Štene od 4 meseca stalno grize: zašto se to dešava i kako reagovati

Jednog trenutka mazite slatko štene, a već sledećeg imate utisak da živite sa malom ajkulom. Ruke, podlaktice, članci, nogavice, pertle — sve je meta. Mnogi vlasnici se baš oko četvrtog meseca uplaše da nešto ozbiljno nije u redu, naročito kada razigranost pređe u skakanje, lajanje i jače hvatanje zubima. Ovakvo ponašanje često prati razvoj šteneta, ali njegov intenzitet, okolnosti i moguće povrede ipak treba pažljivo proceniti.

Kad se mlado štene pretvori u malu ajkulu

Tipična slika izgleda ovako: štene se igra, uzbudi se, počne da hvata ruke ili rukave, zatim prelazi na članke, stopala ili noge dok hodate. Nekad deluje kao da se sve dešava iz čista mira, a nekad se jasno vidi kako se uzbuđenje postepeno pojačava. Mlečni zubi su veoma oštri, pa i grickanje tokom igre može da zaboli i povredi kožu.

Kod šteneta od 4 meseca hvatanje ustima samo po sebi ne znači agresiju. Mnoga štenad tako istražuju svet i igraju se. Ipak, uzrast nije dovoljan da objasni svaki ugriz: važno je šta mu prethodi, kako izgleda celo telo psa i da li štene pokušava da izbegne dodir ili situaciju.

Normalno ne znači prijatno. Štene može da se ponaša razvojno očekivano, a da vlasniku to i dalje bude veoma teško.

Zašto štenad u ovom uzrastu toliko grizu

Prvi razlog je najjednostavniji: ovako se štenad igraju. U igri sa drugim psima guraju se, skaču, hvataju se ustima i povlače. U igri sa čovekom često pokušavaju isto. Mahanje rukama ispred nosa, rvanje i nagli pokreti mogu dodatno da podstaknu hvatanje i uzbuđenje.

Drugi važan faktor je promena zuba, koja je oko četvrtog meseca često već u toku. Desni mogu da budu osetljive, a potreba za žvakanjem izraženija. Nelagodnost može doprineti razdražljivosti, ali nije objašnjenje za svako grizenje. Izražen bol, odbijanje hrane ili otok u ustima zahtevaju veterinarski pregled.

Treći mogući razlog je umor. Vlasnici često primete da štene najviše gricka pred dremku, kasno uveče ili posle previše aktivnosti. Premoreno štene može biti nemirno i teže se smirivati. Ipak, ne treba svaki nalet aktivnosti pripisati umoru: proverite i da li mu je potreban izlazak radi nužde, voda ili predah od neprijatne situacije.

Tu su i individualne razlike. Neki psi se brže uzbude i duže smiruju. Kod pojedinih rasa i linija mogu biti izraženije sklonosti ka jurnjavi i hvatanju predmeta u pokretu, ali to nije pravilo za svakog psa. Posmatrajte konkretno štene, umesto da ponašanje objašnjavate samo rasom.

Greške koje često dodatno pogoršaju grickanje

Jedna greška je da se svaka gruba epizoda odmah proglasi agresijom, a druga da se svaki ugriz opravda igrom. Gledajte okolnosti i govor tela. Ne vičite, ne udarajte štene, ne stežite mu njušku i ne obarajte ga na leđa: takve reakcije mogu izazvati strah, odbrambeno grizenje i gubitak poverenja.

Druga česta greška je igranje rukama. Gurkanje prstima, rvanje po podu i dozvoljavanje da štene hvata šake ili rukave uče ga da su koža i odeća deo zabave. Koristite dovoljno dugu igračku koju može da uhvati bez približavanja zubima vašoj šaci.

Ni nedoslednost ne pomaže. Ako danas dopuštate grickanje, sutra se ljutite, a prekosutra ga podstičete jer je zabavno, štene teško može da nauči šta očekujete. Dogovorite se da svi ukućani mirno prekidaju igru kada zubi dotaknu kožu i nagrađuju igru sa igračkom.

Još jedna zamka je mnogo stimulacije uz premalo odmora i odgovarajućih predmeta za žvakanje. Duga igra, gosti i jurnjava po stanu mogu dodatno pojačati uzbuđenje. Umesto pokušaja da štene iscrpite, smenjujte kratke aktivnosti sa mirnim pauzama.

Šta pomaže

• Koristite igračke odgovarajuće veličine umesto ruku.

• Reagujte mirno i dosledno kada zubi dotaknu kožu.

• Pratite kada je štene umorno ili previše uzbuđeno.

• Obezbedite dovoljno sna i prilika za bezbedno žvakanje.

Šta treba izbegavati

• Unapred tumačiti svako grickanje kao agresiju ili bezazlenu igru.

• Podsticati hvatanje šaka i rukava tokom igre.

• Vikati, fizički kažnjavati ili zastrašivati štene.

• Držati štene stalno aktivnim bez pauza za odmor.

Šta da uradite baš u tom trenutku kad zubi dotaknu kožu

Zaustavite igru i smirite pokrete. Nemojte naglo povlačiti ruku ili nogavicu, jer to može pojačati povlačenje i povrediti kožu. Cilj je da štene vremenom nauči da kontakt zuba sa kožom prekida zabavu, a ne da se uplaši vaše reakcije.

