Zašto štene zlatnog retrivera grize baš sve i kada to konačno prolazi

Ruke, rukavi, nogavice, članci, stopala. Nekim vlasnicima deluje kao da tromesečni zlatni retriver ne radi ništa osim što juri da nešto zagrize. Miran je dok jede, možda u vožnji kolima, ponekad nekoliko minuta posle dremke, a onda opet kreće grickanje svega što mu se nađe blizu zuba. To ume da bude iscrpljujuće, posebno kada štene izgleda veselo i razigrano, a vi već brojite nove rupice na garderobi i ogrebotine na koži.

Dobra vest je da je ovakvo ponašanje veoma često kod mladih pasa, naročito kod zlatnih retrivera. Loša vest je da ne prolazi samo od sebe preko noći i da vlasnicima često deluje kao faza bez kraja. Potrebni su vreme, doslednost i malo realnijih očekivanja nego što ih većina ljudi ima kada prvi put uđe u život sa štenetom.

Kad se mladi zlatni retriver pretvori u malog neumornog grickalicu

Problem obično izgleda vrlo konkretno: štene prilazi da se igra, ali umesto da se smiri uz maženje, hvata šake, podlaktice, odeću ili članke. Nekad skače i kači se za rukav, nekad zgrabi nogavicu dok prolazite, nekad pokušava da „uključi“ igru tako što vam stavi celu šaku u usta. Vlasnik tada lako pomisli da pas namerno provocira ili da je previše grub.

U ogromnom broju slučajeva to nije prava agresija. Štene je uzbuđeno, razigrano, radoznalo i još ne zna kako da koristi usta na prihvatljiv način u kontaktu sa ljudima. Grickanje u igri i pravo agresivno ponašanje ne izgledaju isto. Kod razigranog šteneta telo je uglavnom opuštenije, ponašanje je skakutavo, a napadi dolaze u naletima uzbuđenja. To i dalje boli i ne sme da se ignoriše, ali je važno da vlasnik razume šta gleda.

To što je ovakvo grickanje često ne znači da ga treba trpeti bez usmeravanja. Normalno je, ali nije nešto što treba pustiti da se samo „izduva“.

Zašto ova faza deluje beskonačno? Zato što je iscrpljujuća i ponavlja se desetine puta dnevno. Vlasnik stekne utisak da ništa ne radi, jer i kada jedan pokušaj preusmeravanja uspe, sledeći put štene opet juri ruku. U stvarnosti, u ovom uzrastu napredak retko izgleda linearno. Više liči na dva dobra dana, pa jedan haotičan, pa malo mira, pa novi talas grickanja.

Zašto je grickanje toliko intenzivno baš sa tri meseca

Štene svet upoznaje ustima. Dok ljudi pipaju rukama, ono proverava zubima i njuškom. To je osnovni deo razvoja, ne kvar u ponašanju. Kada tome dodate uzrast od oko tri meseca, dobijate period u kom se radoznalost, igra i početna nelagodnost u desnima preklapaju i pojačavaju jedno drugo.

Nicanje i smena zuba često pojačavaju potrebu za žvakanjem i grickanjem. Kod mnogih pasa je period od otprilike 3 do 6 meseci najintenzivniji. Desni svrbe, zubi se menjaju, a štene traži olakšanje tako što nešto stalno žvaće. Zato neki psi deluju kao da im je svaki predmet, uključujući i vašu ruku, podjednako zanimljiv.

Kod zlatnih retrivera postoji i dodatni faktor: rasa je prirodno „ustašasta“, odnosno sklona nošenju, držanju i uzimanju predmeta ustima. To ne znači da će svaki zlatni retriver biti grub, ali znači da je sasvim moguće da će kao štene češće koristiti usta nego neke druge rase. Mnogi odrasli zlatni retriveri i kasnije u životu vole da nose igračku kada su uzbuđeni ili da nežno drže rukav u ustima tokom pozdrava.

Još jedan čest okidač je umor. Premoreno štene vrlo lako postaje još više „zubićasto“. Kada je previše budno, previše uzbuđeno ili nije dovoljno spavalo tokom dana, samokontrola mu pada. Tada grickanje postaje intenzivnije, brže i upornije. Mnogi vlasnici misle da psu tada treba još aktivnosti, a zapravo mu često treba san i smirenje.

• Istraživanje sveta ustima je normalno ponašanje šteneta.

• Nicanje i smena zuba pojačavaju potrebu za žvakanjem između 3. i 6. meseca.

• Zlatni retriveri su često prirodno skloniji korišćenju usta u igri i uzbuđenju.

• Premor, previše stimulacije i premalo sna gotovo uvek pojačavaju grickanje.

