To je onaj trenutak kada saveti zvuče lepo u teoriji, ali vama su zubi već u koži. Štene se zalepilo za rukav, skače na nogavice, gricka zglobove u rafalima i kao da više ništa ne čuje. Mnogi vlasnici tada ne pitaju kako da spreče ujed sledeći put, nego mnogo hitnije: šta da uradim sada, ovog sekunda, a da ne napravim još veći haos?

Ovakve epizode često su deo igre i uzbuđenja mladog psa, ali ne treba svaki ujed automatski smatrati bezazlenim. Ujedanje može biti povezano i sa strahom, bolom ili čuvanjem predmeta. Zato vredi imati jasan plan koji prvo štiti ljude i štene, a tek zatim služi učenju.

Kad grickanje postane previše intenzivno

Malo štene istražuje svet ustima i to samo po sebi nije neobično. Problem nastaje kada grickanje preraste u epizodu u kojoj se čini da je pas potpuno „prebačen“: zagrize šaku ili nogavicu i ne pušta lako, juri za stopalima čim se pomerite, ili prelazi iz jednog ujeda u drugi bez pauze.

Ponekad uzbuđenje raste uprkos pokušajima vlasnika da ponudi igračku ili prekine igru. To ne znači da štene svesno odbija saradnju: možda je previše uzbuđeno da bi reagovalo na poznat signal, ili mu sam način prekidanja igre dodatno podiže uzbuđenje.

Posebno je teško kada štene ujeda dok pokušavate da mu uzmete plastiku iz kante ili drugi nedozvoljen predmet. To može biti frustracija, ali i čuvanje predmeta, naročito ako se ukoči, nadnosi nad predmet, reži ili škljoca zubima kada priđete. Takve signale ne kažnjavajte i ne pokušavajte da proveravate koliko blizu možete da priđete.

Najvažnije je da imate odgovor koji je istovremeno bezbedan i dovoljno jednostavan da ga možete primeniti dok ste pod stresom. Jer u realnosti niko ne želi da drži predavanje o ponašanju šteneta dok mu zubi vise sa članka.

Zašto u tim situacijama štene grize jače

Intenzivno grizenje nije dokaz da je štene „zločesto“. Nekad je to igra koja je prešla meru. Štenad se brzo uzbude, a kretanje ruku, nogu i odeće može da podstakne jurnjavu i hvatanje kao da ste vi najzanimljivija igračka u kući.

Tu je i smena zuba. Desni mogu da budu osetljive, pa potreba za žvakanjem poraste. Prikladne igračke za žvakanje mogu pomoći, ali nicanje zuba samo po sebi nije dovoljno objašnjenje za svako intenzivno ili iznenadno ujedanje.

Jedan mogući okidač je frustracija: štene je našlo nešto primamljivo, vi ga blokirate, a ono reaguje ujedanjem. To nije dokaz osvete. Ipak, ako se ujedi ponavljaju pri oduzimanju hrane ili predmeta, nemojte pretpostaviti da je problem samo slaba kontrola impulsa; potrebno je proceniti i mogućnost čuvanja resursa.

Nije retko ni da je pas premoren. Neka štenad postaju grublja kada su umorna, previše stimulisana, gladna ili im treba izlazak napolje. Umesto dodatne aktivnosti, možda im je potreban odmor, kratka pauza ili odlazak na toalet.

Štene koje ujeda u naletu možda je preopterećeno, ali uzrok se ne može zaključiti samo iz jačine ujeda.

Šta da uradite baš u trenutku kada su zubi već na vama

Prva stvar je da ne dodajete još uzbuđenja. Vikanje, mahanje rukama, trzanje nogama i nagli pokreti mogu dodatno podstaći jurnjavu i hvatanje. Ako štene drži kožu ili odeću, nemojte ih naglo izvlačiti iz njegovih usta: to može pojačati hvatanje i povredu.

Ako je bezbedno, nakratko zaustavite pokrete, okrenite se blago u stranu i ne gurajte štene rukama. To nekim štencima smanjuje podsticaj za igru. Ipak, nemojte ostati da trpite ujede ako se nastavljaju ili pojačavaju: cilj je da se što pre bezbedno odvojite, po mogućnosti pomoću vrata ili ogradice. Decu odmah odvojite od šteneta; prekid ne treba da izvode sama.

