U prvim nedeljama sa štenetom lako se desi da umiljato klupko odjednom postane mala ajkula sa iglama umesto zuba. Posebno je stresno kada ne grize sve isto: jedna osoba prolazi sa blagim grickanjem, a druga sa bolnim ugrizima ili ogrebotinama. Strah posle takvog iskustva nije preterivanje, čak ni kada je pas još sasvim mali.
Kod šteneta od oko 11 nedelja hvatanje rukama i zubima često je deo istraživanja i igre, uz još nerazvijenu kontrolu pritiska ugriza. Ipak, sam uzrast ne govori zašto konkretno štene grize. Važno je pratiti šta prethodi ugrizu, kako pas izgleda u tom trenutku i da li pokušava da se igra, izbegne dodir ili zaštiti nešto što mu je važno.
Zašto štene jednu osobu grize jače
Razlika ne znači da je štene nekoga „uzelo na zub“. Različiti ljudi se drugačije igraju, pomeraju ruke, prilaze i prekidaju kontakt. Brzo povlačenje šake, lepršavi rukavi ili živahna igra mogu podstaći jurenje i hvatanje. Ako jedna osoba dopušta igru prstima, štene dobija priliku da uvežbava ponašanje koje druga osoba pokušava da spreči.
To nije krivica osobe koja se plaši. Povlačenje od bola je prirodna reakcija. Umesto zahteva da bude „sigurnija“ ili da istrpi ugrize, potrebno je promeniti uslove kontakta tako da ne mora da se brani od šteneta.
Obratite pažnju i na vrstu dodira. Ako se ugrizi javljaju pri maženju po glavi, podizanju, držanju šape ili stavljanju opreme, moguće je da je štenetu taj postupak neprijatan ili zastrašujući. Nemojte ponavljati dodir samo da biste proverili hoće li ponovo ugristi. Ako je reakcija nova, izražena ili vezana za određeni deo tela, obratite se veterinaru zbog mogućeg bola.
Usta služe za istraživanje, ali umor pojačava grickanje
Štenci istražuju svet ustima, a oštri mlečni zubi lako povrede kožu i kada je kontakt deo igre. Oko 11. nedelje ne treba svako grickanje pripisivati smeni zuba: ona obično počinje nešto kasnije, približno od trećeg do četvrtog meseca. Tokom smene zuba potreba za žvakanjem može biti izraženija.
Mlado štene još uči koliko jako sme da stegne i kako da obuzda uzbuđenje. To što zna da sedne ili dođe na poziv ne znači da može da ostane mirno tokom svake igre. Kontrola ugriza i smirivanje razvijaju se postepeno.
Kod mnogih štenaca grickanje postaje intenzivnije kada su premoreni, previše uzbuđeni ili im treba pauza. Ako pred kraj igre počnu da skaču, hvataju odeću i teško se preusmeravaju, dodatno razigravanje često ne pomaže. Proverite da li su im potrebni izlazak radi nužde, voda ili mirno mesto za odmor.
Pravila koja treba da važe za sve ukućane
Ne koristite šake, prste i stopala kao igračke i ne podstičite hvatanje rukava.
Pripremite igračku pre početka igre, umesto da čekate prvi bolan ugriz.
Na kontakt zuba sa kožom mirno prekinite igru, bez vikanja i fizičkog kažnjavanja.
Završite susret dok je štene još mirno; ne čekajte da se potpuno razuzda.
Udaranje, pritiskanje njuške, grubo obaranje i zastrašivanje mogu povećati strah ili uzbuđenje. Ne uče štene šta da radi umesto grizenja. Nemojte kažnjavati ni režanje: ono je upozorenje da se pas oseća neprijatno i razlog da prekinete pritisak i procenite situaciju.
Šta da uradite kada zubi dotaknu kožu
Prestanite da pomerate ruke kao deo igre i mirno prekinite kontakt. Kratka, tiha reč može biti signal za kraj, ali nije neophodna. Glasno „au“ neke štence dodatno uzbudi, pa ga nemojte ponavljati ako vidite takvu reakciju.
Ako štene nastavlja da hvata noge ili odeću, mirno se udaljite iza bezbedne pregrade. Kratka pauza treba da spreči nove ugrize, a ne da zastraši psa. Ne gurajte ga rukama i ne nosite ga na silu u kaznu. Prostor u kojem ostaje mora biti bezbedan.
