Sedite mirno, a štene odjednom hvata stopala, skače ka rukama i vuče rukav kao da je sve igra. Oko petog meseca takvo ponašanje može biti naročito naporno. Grickanje je u ovom uzrastu često, ali to ne znači da svaki ugriz treba pripisati zubićima ili samo čekati da prođe. Važno je prepoznati okolnosti, sprečiti povrede i pokazati štenetu šta može da radi umesto toga.

Zašto štene toliko grize

Štene od 19–20 nedelja obično je u periodu smene mlečnih zuba. Osetljive desni mogu pojačati potrebu za žvakanjem, ali nisu jedino objašnjenje. Štenci ustima istražuju, pozivaju na igru i reaguju na uzbuđenje ili frustraciju, dok im je samokontrola još ograničena.

Kod nekih pasa pastirskog porekla, uključujući border kolije, australijske ovčare i njihove mešance, pokreti stopala i nogavica mogu naročito privlačiti pažnju. Ipak, poreklo ne određuje ponašanje svakog šteneta i nije dovoljno objašnjenje za svaki ugriz.

Grickanje samo po sebi nije dokaz da vas štene „testira” ili pokušava da dominira. Posmatrajte šta mu prethodi, kakav je govor tela i kako se štene oporavlja od uzbuđenja.

Pronađite obrazac, ne samo povod

Nekoliko dana beležite kada grickanje počinje: posle igre, pred spavanje, pri hodanju kroz stan ili tokom dodirivanja. Štene koje dugo nije spavalo može postati nemirnije i impulsivnije, umesto da samo legne. S druge strane, ugriz pri dodiru određenog dela tela može ukazivati na nelagodnost ili bol i zaslužuje veterinarsku procenu.

Pažnja takođe može održavati ponašanje. Trzanje stopala, mahanje rukama, guranje ili glasno „au” nekim štencima deluju kao nastavak igre. Ako primetite da takva reakcija pojačava grickanje, zamenite je mirnim prekidom kontakta. To ne znači da ste vi krivi za ponašanje, već da možete promeniti ono što se dešava posle njega.

Kako da reagujete u trenutku grickanja

Najlakše je reagovati pre nego što zubi stignu do kože. Ako štene počne da prati stopala, hvata nogavice ili se sprema za skok, ponudite mu dovoljno dugu igračku koju može da uhvati dalje od vaših ruku. Preusmerite ga u kratku, mirniju igru i nagradite kada izabere igračku ili ostane sa sve četiri šape na podu.

Ako zubi ipak završe na koži ili odeći, zaustavite igru. Izbegnite otimanje i rvanje, pa se mirno odvojite kada to možete bezbedno. Vratašca ili ogradica mogu pomoći da se sklonite bez jurnjave. Ne pokušavajte da na silu otvarate usta štenetu koje drži rukav; ranije uvežbana razmena za igračku ili poslasticu može pomoći da bezbedno pusti.

Kratka pauza od kontakta, često svega nekoliko desetina sekundi, nekim štencima pomaže da se igra prekine bez dodatnog uzbuđenja. Ostavite štene u bezbednom prostoru, ne u zastrašujućoj izolaciji. Vratite se mirno; ako odmah ponovo počne da grize, proverite da li mu treba odmor, izlazak radi nužde ili manje stimulacije. Ponavljanje pauza nije zamena za rešavanje uzroka.

Ne držite štenetu usta zatvorena, ne pritiskajte jezik, ne hvatajte ga za vrat i ne obarajte ga. Takvi postupci mogu izazvati strah, bol i odbrambene ugrize. Režanje takođe ne kažnjavajte: prekinite ono što ga je izazvalo, napravite prostor i procenite zašto se štene oseća ugroženo.

Učite alternativu kada je štene mirno

Signale „idi po igračku”, „pusti” i „na mesto” prvo vežbajte u kratkim, lakim sesijama. Za puštanje ponudite razmenu, a odlazak na prostirku povezujte sa nagradama i prijatnim odmorom, ne kaznom. Nemojte očekivati da nov signal pouzdano radi usred najvećeg uzbuđenja.

  • Držite igračke pri ruci tamo gde grickanje najčešće počinje.

  • Nagrađujte i mirne trenutke: ležanje pored vas, samostalno žvakanje i prolazak pored stopala bez hvatanja.

  • Dogovorite isti miran pristup sa svim ukućanima. Decu i štene nadgledajte neposredno, a kada to nije moguće, fizički ih odvojite bezbednom pregradom.

Raspored odmora i bezbedno žvakanje

Kombinujte kratke šetnje primerene uzrastu, njuškanje, jednostavne vežbe i dovoljno prilika za san u mirnom prostoru. Stalna fizička aktivnost nije rešenje za svako grickanje i može dodatno podići uzbuđenje. Ako koristite boks, štene treba prethodno postepeno i pozitivno naviknuti na njega; ne zatvarajte ga silom niti koristite boks kao kaznu.

Za osetljive desni ponudite igračku za žvakanje primerenu uzrastu i veličini psa, po potrebi rashlađenu u frižideru prema uputstvu proizvođača. Izbegavajte led, predmete zamrznute do tvrdoće kamena, kosti, rogove i druge veoma tvrde predmete koji mogu oštetiti zube. Mokru rashlađenu krpu nudite samo pod neposrednim nadzorom i sklonite je ako štene kida ili guta vlakna. Svaku oštećenu igračku uklonite.

Ogradice i vratašca pomažu da sprečite jurnjavu i hvatanje odeće dok spremate obrok ili prolazite kroz stan. Prostor za štene treba da bude bezbedan, sa vodom i odgovarajućim mestom za odmor. Upravljanje prostorom nije zamena za učenje, ali smanjuje prilike da se neželjeno ponašanje stalno ponavlja.

Kada treba veterinar ili stručnjak za ponašanje

Zakažite veterinarski pregled ako je grickanje naglo počelo ili se pojačalo, javlja se pri dodiru, ili štene slabije jede, balavi, ima otečene desni, neprijatan zadah, polomljen ili promenjen zub. Obilno krvarenje koje ne prestaje zahteva hitnu procenu, a otežano disanje ili gušenje hitnu veterinarsku pomoć.

Ne čekajte završetak smene zuba ako ugrizi probijaju kožu, postaju jači, prate ih ukočenost, čuvanje predmeta ili očigledan strah, ili ako ukućani ne mogu bezbedno da se kreću. Veterinar može proceniti mogući bol i druge zdravstvene uzroke, a stručnjak za ponašanje ili trener koji radi nagrađivanjem može napraviti individualan plan. Ako ugriz probije ljudsku kožu, operite ranu sapunom i tekućom vodom i potražite medicinski savet, naročito za duboke rane i ujede šake ili lica.

Da li će štene prerasti ovu fazu?

Kod mnogih štenaca grickanje se smanjuje sazrevanjem i završetkom smene zuba, ali nema garantovanog roka niti će svako ponašanje nestati samo. Realan cilj je postepen napredak: ređi i blaži kontakti zubima, lakše preusmeravanje i više mirne igre. Ako uprkos doslednom pristupu nema napretka ili se bezbednost pogoršava, zatražite pomoć umesto da samo čekate.