Ako štene nastavlja da nasrće u igri, može pomoći kratko udaljavanje vlasnika, takozvani obrnuti tajm-aut. Kada možete bezbedno da se odvojite, mirno pređite iza ogradice ili vrata na nekoliko desetina sekundi. Ne jurite štene i ne odvlačite ga za ogrlicu. Prostor u kome ostaje mora biti bezbedan; ako odvajanje izaziva paniku ili pojačava problem, ne ponavljajte ga na silu.

Ponudite prihvatljivu zamenu, po mogućnosti pre nego što štene krene na ruke: igračku za potezanje, savitljivu gumenu igračku ili punjenu igračku namenjenu štencima. Birajte veličinu koju ne može da proguta i koristite je pod nadzorom. Tokom promene zuba može prijati igračka rashlađena u frižideru. Izbegavajte kosti, rogove, led i druge veoma tvrde predmete koji mogu oštetiti zube; o izboru žvakalica posavetujte se sa veterinarom.

Primetite i trenutke kada igra teče lepo. Ako štene samo uzme igračku umesto ruke, mirno sačeka ili se opusti, nagradite ga pohvalom, poslasticom ili nastavkom mirnije igre. Tako učite psa šta želite, a ne samo kada zabava prestaje.

• Zaustavite igru i smirite pokrete čim zubi dotaknu kožu.

• Ako štene nastavlja, bezbedno se odvojite pomoću ogradice ili vrata.

• Kada se smiri, ponudite odgovarajuću igračku ili priliku za odmor.

• Nastavite igru samo ako je mirnija; ako grickanje ponovo počne, završite sesiju.

Dnevne navike koje s vremenom smanjuju grickanje

San je važan deo rutine. Štenetu je potrebno mnogo odmora tokom dana, a bučno okruženje i stalno nuđenje aktivnosti mogu ga ometati. Obezbedite mirno, udobno mesto na kome ga niko neće uznemiravati. Odmor nije kazna i štene ne treba prisilno zatvarati u prostor u kome se plaši.

Korisno je menjati nekoliko odgovarajućih igračaka za žvakanje, umesto da su sve stalno dostupne. Redovno ih pregledajte i uklonite oštećene delove koje bi štene moglo da proguta. Hranu u punjenim igračkama uračunajte u dnevni obrok i birajte teksturu i sastojke primerene štenetu.

Kratke vežbe mogu pomoći da štene nauči drugačije načine da dobije pažnju. Vežbajte jednostavno „sedi“, odlazak na prostirku, nežno uzimanje poslastice i puštanje igračke u zamenu za drugu igračku ili hranu. Radite kratko, nagrađujte uspehe i stanite pre frustracije. Vežbe nisu zamena za san, njuškanje i primerenu igru.

Pratite okidače. Neka štenad više grizu kada se igrate na podu, druga predveče ili pri dolasku gostiju. Trčanje, mahanje rukama, široka odeća i pertle takođe mogu podstaći hvatanje. Zabeležite šta prethodi epizodama i koliko je štene bilo budno: obrazac će vam pomoći da reagujete pre nego što uzbuđenje poraste.

Kako izgleda napredak i kada potražiti dodatnu pomoć

Napredak retko dolazi preko noći. Možda ćete prvo primetiti slabiji pritisak zuba, brže puštanje, lakše preusmeravanje na igračku ili kraće epizode. To su korisni znaci napretka, čak i kada još ima teških dana. Pratite i učestalost povreda, ne samo broj epizoda.

Kod mnogih pasa grickanje slabi uz sazrevanje i završetak promene zuba, ali to nije garancija niti razlog da se čeka bez rada na ponašanju. Stalni zubi takođe mogu ozbiljno da povrede. Ako ugriz probije kožu, operite ranu sapunom i tekućom vodom i potražite medicinski savet, naročito za duboku ranu, ugriz šake ili lica, ili povredu deteta. Obilno krvarenje koje ne prestaje zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Veterinaru se obratite ako grizenje naglo počne ili se pojača, javlja se pri dodiru određenog dela tela, ili ga prate bol, malaksalost i promena apetita. Ukočenost, zamrzavanje, pokušaji izbegavanja, čuvanje hrane ili predmeta i ponovljeni snažni ugrizi zahtevaju procenu, a ne kućno testiranje granica. Za plan rada birajte stručnjaka koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju i po potrebi sarađuje sa veterinarom. Uz decu obezbedite aktivan nadzor odrasle osobe i fizičko razdvajanje kada ne možete da pratite kontakt; dete ne treba da sprovodi prekid igre niti da samo rešava grizenje.

Da li je normalno da štene od 4 meseca laje i grize kada se previše uzbudi?

Vrlo često jeste deo uzbuđene igre. Ipak, lajanje i grizenje sami po sebi ne otkrivaju uzrok. Ako se štene povlači, ukoči, reaguje na dodir ili nanosi ozbiljnije povrede, nemojte pretpostaviti da je samo razigrano — zatražite stručnu procenu.

Ako ste trenutno u fazi ogrebotina i rukava koji su stalno na udaru, niste jedini i to ne znači da odgajate „loše“ štene. Prioritet su bezbednost, dovoljno odmora i učenje igre sa igračkama umesto sa kožom. Ne morate čekati da problem postane ozbiljan da biste zatražili pomoć.