Desi se u sekundi. Vaš pas prolazi pored većine pasa bez problema, a onda se otvore vrata lifta i ispred vas je pas koji laje i nasrće na povocu. Vaš mali pas uzvrati istom merom. Nema dovoljno prostora za sklanjanje, a ono što ste vežbali u parku odjednom ne pomaže. U tom trenutku cilj nije savršeno ponašanje, već bezbedno razdvajanje.
Zašto inače miran pas burno reaguje
Ponašanje zavisi od okolnosti. Pas može dobro podnositi mirna mimoilaženja, a ipak se uznemiriti kada drugi pas laje i zaleće se iz neposredne blizine. Iznenađenje, buka i nemogućnost udaljavanja mogu doprineti odbrambenoj reakciji, strahu ili frustraciji. Samo na osnovu lajanja ne možemo pouzdano znati šta pas oseća niti da li bi pokušao da ugrize.
Liftovi, hodnici, ulazi i slepi uglovi posebno su zahtevni jer smanjuju mogućnost izbora. Malom psu blizina znatno krupnijeg psa može biti dodatno zastrašujuća, ali veličina sama po sebi ne određuje ponašanje. Važna su i prethodna iskustva, trenutno stanje i način na koji drugi pas prilazi.
Na većoj udaljenosti pas često lakše prati vlasnika i prihvata nagradu. Kada je previše uznemiren, te poznate veštine mogu privremeno postati nedostupne. To se često opisuje kao prelazak praga reakcije. Uzimanje hrane jeste koristan pokazatelj, ali nije jedini: posmatrajte i ukočenost tela, uporno zurenje, pokušaje udaljavanja i sposobnost psa da se opusti.
Ponavljani neprijatni susreti mogu stvoriti očekivanje opasnosti baš na određenom mestu, na primer ispred lifta. Lajanje i nasrtanje mogu se i učvrstiti ako posle njih drugi pas ode. To ne znači da pas namerno pravi problem, već da iskustvo može oblikovati njegov sledeći odgovor.
Burno uzvraćanje nije dokaz „lošeg karaktera“. Najpre procenite koliko je susret za psa težak i kako možete da mu obezbedite više prostora.
U iznenadnom susretu prvo napravite prostor
Ako se vrata lifta otvore i unutra je pas, nemojte ulaziti sa svojim psom. Odmaknite se od izlaza i sačekajte sledeću vožnju. U hodniku mirno zamolite drugog vlasnika da sačeka ili se povuče, dok se vi vraćate do šireg prostora. Ako ste već u liftu, dogovorite da jedan par izađe na prvom bezbednom mestu, bez približavanja pasa radi upoznavanja.
Reagujte čim primetite ukočenost, uporno gledanje ili zatezanje povoca. Ne čekajte lajanje ako već možete da se udaljite.
Upotrebite jedan poznat signal, poput imena ili poziva da vas pas prati. Ako ne može da odgovori, ne ponavljajte komande sve glasnije.
Držite povodac dovoljno kratko da sprečite kontakt, ali bez trzanja i stalnog zatezanja koliko okolnosti dozvoljavaju. Mirno se okrenite i udaljite.
Iskoristite vrata ili drugu čvrstu prepreku ako je dostupna. Ne stavljajte telo ili ruke između pasa koji mogu da ugrizu i ne posežite za njihovim ogrlicama tokom sukoba.
Ako pas i dalje rado uzima hranu, možete ga navesti da vas prati uz nekoliko sitnih poslastica iz ruke. Takvo vođenje, ponekad nazvano „magnet ruka“, prvo uvežbajte bez ometanja. Koristite ga za udaljavanje, ne za provlačenje pored psa na nebezbedno maloj udaljenosti. Ne gurajte hranu u usta psu koji je odbija.
Traženje hrane po podu nekim psima pomaže da preusmere pažnju, ali nije dobar izbor u zajedničkom uskom prostoru dok drugi pas može da priđe hrani. To može izazvati dodatno nadmetanje ili zadržati vašeg psa blizu opasnosti. Ovu vežbu ostavite za mesto gde ste bezbedno odvojeni. Slično važi za dodirivanje šake njuškom: korisno je samo ako je veština poznata i ne odlaže povlačenje.
