Štene vam visi sa nogavice dok pokušavate da se obujete, hvata članke i skače ka šakama. Oštri mlečni zubi bole, obaveze stoje, a strpljenje brzo nestaje. Ako vam je ovo prvi pas, lako je pomisliti da radite nešto pogrešno. Grickanje je često deo odrastanja, ali to ne znači da treba da trpite povrede ili da čekate da problem sam prođe.

Zašto štene toliko grize

Štenci istražuju svet ustima, uče kako da se igraju i tek razvijaju samokontrolu. Potreba za žvakanjem može biti izraženija tokom promene zuba. Uzbuđenje, frustracija i umor takođe mogu doprineti grickanju, pa isto štene nekad mirno prihvata igračku, a nekad se zaleće na sve što se pomera.

Neki border koliji snažno reaguju na pokret, pa stopala i lepršave nogavice lako postanu meta jurnjave i hvatanja. Ovčarske sklonosti mogu doprineti tome, ali nisu objašnjenje za svaki ujed niti pravilo za svakog psa ove rase. Uobičajeno grickanje u igri samo po sebi ne znači da je štene agresivno ili da pokušava da dominira.

Obratite pažnju na okolnosti: da li grickanje počinje kada hodate, tokom burne igre, pri dodirivanju određenog dela tela ili pred spavanje? To pomaže da razlikujete potrebu za drugačijom igrom i odmorom od mogućeg straha ili bola. Ne treba svaki ujed automatski pripisati zubima ili rasi.

Šta da uradite u trenutku kada zubi dotaknu kožu ili odeću

Cilj je da zaštitite sebe i mirno prekinete igru, a ne da nadjačate štene. Ako možete bezbedno, zaustavite kretanje i prestanite da se igrate. Ne mašite rukama i ne povlačite nogavicu kao u igri potezanja. Prestanak pokreta nekim štencima smanjuje interesovanje, ali nije dovoljan za svakog psa.

  • Ako štene pusti, sačekajte kratak trenutak smirenosti, pa ponudite igračku i nastavite mirniju igru.

  • Ako nastavlja da ujeda, mirno se odvojite iza zaštitne ogradice ili kapije, ako to možete bezbedno. Kratka pauza, na primer 20–30 sekundi, može biti dovoljna da prekinete interakciju.

  • Ako odvajanje izaziva paniku ili dodatno uzbuđenje, ne insistirajte na njemu kao kazni. Promenite organizaciju prostora i potražite savet trenera koji radi bez zastrašivanja i bola.

  • Ako svaki povratak odmah pokrene novo ujedanje, završite tu sesiju igre. Proverite da li je štenetu potreban izlazak radi nužde, voda ili miran odmor.

Ne morate stajati i trpeti bol da biste bili dosledni. Ne otvarajte štenetu vilicu silom, ne hvatajte ga za njušku i ne kažnjavajte ga udarcima ili obaranjem. Takvi postupci mogu pojačati strah i odbrambene reakcije. Ako ne možete bezbedno da se odvojite, prioritet je da prekinete kontakt uz što manje uzbuđenja, a zatim napravite bolji plan za narednu situaciju.

Preusmerite na igračku pre naleta

Držite prikladnu igračku blizu mesta na kojima štene najčešće hvata noge: kraj kauča, u hodniku ili tamo gde se obuvate. Ponudite je čim prepoznate da se sprema da pojuri stopala. Duža igračka za potezanje može držati zube dalje od šaka; igra treba da bude nežna, bez trzanja i podizanja šteneta sa poda.

Ako je ujedanje već počelo, preusmeravanje i dalje može pomoći da bezbedno prekinete situaciju. Nije svako nuđenje igračke posle ujeda automatski nagrađivanje grizenja. Ipak, ako se stalno ponavlja obrazac „ugrizem čoveka i dobijem igru“, više pažnje posvetite prevenciji i nagrađivanju šteneta dok su mu zubi još dalje od kože.