Čim štene pusti i možete bezbedno da se pomerite, napravite kratku pauzu u kontaktu: vi se mirno udaljite iza vrata ili ogradice na desetak do tridesetak sekundi, dok štene ostaje na bezbednom mestu. Time prestaje igra koja je uključivala zube. Ako po povratku odmah nastavi, nemojte beskrajno ponavljati isti postupak; proverite da li mu treba odmor ili drugačija organizacija prostora.

Ako štene može da se preusmeri, ponudite mu dovoljno dugu igračku da vam šake ostanu van domašaja zuba. Nemojte mu je silom gurati u usta. Najbolje je da bude pri ruci, a ne da je tražite po stanu dok vam pas visi na nogavici. Pohvalite igru sa igračkom, a ubuduće je ponudite pre nego što zubi stignu do kože.

Glasno „au“ nekim štencima prekine igru, ali druge još više uzbudi ili uplaši. Nije neophodan deo postupka. Ako zvuk pojačava reakciju, preskočite ga i držite se tihog, doslednog prekida kontakta.

Šta pomaže

  • Ostanite mirni i smanjite pokret koliko je bezbedno.

  • Kada štene pusti, nakratko se udaljite iza bezbedne prepreke.

  • Ako je moguće, preusmerite ga na prikladnu igračku bez približavanja šaka zubima.

Šta izbegavati

  • Ne mašite rukama i ne trčite ako to podstiče štene da vas juri.

  • Ne pretvarajte trenutak u guranje, jurenje ili natezanje sa psom.

  • Ne očekujte složene zadatke od šteneta koje je previše uzbuđeno da bi sarađivalo.

Kad preusmeravanje ne uspe

Nekad igračka jednostavno nije dovoljna. Štene je toliko uzbuđeno da ne može da se sabere ni nekoliko sekundi. Tada vam treba rezervni plan koji ne uključuje rvanje sa ogrlicom ili hvatanje psa po kući.

Može pomoći poznat, bezbedno ograđen prostor u kojem štene inače rado odmara. Ako možete, navedite ga da samo uđe, uz igračku ili nekoliko granula. Još jednostavnije može biti da vi pređete iza ogradice. Ne vucite ga i ne ostavljajte ga da paniči; ako odvajanje pojačava uznemirenost, potrebno je prilagoditi postupak.

U nekim domaćinstvima pomaže lagana kućna uzica pričvršćena za dobro podešen am, isključivo uz neposredan nadzor odrasle osobe. Mora biti bezbedna od zapinjanja i ne sme ostati na štenetu kada je samo, u boksu ili pri odmoru. Služi za blago usmeravanje, ne za trzanje, vučenje ili vezivanje. Ako štene pruža otpor ili pokušava da ujede pri vođenju, ne forsirajte ga.

U mirnijem prostoru možete rasuti nekoliko granula njegovog obroka da ih traži ili ponuditi igračku za žvakanje primerenu uzrastu i veličini. Njuškanje i žvakanje nekim štencima pomažu da uspore, ali nisu garancija smirivanja. Žvakalice nadzirite zbog mogućnosti odgrizanja i gutanja komada.

Ne pokušavajte da razdvajate vilice prstima, stiskate njušku, obarate štene ili ga podižete dok se otima i ujeda. Ako ga ne možete bezbedno premestiti, prednost dajte udaljavanju ljudi i postavljanju prepreke. Cilj je da zaustavite kontakt i sprečite povredu, ne da „pobedite“ psa.

A šta je sa boksom? Ako ga koristite samo kada ste ljuti i samo posle ujeda, može postati mesto koje štene doživljava neprijatno. Za prekid kontakta često je praktičnija ogradica. Boks može poslužiti za odmor samo ako je štene već naviknuto da u njemu bude opušteno, a ulazak ostaje dobrovoljan i miran, bez guranja i kažnjavanja.

