Jedan trenutak mazi vam se u krilu, a već sledeći visi vam na šaci, hvata rukav, gricka podlakticu i ponaša se kao da je upravo odlučio da ste vi najzanimljivija igračka u kući. Ako imate zlatnog retrivera od oko 10 nedelja i pitate se kako je tako nežno štene postalo mali "land shark", niste ni prvi ni jedini. Problem jeste čest, ali to ne znači da treba samo da čekate da prođe. Štene mora da dobije jasne smernice kako da koristi usta bez povređivanja ljudi.

Kad se umiljato štene pretvori u malu ajkulu

Vlasnici se najčešće zabrinu kad grickanje više ne deluje slatko i bezazleno. Štene hvata ruke i podlaktice jako, ujeda tokom igre, ali i dok ga mazite, podižete ili samo pokušavate da ga pomerite. Neka štenad se dodatno uzbude, skaču, navale celim telom, pa čak počnu i da naskaču na ruku. To može da izgleda haotično, napadno i iscrpljujuće, naročito ako vas zubi već ostavljaju ogrebotine i modrice.

Važno je da odmah razdvojimo dve stvari: ponašanje može biti bolno i neprijatno, ali je u ovom uzrastu uglavnom tipično. Mlado štene još nema kontrolu impulsa, ne zna koliko jako steže i vrlo lako prelazi iz maženja u preterano uzbuđenje. To nije znak da imate "lošeg" psa. To je znak da imate bebu psa kojoj tek predstoji učenje granica.

Zašto štenad uopšte toliko grize

Najpre, tu je nicanje i smena zuba. U periodu od ranog šteneta pa sve do oko šestog meseca, usta su im gotovo stalno "zauzeta". Desni svrbe, mlečni zubi su oštri kao igle, a žvakanje im pomaže da ublaže nelagodnost. Zato će pokušavati da glođu sve što stignu: igračke, nogavice, peškire, nameštaj, a vrlo često i vaše ruke.

Drugi razlog je način na koji štene istražuje svet. Kao što mala deca sve pipaju, tako štene mnogo toga proverava ustima. U igri sa leglom ujedanje, puštanje, gurkanje i hvatanje deo su normalne komunikacije. Problem nastaje kad isto to prenese na čoveka, čija je koža mnogo osetljivija od pseće.

Kod zlatnih retrivera vlasnici često imaju utisak da je sve još izraženije. To nije slučajno. Retriveri su selektivno odgajani da nose plen ustima, pažljivo hvataju predmete i rade "na usta" više nego mnoge druge rase. Zato mnoga štenad zlatnog retrivera deluju posebno "ustašasto": stalno nešto nose, hvataju, vuku, žvaću i guraju u usta.

Štene ne zna da je ljudska koža tanka i osetljiva. To mora da nauči od vas, mirno i dosledno.

Šta vlasnici često pogrešno razumeju kod grickanja šteneta

Jedna od najčešćih grešaka je očekivanje da problem nestane brzo. Neće. Ovo nije komanda koju štene savlada za dva dana. Kontrola ugriza i pristojnija igra razvijaju se nedeljama, često i mesecima. Poboljšanje obično ide postepeno: prvo ugrizi postanu slabiji, zatim ređi, pa tek onda počinje pravo odvikavanje od zuba na koži.

Druga česta zabuna je mešanje normalnog štenećeg grickanja sa agresijom. Štene koje se zaleće otvorenih usta, skače i ujeda tokom igre može delovati zastrašujuće, ali u najvećem broju slučajeva to je preterano uzbuđena igra, ne napad. Naravno, ako vas ponašanje ozbiljno brine ili deluje neuobičajeno intenzivno, stručna procena je uvek dobra ideja, ali samo grickanje u ovom uzrastu samo po sebi nije dokaz agresivnosti.