Nagradite i male uspehe: štene vas pogleda umesto da uhvati članak, uzme igračku, pusti odeću ili mirno sačeka dok ustanete. Nagrada može biti komadić hrane iz dnevnog obroka, tiha pohvala ili nastavak igre, zavisno od toga šta mu prija i ne podiže dodatno uzbuđenje.

Ne učite štene samo šta da ne radi. Pokažite mu šta može da radi umesto hvatanja ruku i nogavica.

Manje haosa uz rutinu, odmor i kratke aktivnosti

Premoreno štene ne izgleda uvek pospano. Može postati sve nemirnije, juriti i jače gristi. Ako se naleti redovno javljaju posle duže igre ili u isto doba dana, pokušajte sa ranijom pauzom u mirnom prostoru, umesto dodatnog razigravanja. Prostor za odmor uvodite prijatno i postepeno; ne koristite ga za prisilnu izolaciju dok se štene uznemireno bori da izađe.

  • Smenjujte kratku igru, njuškanje, jednostavne vežbe i mirne periode. Nije cilj da štene iscrpite.

  • Ponudite igračke i predmete za žvakanje odgovarajuće veličine i čvrstine za štene. Nadgledajte korišćenje i uklonite oštećene predmete ili delove koje može progutati; izbegavajte veoma tvrde predmete koji mogu oštetiti zube.

  • Hranilice za usporeno hranjenje i jednostavne igre traženja hrane mogu obogatiti dan. Počnite lakim zadacima i uračunajte upotrebljenu hranu u dnevni obrok.

  • Dogovorite ista jednostavna pravila za sve ukućane. Izbegavajte rvanje rukama, jurnjavu i vrištanje ako to podstiče hvatanje.

  • Decu i štene nadgledajte aktivno i po potrebi razdvojite ogradicom. Ne očekujte da dete samo zaustavi uzbuđeno štene.

Ako vakcinacija još nije završena, sa veterinarom dogovorite bezbedne mogućnosti izlazaka i socijalizacije prema lokalnom riziku od zaraznih bolesti. To ne mora značiti potpunu izolaciju do poslednje vakcine. Kontrolisana, prijatna upoznavanja sa svetom mogu se organizovati bez slobodnog kontakta sa nepoznatim psima i rizičnim površinama.

Kako izgleda napredak i kada treba potražiti pomoć

Napredak nije uvek ravnomeran. Pratite da li su epizode ređe ili kraće, da li štene lakše pušta i češće bira igračku. Grickanje se kod mnogih pasa ublažava sazrevanjem i završetkom promene zuba, ali navika jurenja nogu može opstati ako se redovno ponavlja. Ne postoji rok do kog će svako štene prestati da grize.

Zakažite veterinarski pregled ako je grizenje počelo naglo, javlja se pri dodiru određenog mesta ili ga prate bol, šepanje, otežano uzimanje hrane, malaksalost ili druga promena zdravlja. Ukočenost, izbegavanje, režanje ili čuvanje hrane i predmeta takođe zahtevaju drugačiji pristup od običnog prekidanja igre. Ne kažnjavajte upozoravajuće signale i ne pokušavajte da ih namerno izazovete radi „testiranja“.

Potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju ako ujedi postaju jači, često probijaju kožu, ugrožavaju dete ili ne možete bezbedno da upravljate situacijom. Ne morate čekati ozbiljnu povredu. Dobro vođen program za štence takođe može pomoći, uz odgovarajuće zdravstvene uslove za učešće.

Ako ujed probije kožu, ranu odmah operite sapunom i tekućom vodom. Za duboke rane, ujede šake ili lica, znake infekcije ili nedoumice o zaštiti od tetanusa i besnila potražite medicinski savet bez odlaganja. Kod jakog krvarenja koje ne prestaje uz direktan pritisak potrebna je hitna medicinska pomoć.