Da li podići malog psa?
Podizanje može pomoći ako psa možete mirno uzeti pre nego što drugi pas priđe, naročito ako je na to naviknut. Ipak, nije univerzalno bezbedno rešenje: drugi pas može skočiti prema njemu, a uplašen pas može ugristi i osobu koja ga podiže. Nemojte se saginjati i posezati između pasa koji su već u sukobu. Kad god je moguće, prednost dajte udaljavanju i čvrstoj prepreci.
Šta obično pogoršava problem
Vikanje, trzaji povoca i kažnjavanje mogu dodati bol ili strah već neprijatnom susretu i povećati rizik od eskalacije. Nemojte prisiljavati psa da sedi tik uz drugog psa ili da ostaje u situaciji dok se „ne navikne“. Udaljavanje nije neuspeh treninga, već način da sprečite povredu i novo preplavljujuće iskustvo.
Ni poslastica ni poznata komanda ne mogu garantovati mirno ponašanje u svakoj krizi. Ako pas ne može da vas prati, zadatak je verovatno pretežak za taj trenutak. Bezbedno izađite iz situacije, pa vežbajte kasnije u lakšim uslovima.
Vežbajte odvojeno od kriznih susreta
Najpre u mirnom okruženju uvežbajte okret i udaljavanje s vama, dolazak na poziv i praćenje ruke s nagradom. Zatim izaberite otvoren prostor u kome možete slobodno menjati udaljenost od drugih pasa. Za dogovorene vežbe birajte mirnog psa i vlasnika koji može da sarađuje; nemojte namerno izazivati lajanje tuđeg psa iza ograde.
Počnite dovoljno daleko da vaš pas primeti drugog psa, ali ostane opušten i može da se okrene ka vama. Nagradite mirno opažanje i vraćanje pažnje. Ako se ukoči, uporno zuri, laje ili pokušava da pobegne, povećajte udaljenost ili završite vežbu. Ne morate da čekate reakciju da biste odlučili da je dosta.
Korak | Šta vežbate | Cilj |
|---|---|---|
1 | Posmatranje mirnog psa sa velike udaljenosti | Opušteno telo i mogućnost prihvatanja nagrade |
2 | Pogled ka psu pa okret ka vlasniku | Lakše vraćanje pažnje bez upornog zurenja |
3 | Mimoilaženje sa mirnim psom uz dovoljno prostora | Praćenje vlasnika i tokom kretanja |
4 | Postepena promena udaljenosti, mesta ili kretanja | Prenošenje veštine na različite, i dalje podnošljive situacije |
5 | Dogovorene zahtevnije vežbe, po potrebi uz stručnu pomoć | Vežbanje uz mogućnost trenutnog povećanja distance |
Menjajte jednu stvar odjednom i pravite kratke pauze. Ne postoji obavezan redosled u kome veći pas ili dva psa moraju biti sledeći korak — težina zavisi od vašeg psa. Vežbanje u liftu ili uskom hodniku dolazi u obzir samo planski, bez prisilnog približavanja i uz slobodan izlaz, a ne tokom slučajnog susreta.
Posle incidenta i kada potražiti pomoć
Posle burnog susreta odvedite psa na mirnije mesto i dajte mu vremena da se oporavi. Ne tražite odmah novo mimoilaženje da biste „popravili utisak“. Napredak može biti kraće lajanje, lakše udaljavanje ili brži povratak opuštenom ponašanju, a ne samo potpuna tišina.
Ako je reaktivnost nova ili naglo jača, zakažite veterinarski pregled: bol i drugi zdravstveni problemi mogu uticati na ponašanje. Ako je došlo do ugriza ili fizičkog napada, obratite se veterinaru i kada rana deluje mala, jer povrede mogu biti skrivene ispod dlake. Otežano disanje, kolaps ili jako krvarenje zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Kod ponavljanih nasrtanja, pokušaja ugriza ili situacija u kojima psa teško možete zadržati, potražite stručnjaka za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju, po potrebi u saradnji sa veterinarom. Plan treba prilagoditi vašoj zgradi, mogućnostima izbegavanja susreta i reakcijama oba psa, bez obećanja da će svaki iznenadni susret postati lak.