Mnogi vlasnici instinktivno naglo cimnu ruku kad ih zaboli. To je sasvim razumljivo, ali često dodatno raspali štene. Povlačenje ruke može da probudi nagon za jurnjavom i hvatanjem, pa ono još jače krene za rukavom, šakom ili nogavicom. Umesto toga, korisnije je ostati što mirniji i odmah prekinuti zabavu na jasan način.

Prednosti

  • Posmatrajte grickanje kao razvojni problem koji traži učenje i vreme.

  • Reagujte dosledno svaki put kad ugriz postane prejak.

  • Koristite mirne, jasne prekide igre i preusmeravanje na dozvoljene predmete.

Nedostaci

  • Ne očekujte da štene prestane da grize preko noći.

  • Ne tumačite svako grickanje kao zlobu ili agresiju.

  • Ne koristite grube ili odbojne metode poput ujedanja šteneta nazad, prskanja ili zastrašivanja.

Posebno je važno ne posezati za savetima koji zvuče "brzo i efikasno", a zapravo mogu da unesu strah, konfuziju ili još veće uzbuđenje. Ujedanje šteneta nazad, grubo kažnjavanje i slični postupci ne uče psa samokontroli. Uče ga samo da je čovek nepredvidiv.

Kako da učite kontrolu ugriza tokom igre

Najkorisniji pristup je jednostavan, ali traži ponavljanje. Kad štene zagrize prejako, dajte kratak glasovni signal, na primer "au" ili "ne grizi". Nema potrebe za predavanjem, dugim objašnjavanjem ni vikanjem. Cilj je da poruka bude kratka i uvek ista.

Odmah zatim prekinite igru i pažnju. Ruke se umire, telo prestaje da učestvuje, a vi na nekoliko sekundi postajete potpuno dosadni. Za mnogu štenad upravo je to najjasnija posledica: jak ugriz gasi zabavu. Ako je štene baš previše uzbuđeno, kratko se udaljite ili ustanite i okrenite se od njega.

Kad se smiri makar za trenutak, igra može da se nastavi. Taj povratak je važan. Tako štene ne uči samo da ugriz prekida kontakt, već i da mirnije ponašanje vraća kontakt. To je suština kontrole ugriza: ne tražite savršenstvo odmah, već učite psa koliko nežno mora da koristi usta da bi igra opstala.

Pohvala ima veliku ulogu. Ako posle prekida štene počne da liže umesto da steže, ako uzima ruku nežnije ili se potpuno smiri, to treba mirno pohvaliti. Isto važi kada prihvati igračku umesto kože. Tako mu pokazujete koje ponašanje donosi nastavak druženja.

  • Izaberite jednu kratku reč ili zvuk: "au" ili "ne grizi".

  • Reagujte odmah čim ugriz zaboli, ne nekoliko sekundi kasnije.

  • Prekinite igru na kratko i uskratite pažnju.

  • Nastavite tek kad se štene primiri.

  • Pohvalite lizanje, nežnije uzimanje rukom ili mirno ponašanje.

Neka štenad se dodatno uzbude na visoke tonove i ciku. Ako primetite da glasno "au" vašeg retrivera samo još više "pali", pređite na smirenije "ne grizi" i dosledan prekid igre. Nije poenta u tačnoj reči, već u obrascu koji pas može da prepozna.

Preusmerite žvakanje pre nego što vaše ruke postanu igračka

Štene koje ima stalnu potrebu da nešto drži u ustima ne može se vaspitati samo zabranama. Mora da dobije dozvoljene izlaze. Zato igračke za žvakanje ne treba da budu negde u drugoj sobi, već nadohvat ruke tamo gde se štene najčešće igra i uzbuđuje. Mnogi vlasnici primete da se stvari poprave čim počnu da nose igračku sa sobom i nude je pre nego što zubi stignu do kože.

Kod nicanja zuba često pomažu rashlađeni ili zamrznuti predmeti namenjeni psima, kao i jednostavna rešenja poput ohlađene šargarepe ili vlažne krpe zamrznute na kratko. Hladnoća može da umiri desni i usmeri potrebu za grickanjem na nešto primereno. Sve što nudite treba da bude bezbedno za štene i pod nadzorom.

