Jedan trenutak imate nežno, umiljato štene, a već sledeći hvata vas zubićima jer nije smelo na kauč ili ste prekinuli igru. Takav nalet može biti bolan i zastrašujući, naročito kada štene skače, reži i uporno vuče odeću. Kod mladih pasa grizenje može biti povezano sa igrom, frustracijom, uzbuđenjem ili umorom. Ipak, bez posmatranja ponašanja i okolnosti ne može se pouzdano odrediti njegov uzrok.

To što štene grize sa tri ili četiri meseca ne znači da će izrasti u opasnog psa. Ali ni uzrast ni kratko trajanje epizode nisu razlog da zanemarite povrede, strah ili moguće znake bola. Cilj je da odmah zaštitite ljude i štene, a zatim ga postepeno učite prihvatljivijem ponašanju.

Šta može da pokrene nalet grizenja

Štene želi igračku, hranu, pažnju ili pristup nameštaju, a vi mu to onemogućite. Frustracija može da pojača uzbuđenje i dovede do skakanja, hvatanja rukava ili grickanja šaka. Sama reč „ne“ ne govori štenetu šta treba da uradi umesto toga, naročito ako još nije naučilo jednostavan alternativni odgovor.

Mladi psi istražuju i igraju se ustima, a kontrola impulsa im se tek razvija. Preduga ili previše uzbudljiva igra, manjak odmora i nagli prekid zabave mogu otežati smirivanje. Nelagodnost tokom smene zuba takođe može povećati potrebu za žvakanjem, ali ne treba svaki ugriz pripisati zubima.

Grizenje nije dokaz da štene pokušava da „dominira“. Korisnije je posmatrati šta mu prethodi, kako štene izgleda tokom epizode i šta mu pomaže da se smiri.

Ne procenjujte rizik samo po režanju ili trajanju epizode

Režanje može pratiti igru, ali može izražavati i nelagodnost ili upozorenje. Opušteno telo, poskakivanje i kratke pauze mogu odgovarati uzbuđenoj igri, ali ne garantuju da neće doći do povrede. Ukočenost, zamrzavanje, povlačenje, pokušaji izbegavanja dodira ili grizenje pri prilasku hrani i predmetima zahtevaju dodatnu pažnju.

Zabeležite šta se dogodilo neposredno pre ugriza: da li ste štene podigli, dodirnuli određeni deo tela, uzeli mu predmet ili prekinuli igru? Ponašanje koje izgleda kao protest može uključivati strah, čuvanje resursa ili bol. Nemojte namerno ponavljati okidač da biste proverili reakciju niti kažnjavati režanje.

Šta da uradite kada grizenje počne

U samom naletu cilj nije lekcija poslušnosti, već bezbedan prekid kontakta. Ne vičite, ne udarajte, ne držite štenetu njušku zatvorenu i ne obarajte ga na leđa. Guranje, rvanje ili hvatanje za ogrlicu mogu dodatno pojačati uzbuđenje ili strah.

  • Prestanite sa igrom i izbegavajte naglo mahanje rukama ili povlačenje odeće iz usta. Ako možete bezbedno, mirno se udaljite iza ogradice ili druge prepreke.

  • Napravite kratku pauzu u kontaktu, bez zastrašivanja i dugog izolovanja. Štene treba da ostane u bezbednom prostoru, a ne samo na mestu na kojem može nešto da proguta ili pregrize.

  • Kada uzbuđenje opadne, ponudite mirniju aktivnost ili odgovarajuću igračku. Ako se grizenje odmah ponavlja, završite uzbudljivu igru umesto da stalno ponavljate isti pokušaj.

  • Proverite da li štenetu treba izlazak radi nužde, voda ili miran odmor. Ne pokušavajte da ga dodatnim jurcanjem iscrpite ako je već premoreno.

  • Decu odvojite od šteneta čim počne grub kontakt. Ne očekujte da dete samo sprovede ove korake ili procenjuje govor tela psa.