Greške koje često pogoršaju ujedanje

Jedna od najčešćih grešaka je da se ujedanje tumači kao inat. Kada štene ujede zato što mu branite pristup plastici ili kanti, lako je pomisliti da vas „izaziva“. Korisnije je posmatrati okolnosti i govor tela: da li je reč o uzbuđenoj igri, frustraciji, strahu ili odbrani predmeta? Različiti uzroci traže različit plan.

Druga zamka je stalno otimanje predmeta i grdnja, koji mogu pojačati napetost. Ako je bezbedno, ponudite vredniju hranu na udaljenosti i predmet sklonite tek kada ga štene napusti i udalji se. Ne jurite ga i ne posežite u usta psu koji preti ujedom. Ako je progutalo ili sumnjate da je progutalo otrov, bateriju, oštar predmet ili drugi opasan sadržaj, odmah kontaktirajte veterinara; ne izazivajte povraćanje bez njegovog uputstva.

Boks kao očigledna kazna takođe može napraviti problem. Ako odlazak u njega redovno dolazi posle sukoba i neprijatnosti, može se narušiti njegova uloga kao mesta za odmor i opuštanje.

Vlasnici ponekad nenamerno održavaju grubu igru: svaki ujed pokrene vrisak, trčanje, guranje ili jurnjavu. Štenetu koje traži igru takva reakcija može biti zanimljiva. To, međutim, ne znači da su svi ujedi traženje pažnje niti da ih treba ignorisati po cenu povrede.

Kako da sprečite sledeći nalet grizenja

Najveći napredak obično ne dolazi iz jednog savršenog odgovora u kriznom trenutku, već iz toga da do takvih trenutaka ređe dolazi. To počinje upravljanjem prostorom. Ako štene stalno dolazi do kante, plastike, papuča, kablova i drugih iskušenja, biće i više prilika za sukob i povredu.

Vredi raditi na nekoliko praktičnih veština. Razmena je jedna od najvažnijih: štene uči da puštanje bezbednog predmeta vodi do nečeg dobrog, a ponekad i do vraćanja tog predmeta. Korisni su i signali poput „pusti“ i „uzmi igračku“, ali se uče postepeno, u mirnim trenucima, ne usred naleta ujedanja.

Držite igračke i male nagrade na više mesta po stanu, van samostalnog domašaja šteneta. To je praktična priprema. Kada primetite da uzbuđenje raste, lakše je ponuditi igračku pre nego što štene posegne za rukama ili nogama. Nagrađujte i spontano mirno ponašanje, ne samo prestanak grizenja.

Rutina može mnogo da pomogne. Štenad često bolje funkcionišu uz smenjivanje kratkih perioda igre, izlazaka napolje i dovoljno sna. Ako ujedanje redovno postaje intenzivnije pred spavanje, pred obrok ili posle duge aktivnosti, to je koristan trag, ne sigurna dijagnoza uzroka. Probajte da prilagodite raspored i pratite promene.

  • Sklonite ili blokirajte pristup kanti, plastici, kablovima i drugim opasnim predmetima.

  • Vežbajte razmenu i puštanje bezbednih predmeta kada je štene mirno i spremno da uči.

  • Podstičite igru igračkama i nagrađujte miran kontakt bez zuba na koži.

  • Držite igračke i granule pri ruci, ali van samostalnog domašaja šteneta.

  • Planirajte odmor, izlazak napolje i kratke sesije igre pre nego što uzbuđenje postane preveliko.

Ako ujedanje počne naglo, javlja se pri dodiru, prati ga bol ili promena opšteg stanja, zakažite veterinarski pregled. Za ponovljene ujede koji povređuju, ukočenost i režanje oko predmeta ili situacije u kojima ne možete bezbedno da prekinete kontakt, potražite i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju, u saradnji sa veterinarom. Ako je koža probijena, ranu odmah dobro operite sapunom i tekućom vodom i potražite medicinski savet, naročito za ubode, povrede šake ili lica i znake infekcije; lekar procenjuje i zaštitu od tetanusa i besnila prema okolnostima. Kod obilnog krvarenja koje ne prestaje uz direktan pritisak ili ozbiljne povrede potrebna je hitna medicinska pomoć.