jurite psa i ne otimajte mu rutinski stvari iz usta: to može podstaći brzo gutanje ili čuvanje predmeta. Kod neposredne opasnosti prioritet su bezbednost i savet veterinara.
Za psa koji uporno jede sa zemlje može pomoći postepeno navikavanje na odgovarajuću korpu. Ona mora da omogućava široko otvaranje usta radi dahtanja i uzimanje vode. Nisu sve korpe zaštita od sitnih zalogaja, pa izbor proverite sa stručnom osobom. Korpa nije zamena za nadzor i ne ostavlja se psu bez nadzora.
Kada ne možete da nadgledate psa, obezbedite prostor bez dostupnih opasnih predmeta. Kavez je mogućnost samo ako je pas na njega postepeno naviknut i u njemu se opušta, uz redovne izlaske, kretanje i društvo. Nije rešenje za psa koji u zatvaranju paniči, pokušava da se izbavi ili se povređuje. Uništavanje tokom odsustva vlasnika može zahtevati procenu problema povezanih sa odvajanjem, a ne strože zatvaranje.
Igračke za punjenje hranom, podloge za lizanje i njuškalice koristite pod nadzorom dok ne znate kako ih pas koristi. Nijedna nije bezbedna za svakog psa. Ako kida delove i pokušava da ih guta, prekinite aktivnost i ponudite bezbedniju zamenu.
Ako sumnjate da je pas progutao otrov, lek, bateriju, oštar predmet, tkaninu ili drugi strani predmet, odmah se javite veterinaru, čak i ako deluje dobro. Ponavljano povraćanje, bolan ili nadut stomak, izrazita malaksalost, gušenje ili otežano disanje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.
Kada i kakvu stručnu pomoć tražiti
Novu ili izraženu osetljivost na dodir, naročito oko glave, ne pripisujte automatski adolescenciji. Bol ili drugi zdravstveni problemi mogu uticati na ponašanje, pa zakažite veterinarski pregled. Ne forsirajte dodir i ne dozvoljavajte nepoznatim ljudima da maze psa koji se sklanja ili ukoči.
Ako postoji rizik od ujeda, ne možete fizički bezbedno da vodite psa ili reakcije postaju sve jače, potražite individualnu stručnu procenu. Birajte osobu koja radi nagrađivanjem, prilagođava udaljenost i ne koristi zastrašivanje, bol ili prisilno izlaganje. Veterinar može pomoći da se proceni da li je potrebna i dodatna stručna podrška za ponašanje.
Uz ograničen budžet pitajte za jednu procenu sa pisanim planom i kasniju kontrolu, rad na daljinu kada je primeren, plaćanje u ratama ili pristupačnije programe lokalnih udruženja i škola. Cene i dostupnost znatno se razlikuju; pre uplate proverite šta program obuhvata i kakve metode koristi.
Mala grupna škola može biti korisna ako pas može da radi na dovoljnoj udaljenosti od drugih pasa i ima mogućnost da se skloni. Za psa kog samo prisustvo grupe preplavljuje to nije dobar početak. Pitajte koliko pasa učestvuje, kako se sprečavaju neželjeni susreti i da li je moguća prethodna individualna procena.
Kako da prepoznate napredak
Za početak izaberite dva cilja: na primer, nekoliko lakih dolazaka na poziv i mirno posmatranje psa sa velike udaljenosti. Vežbajte kratko, uz pauze. Uz prilagođenu fizičku aktivnost obezbedite vreme za njuškanje, odmor i neometan san; cilj nije da psa neprekidno iscrpljujete.
Beležite udaljenost na kojoj je pas mogao opušteno da primeti okidač i koliko mu je trebalo da se oporavi posle reakcije. Lakše okretanje ka vama, manje zatezanja povoca i brže smirivanje jesu korisni pomaci. Sazrevanje može pomoći, ali samo čekanje nije zamena za rad, niti garantuje nestanak problema.
Uspeh nije samo prolazak tik pored drugog psa. Nekad je uspeh to što ste se na vreme udaljili, sprečili beg ili završili šetnju bez gutanja smeća. Takve odluke čuvaju i psa i vaše strpljenje dok postepeno gradite pouzdanije ponašanje.