Kratko udaljavanje vlasnika može pomoći kada grizenje održava igru i pažnju, ali nije rešenje za svaki uzrok. Ako štene deluje uplašeno, paniči pri odvajanju ili reaguje na dodir, potreban je drugačiji plan. Barijere postavite unapred kako ne biste morali da nosite ili hvatate uznemireno štene. Povodnik ne koristite za trzanje, vezivanje bez nadzora ili prisilno zadržavanje u sukobu.

Šta ponuditi za žvakanje

Ponudite igračku za žvakanje primerenu uzrastu, veličini i snazi šteneta, po mogućnosti pre nego što počne da hvata kožu ili odeću. Rashlađena gumena igračka može prijati desnima ako proizvođač dozvoljava takvu upotrebu. Izbegavajte veoma tvrde predmete, poput kostiju, rogova i leda, koji mogu oštetiti zube, kao i predmete koji se lako raspadaju ili mogu da se progutaju.

Nadzirite žvakanje i sklonite oštećenu igračku ili premali ostatak žvakalice. Ako štene odbija igračku dok je veoma uzbuđeno, ne gurajte mu je u usta. Najpre smanjite intenzitet situacije.

Učite poželjan odgovor dok je štene mirno

Umesto da samo zabranjujete, pokažite štenetu šta donosi rezultat. Na primer, četiri šape na podu ili kratko sedenje mogu prethoditi pažnji, početku igre ili otvaranju vrata. Nagrađujte trenutke smirenosti pre nego što štene počne da skače i grize. Vežbe neka budu kratke, sa lakim zadacima i bez dugog čekanja.

Ako ne želite da štene samostalno ide na kauč, ograničite pristup kada ne možete da ga nadzirete i nagrađujte boravak na njegovoj prostirci. Ako je kauč dozvoljen na poziv, postepeno učite taj obrazac. Nemojte ga fizički skidati ako to izaziva grizenje; sprečite ponavljanje situacije i potražite pomoć za bezbedno učenje silaska.

Štene postepeno uči i da kontroliše pritisak vilice, ali nema potrebe da mu nudite ruke za vežbu ili trpite bolne ugrize. Za igru koristite igračke, a kontakt zubima sa kožom ili odećom mirno prekinite. Ne pokušavajte da ga „naučite meri“ fizičkim kažnjavanjem.

Odmor je deo plana. Obezbedite mirno mesto za spavanje i pauze između igre, učenja i novih iskustava. Ako se epizode često javljaju u slično vreme, zabeležite prethodne aktivnosti i raspored sna. To može pomoći da prilagodite dan pre nego što uzbuđenje postane preveliko.

Kada potražiti stručnu pomoć

Zakažite veterinarski pregled ako se ponašanje pojavilo naglo, ako štene reaguje pri dodiru ili podizanju, teže žvaće, slabije jede ili pokazuje druge znake nelagodnosti. Bol i zdravstveni problemi mogu doprineti grizenju. Nagla promena ponašanja uz dezorijentaciju, napade, otežano disanje ili sumnju na trovanje zahteva hitnu veterinarsku procenu.

Pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju potražite i ako ugrizi probijaju kožu, postaju sve jači, uključuju čuvanje hrane ili predmeta, ili ne možete bezbedno da prekinete kontakt. Ne čekajte da štene „preraste“ problem ako se neko u domaćinstvu plaši ili postoji rizik za decu.

Ako ugriz probije kožu, operite ranu sapunom i tekućom vodom i potražite medicinski savet, naročito kod dubokih rana, ugriza šake ili lica, ili ako je povređeno dete. Lekar procenjuje potrebu za daljim zbrinjavanjem i zaštitom u skladu sa okolnostima ugriza i lokalnim rizicima.

Kod mnogih štenaca grizenje se smanjuje uz sazrevanje, odgovarajuću rutinu i dosledno učenje, ali tempo nije isti za svakog psa. Najkorisnije je pratiti konkretan napredak: ređe epizode, slabiji pritisak zuba i lakše smirivanje, umesto oslanjanja na obećanje da će sve proći samo od sebe.