Kad zagrize ruku, rukav ili nogavicu, cilj nije da se nadvlačite s njim, već da mirno zamenite predmet. Ponudite konopac, gumenu igračku, lopticu ili nešto drugo što sme da nosi i glođe. Ako prihvati, pohvalite ga i nastavite igru na toj stvari. Tako učite veoma praktičnu lekciju: ljudi nisu za grickanje, ali postoje stvari koje jesu.

Višak energije često dodatno pogorša grickanje. Zato pomažu igračke koje uključuju hranu, kratke vežbe njuškanja, jednostavne vežbe poslušnosti i drugi oblici mentalne zabave. Zlatni retriveri uglavnom vole da uče i da rade sa čovekom. Nekoliko kratkih treninga dnevno često smanji haotičnu potrebu da sve rešavaju zubima.

  • Držite više različitih igračaka za žvakanje u prostorijama gde štene boravi.

  • Ponudite rashlađene igračke za nicanje zuba, ohlađenu šargarepu ili kratko zamrznutu vlažnu krpu.

  • Zamenite kožu i odeću dozvoljenim predmetom umesto da se borite oko ruke.

  • Ubacite igračke sa hranom i kratke mentalne aktivnosti da biste smanjili višak energije.

Kad grickanje postane gore: okidači, rutina i trenutak za dodatnu pomoć

Vrlo često štene ne grize najviše zato što je "bezobrazno", već zato što je preumorno, previše uzbuđeno ili mu je dosadno. Mnogi vlasnici primete isti obrazac: pred spavanje, posle previše stimulacije ili kad je predugo budno, štene se pretvara u mali tornado sa zubima. Tada trening slabije prolazi, a frustracija raste na obe strane.

Rutina tu mnogo pomaže. Krug izlazak za nuždu, kratka igra, malo treninga, pa odmor često daje bolje rezultate nego stalno držanje šteneta "uključenim". Mlada štenad spavaju mnogo više nego što vlasnici očekuju, a premalo sna lako se pretvori u divlje grickanje, skakanje i naskakivanje na ruke ili noge.

Okruženje takođe treba da radi za vas, a ne protiv vas. Ako znate da štene u određenim trenucima hvata sve redom, ograničite prostor, koristite bezbednu, ograđenu zonu za odmor i ne ostavljajte ga bez nadzora tamo gde može da vežba loše navike. Što više puta uspe da se zabavlja vašim rukama, odećom ili nameštajem, to više uvežbava upravo ono što želite da smanjite.

Kada je vreme da se obratite treneru?

Ako se ugrizi pojačavaju umesto da postaju blaži, ako štene nikako ne može da se smiri ni uz rutinu, odmor i preusmeravanje, ili ako vam je teško da bezbedno upravljate ponašanjem, potražite kvalifikovanog trenera koji radi savremenim, nenasilnim metodama. Dodatna pomoć je posebno korisna ako su u kući deca, starije osobe ili ako ste već iscrpljeni i niste sigurni da li pravilno reagujete.

Dobra vest je da ova faza prolazi. Lošija vest je da obično ne prolazi odmah. Kod mnogih štenaca najveći intenzitet popušta kako mlečni zubi ispadaju i kako uče pravila igre, ali upravo vaša doslednost pravi razliku između psa koji je samo bio naporno štene i odraslog psa koji i dalje koristi zube kad se uzbudi.

Ako vas zlatni retriver trenutno dočekuje otvorenih usta i sa pogledom koji najavljuje novi napad na rukav, pokušajte da to ne doživite kao lični obračun. Gledate u bebu koja ima oštre zube, mnogo energije i vrlo malo samokontrole. Vaš posao nije da je slomite, nego da je naučite. Mirno, uporno i svaki put isto.