Šta vlasnici realno mogu da očekuju kroz vreme

Najgori period oštrih mlečnih zuba često je baš u ranim mesecima. Zato mnogi vlasnici imaju utisak da ih ne grize samo pas, već minijaturna testera. Kod velikog broja štenaca stvari počnu da popuštaju kada mlečni zubi počnu da ispadaju i kada niču stalni zubi, često negde oko petog ili šestog meseca. Tada ugrizi obično postaju ređi i manje „igličasti“.

Ipak, važno je ne vezivati se za jedan tačan datum. Neko štene će primetno omekšati već oko četvrtog ili petog meseca, neko tek oko šestog, a kod nekih će sklonost ka stavljanju ruku ili rukava u usta ostati i duže, posebno u uzbuđenju. Adolescencija ume da donese novu dozu tvrdoglavosti i lošije samokontrole, pa vlasnik pomisli da se problem vraća, iako je zapravo reč o drugoj razvojnoj fazi.

Dugoročni rezultat ne određuje samo vreme. Na njega utiču i to koliko je pas naučio da pređe na igračku umesto na kožu, koliko redovno dobija odmor, da li se u kući reaguje isto svaki put i da li se uzbuđenje prekida pre nego što pređe u potpuni haos. Zrelost pomaže, ali navike se grade mnogo ranije.

Reakcije koje često pogoršaju problem

Jedna od najčešćih grešaka je nedoslednost. Ako se na jedan ugriz smejete, na drugi vičete, na treći gurate štene, a na četvrti nudite igračku, pas vrlo teško razume šta tačno želite. On samo vidi da grickanje nekad pokreće veliku pažnju, nekad igru, nekad fizički kontakt. Za uzbuđeno štene i to može biti nagrada.

Guranje psa rukom, hvatanje za ogrlicu ili pokušaj da ga fizički odvojite usred naleta često dodatno podižu uzbuđenje. Mnogi psi to dožive kao nastavak rvanja. Umesto da se smire, još jače zagrizu rukav ili počnu da skaču. Uz to, često hvatanje za ogrlicu može stvoriti neprijatne asocijacije na dodir oko vrata.

Ni boks ne bi trebalo da postane mesto kazne. Kratak, miran predah može biti koristan kada je štene potpuno preplavljeno uzbuđenjem, ali ako ga u boks šaljete ljutito, naglo i samo kad „zgreši“, lako ćete pokvariti odnos psa prema prostoru koji bi trebalo da mu bude siguran. Boks je alat za smirivanje i odmor, ne za istresanje frustracije vlasnika.

Još jedna zamka je očekivanje da jedan trik odmah reši stvar. Nekom štenetu pomaže kratko „au“, drugom to zvuči kao poziv na još luđu igru. Nekad preusmeravanje na igračku radi odlično, a nekad ne pomaže jer je pas već preumoran. Tehnika bez konteksta retko daje rezultat. Nije poenta naći magičan potez, već ponavljati nekoliko smislenih reakcija dovoljno dugo da štene počne da ih povezuje.

Prednosti

• Reagovati isto na isto ponašanje koliko god je moguće

• Mirno prekinuti kontakt i usmeriti psa na prihvatljivu stvar za žvakanje

• Koristiti boks ili ogradicu kao mesto za smirivanje i odmor

Nedostaci

• Jednom se smejati, drugi put vikati, treći put dopuštati da gricka u igri

• Gurati psa rukama ili ga hvatati za ogrlicu usred velikog uzbuđenja

• Pretvarati boks u kaznu i mesto povezano sa ljutnjom

Šta da uradite baš u trenutku kada grickanje počne

Prva stvar je brzina. Kada štene krene na ruku ili nogavicu, preusmeravanje mora da se desi odmah, ne deset sekundi kasnije. Držite pri ruci nekoliko igračaka različite teksture i bez mnogo drame ponudite jednu umesto svoje kože. Neka to bude dovoljno zanimljivo da pas ima razlog da pređe na nju.

Kod nekih pasa pomaže kratko, jasno „au“ ili druga kratka oznaka da je preterao. Ali tu ne treba stati. Posle toga pažnja prestaje: ruke se sklone, telo se umiri, igra se prekida. Ako samo kažete „au“, a zatim nastavite da mašete rukama, štene će verovatno zaključiti da je predstava upravo postala još uzbudljivija.

Ako se baš zaleće i ne uspevate da ga odvojite od svojih ruku i nogu, pomogne takozvani obrnuti tajm-aut. To znači da se vi sklonite iz prostora na desetak do dvadesetak sekundi, bez priče, gledanja i dodirivanja. Za mnoge štence je upravo nestanak vaše pažnje najjasnija poruka da grickanje prekida zabavu.

