Jednog trenutka štene juri lopticu, a već sledećeg hvata vas za ruku toliko jako da ostaje modrica. Čak i ako koža nije probijena i nema režanja, takav kontakt boli i zahteva pažnju. Sam ugriz ne govori pouzdano da li je u pitanju razigranost, frustracija, strah ili bol — važni su situacija i celokupan govor tela.

Sa četiri meseca grizenje je često povezano sa istraživanjem, smenom zuba i još nerazvijenom kontrolom ponašanja. Ipak, cilj nije samo sačekati da štene poraste, već sprečiti povrede i naučiti ga prihvatljivim načinima igre i traženja pažnje.

Zašto štene grize sve jače

U ovom uzrastu često počinje ili traje smena zuba. Osetljive desni mogu povećati potrebu za žvakanjem, ali nisu objašnjenje za svaki snažan ugriz. Štene može da hvata ruke i rukave tokom igre, kada želi pažnju, kada je frustrirano ili kada pokušava da izbegne neprijatan kontakt.

Premalo sna i previše uzbuđenja takođe mogu doprineti grizenju. Štene koje uveče sve više skače i hvata zubima ne mora da traži još aktivnosti; možda mu je potreban miran odmor. Dodatna burna igra tada može pogoršati situaciju.

Ako štene jače grize jednu osobu, to nije dokaz da je „ne poštuje“. Razlike u pokretima, načinu igre, prilasku i reakcijama mogu uticati na ponašanje. Mogući su i strah ili nelagodnost u određenim situacijama, pa ne treba unapred zaključiti da je sve samo naučena igra.

Posmatrajte šta se dešava pre ugriza

Zabeležite kada štene grize, šta se dogodilo neposredno pre toga i kako su ljudi reagovali. Posebno obratite pažnju na ugrize pri dodirivanju tela, podizanju, približavanju hrani ili oduzimanju predmeta. Takve situacije ne treba tretirati isto kao razigrano hvatanje rukava.

  • Da li grizenju prethode skakanje, jurnjava i sve intenzivnija igra?

  • Da li se češće javlja posle dugog budnog perioda ili pred večernji odmor?

  • Da li štene pokušava da se udalji, okreće glavu, ukoči se ili reži kada mu neko priđe?

  • Da li reaguje na dodir određenog dela tela ili pri čuvanju hrane i predmeta?

Ukočenost nije samo znak da se štene „previše uzbudilo“: može biti upozorenje na nelagodnost, strah ili čuvanje resursa. Tada prekinite prilazak i dajte mu prostor. Nemojte ponavljati situaciju da biste proverili hoće li ponovo ugristi i nemojte kažnjavati režanje.

Kako reagovati u trenutku grizenja

Prvi cilj je bezbednost, a ne poslušnost po svaku cenu. Ako štene već hvata ruke, ne gurajte ih ka njegovoj njušci i ne pokušavajte da ga savladate. Sledeći koraci mogu pomoći kod grizenja u igri, ali nisu zamena za procenu ako je telo ukočeno, pas čuva predmet ili kontakt nije bezbedan.

  • Pre ugriza ponudite dovoljno veliku igračku koju štene može da uhvati dalje od vaših prstiju. Igru usmeravajte na predmet, ne na šake.

  • Ako zubi dotaknu kožu, prestanite sa igrom i smanjite nagle pokrete koliko je bezbedno. Nemojte ostajati u kontaktu i trpeti ugrize da biste bili „dosadni“.

  • Čim možete, mirno se udaljite iza ogradice ili druge prepreke. Ako vas štene prati i hvata nogavice, unapred organizovan prostor olakšaće bezbedan prekid.

  • Ako je preuzbuđeno, omogućite mu kratku mirnu pauzu u bezbednom, poznatom prostoru. Ne vucite ga za ogrlicu i ne nosite ga u prostor za odmor ako pri tome pokušava da ugrize.

  • Kod nedozvoljenog predmeta izbegavajte jurnjavu i otimanje iz usta. Ako je bezbedno, ponudite zamenu sa distance. Ako štene čuva predmet, ne posežite za njim i potražite stručnu pomoć.

Hrana može poslužiti za bezbedno udaljavanje šteneta od rizične situacije. To nije isto što i dugoročni trening: van takvih trenutaka nagrađujte miran prilazak, igru igračkom i druga željena ponašanja. Ako se stalno ponavlja niz „ugriz, pa poslastica“, promenite plan i više radite na prevenciji.

Šta izbegavati

Vikanje, cika, mahanje rukama i odgurivanje kod neke štenadi dodatno podižu uzbuđenje. Hvatanje za njušku, obaranje i druge fizičke kazne mogu izazvati strah i odbrambene ugrize. Čak i kada trenutno zaustave ponašanje, ne uče štene šta da radi umesto toga.

Štene ne treba da „nauči ko je glavni“. Potrebni su mu bezbedno okruženje, predvidljive reakcije i vežbanje prihvatljivog ponašanja.

Bolje navike grade se između epizoda grizenja

Obezbedite redovne prilike za odmor, kratke igre, njuškanje i žvakanje. Birajte igračke i žvakalice primerene veličini i uzrastu, uz nadzor; izbegavajte veoma tvrde predmete koji mogu oštetiti zube i komade koje štene može progutati. O izboru pitajte veterinara ako niste sigurni.

Kada je štene mirno, nagradite ga za prilazak sa sve četiri šape na podu, sedenje ili donošenje igračke. Vežbe neka budu kratke i lake. Nemojte čekati da počne da grize da biste mu prvi put ponudili pažnju ili aktivnost.

Dogovorite zajednički pristup svih ukućana. Deca ne treba da prekidaju ugrize niti da oduzimaju predmete; odrasli treba da nadziru kontakt i fizički odvoje dete i štene kada ne mogu aktivno da ih prate. Nije dovoljno osloniti se na to da će dete ostati mirno.

Kada potražiti pomoć

Ugrizi koji ostavljaju modrice dovoljan su razlog da rano zatražite savet, naročito ako se ponavljaju. Veterinarski pregled je posebno važan kod nagle promene ponašanja, reakcije na dodir, otežanog žvakanja, slabijeg apetita ili drugih znakova bola i bolesti.

Ako ugrizi postaju jači ili češći, štene se ukoči pri prilasku, čuva predmete, probija kožu ili ne možete bezbedno da prekinete kontakt, obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju, bez prisile. Do procene izbegavajte poznate okidače i koristite prepreke za bezbedno razdvajanje.

Ako ugriz probije kožu, ranu operite sapunom i tekućom vodom i potražite medicinski savet, naročito kod ubodnih rana, povreda šake ili lica i ugriza deteta. Kod jakog krvarenja koje ne prestaje uz direktan pritisak potrebna je hitna pomoć. Lekar procenjuje i potrebu za zaštitom od tetanusa i besnila prema okolnostima ugriza i lokalnom riziku.