Kada se uzbuđenje smanji, možete ponovo ponuditi mirnu igru sa odgovarajućom igračkom. Ako se grizenje odmah ponavlja, završite aktivnost i omogućite odmor. Ne morate iznova pokušavati dok i čovek i štene postaju sve frustriraniji.
Za žvakanje birajte predmete primerene uzrastu i veličini psa, koji nisu toliko tvrdi da mogu oštetiti zube i ne raspadaju se na komade koje može progutati. Nadgledajte upotrebu i uklonite oštećene igračke. Konopac može služiti za nadgledanu igru, ali ga ne ostavljajte štenetu koje ga kida i guta vlakna.
Nagrađujte mirno ponašanje pre nego što dođe do ugriza: opušteno sedenje pored vas, uzimanje igračke ili kratak dodir bez hvatanja ruke. Ako štene bolno uzima hranu iz prstiju, spustite nagradu na pod ili je ponudite na otvorenom dlanu ako je to bezbedno. Ne držite zatvorenu pesnicu pred njim dok je uporno grize.
Kako da se povređena osoba ponovo oseti sigurnije
Niko ne mora da „prebrodi“ strah tako što će trpeti nove ugrize. Počnite kratkim, predvidivim susretima kada je štene odmorno. Osoba može da mu baci poslasticu na pod ili ponudi dovoljno dugu igračku, bez približavanja lica i ruku ustima. Pregrada omogućava kontakt sa bezbedne udaljenosti ako je strah izražen.
Pokreti neka budu mirni, bez mahanja prstima ispred njuške. Nemojte hvatati šapu ili zadržavati štene u položaju koji mu ne prija radi vežbanja komande. Dodir uvodite postepeno i prekinite ako se pas okreće od ruke, udaljava, ukoči ili pokušava da je uhvati zubima.
Nekoliko uspešnih susreta od minut ili dva korisnije je od jedne duge igre koja se završi bolom. Deca ne treba sama da sprovode ove vežbe niti da ostaju bez neposrednog nadzora sa štenetom. Kada odrasla osoba ne može aktivno da prati kontakt, koristite bezbedno fizičko razdvajanje.
Samopouzdanje se ne vraća trpljenjem ugriza, već osećajem kontrole i nizom kratkih kontakata bez bola.
Kada su potrebni lekar, veterinar ili stručnjak za ponašanje
Ako je koža probijena, ranu odmah dobro operite sapunom i tekućom vodom. Za duboke ili ubodne rane, ugrize šake ili lica, kao i kod osoba sa oslabljenim imunitetom, potražite lekarski savet bez odlaganja. Obilno krvarenje koje ne prestaje uz direktan pritisak zahteva hitnu pomoć. Crvenilo koje se širi, otok, rastući bol, gnoj ili povišena temperatura takođe su razlozi za brz pregled. Lekar procenjuje i potrebu za zaštitom od tetanusa i besnila prema okolnostima i lokalnom riziku.
Veterinar treba da proceni naglu promenu ponašanja, sumnju na bol ili ugrize pri dodirivanju određenog mesta. Stručnu procenu ponašanja tražite i kada pas ponavljano nanosi povrede, ukoči se i čuva hranu ili predmete, grize pri približavanju ili se problem pogoršava uprkos promenama rutine. Režanje samo po sebi nije dijagnoza, ali kontekst takvog upozorenja ne treba zanemariti.
Za rad na ponašanju birajte stručnjaka koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju, bez fizičke sile i zastrašivanja, po potrebi u saradnji sa veterinarom. Ne morate čekati ozbiljniju povredu da biste zatražili pomoć.
Šta da očekujete tokom odrastanja
Kod mnogih štenaca grickanje slabi uz sazrevanje, odgovarajuću rutinu i dosledno učenje, ali brzina napretka nije ista za sve. Pratite da li su ugrizi ređi i blaži, da li štene lakše bira igračku i da li kontakti postaju prijatniji. Ne oslanjajte se samo na to da će „prerasti“ problem: ako nema poboljšanja ili se neko u kući i dalje ne oseća bezbedno, prilagodite plan uz stručnu podršku.