Kada vidite da je štene potpuno „prevrnulo“ od uzbuđenja, kratko smirivanje ima više smisla nego uporno ponavljanje komandi koje više ne čuje. To može biti miran odlazak u boks, ogradicu ili drugi bezbedan prostor, uz cilj da se ohladi i odmori, a ne da bude kažnjeno. Ako se takve epizode ponavljaju posle dužeg perioda budnosti, vrlo je moguće da zapravo traži san.

• Preusmerite odmah na igračku ili bezbednu glodalicu.

• Ako koristite kratko „au“, odmah zatim prekinite pažnju.

• Okrenite se ili na kratko izađite iz prostora ako pas nastavlja da grize.

• Ako je previše uzbuđen, omogućite mu miran predah i odmor.

Dnevne navike koje skraćuju fazu „male ajkule“

Mnogo toga se rešava pre nego što uopšte dođe do ugriza. Štene koje ima šta da žvaće, koje dovoljno spava i koje troši energiju na pametan način obično je lakše za život. Korisne su rashlađene ili zamrznute opcije za zube, poput igračaka punjenih mekanim sadržajem i ohlađenih pre davanja, ili bezbednih glodalica koje traju duže. Nekim psima prijaju i rashlađene gumene igračke. Sve što dajete za žvakanje treba da bude primereno uzrastu i pod nadzorom.

San je često potcenjen. Mlado štene ne ume dobro samo da reguliše tempo dana. Ako je stalno budno, stalno nešto doživljava i nema dovoljno mirnih perioda, vrlo lako prelazi u preteranu pobuđenost. Struktuirani dnevni odmori mnogim vlasnicima bukvalno prepolove grickanje. Posle igre, kratkog treninga ili šetnje, često je vreme za dremku, ne za novu rundu uzbuđenja.

Aktivnost je važna, ali ne samo fizička. Štenetu treba kombinacija kratke igre, jednostavnog treninga, njuškanja, lizanja, žvakanja i odmora. Ako sav „umor“ pokušavate da postignete samo jurnjavom i razigravanjem, lako dobijete još nabrijanijeg psa. Mirnije mentalne aktivnosti često bolje spuštaju nivo pobuđenosti nego još jedno divlje natezanje.

Veoma pomaže i da psa naučite zamenskim ponašanjima. Na primer, da na uzbuđenje odgovori tako što uzme igračku u usta. Mnogi zlatni retriveri rado prihvate naviku „uzmi igračku“ kada im gosti dolaze ili kada se vlasnik vrati kući. Korisna može biti i kratka završna reč za prekid igre, poput dosledno korišćenog signala da je zabava gotova.

• Obezbedite više prikladnih stvari za žvakanje i menjajte ih da ostanu zanimljive.

• Planirajte redovne dremke tokom dana, posebno posle uzbudljivih aktivnosti.

• Kombinujte igru, kratke treninge, njuškanje i mirne aktivnosti, a ne samo jurnjavu.

• Vežbajte signale poput „uzmi igračku“ i dosledan završetak igre.

Kako da izdržite ovu fazu, a da ne izgubite živce

Većina štenaca zaista postane mnogo lakša za život kako rastu, posebno kada im izađu stalni zubi i kada vlasnici ostanu dosledni. To ne znači da će promene biti svakog dana vidljive. Nekad ćete napredak primetiti tek kad shvatite da vam ruke više nisu stalno izgrebane i da pas sam traži igračku umesto rukava.

Pomaže da cilj ne bude savršenstvo, nego trend. Ako je prošle nedelje štene deset puta dnevno jurilo članke, a sada šest puta lakše prihvata igračku, to je napredak. U ovoj fazi je sasvim razumno čuvati i kožu i garderobu: nositi deblju odeću po kući, sklanjati omiljene komade kada je pas razigran i držati igračke nadohvat ruke u svakoj prostoriji.

Ako je grickanje ekstremno, ako deluje sve jače umesto postepeno lakše, ako pas teško može da se smiri ili ako niste sigurni da li gledate samo razigrano ujedanje šteneta, vredi potražiti pomoć kvalifikovanog trenera koji radi savremenim, nenasilnim metodama. Nekad je dovoljno nekoliko dobro usmerenih saveta da se svakodnevica značajno popravi.

Do tada, najkorisnije je da ne tražite čudo, nego ritam koji funkcioniše: manje haotičnih reakcija, više sna, brže preusmeravanje i kratki, mirni prekidi kada se štene previše zanese. Tromesečni zlatni retriver koji danas deluje kao da živi samo da vas gricne vrlo verovatno neće zauvek ostati takav. Ali upravo sada uči šta da radi umesto toga.