Poznata scena: štene vas zgrabi za ruku, vi mirno kažete „ne“, a ono se vrati još brže, još jače, kao da ste upravo dali znak za novu rundu igre. To ume da bude zbunjujuće, pa i obeshrabrujuće. Mnogi vlasnici u tom trenutku pomisle da rade nešto pogrešno ili da imaju „malu ajkulu“ koja uživa da ih izaziva. Ovakvo ponašanje je često tokom prvih meseci života, kada štenci menjaju zube, istražuju ustima i lako se previše uzbude. Ipak, razlog grickanja treba procenjivati prema celoj situaciji, a ne samo uzrastu.
Kada izgleda kao da „ne“ pokrene još jače grickanje
Oko četvrtog meseca grickanje može biti naročito primetno, mada se njegov intenzitet i trajanje razlikuju od šteneta do šteneta. Samo po sebi, ono ne znači da je štene zlobno ili da pokušava da vas „nadmudri“. Usta su mu važan alat za istraživanje i igru, a još uči kako da kontroliše svoje ponašanje.
Zato se često dešava sledeće: zubi dotaknu kožu, čovek reaguje glasom, rukom, pogledom ili pokretom, a štene to može da doživi kao nastavak interakcije. Nekoj štenadi je i mirno izgovoreno „ne“ dovoljno zanimljivo da ih dodatno uzbudi. Ako taj signal nije naučen, ne možemo očekivati da ga razumeju kao zabranu.
Grickanje može biti izraženije tokom smene zuba ili kada je štene premoreno i previše uzbuđeno. Tada mu je često teže da prekine igru i smiri se. Vlasniku to može delovati namerno, iako nelagodnost u desnima, umor i uzbuđenje mogu doprineti ponašanju.
Zašto štenci tako reaguju
Prva važna stvar: štene ne razume reč „ne“ samo zato što je često koristimo među ljudima. Za njega je to zvuk koji se pojavljuje u uzbudljivom trenutku. Korisnije je da kroz kratke vežbe uz nagrade nauči konkretnu radnju, poput dolaska, puštanja predmeta ili odlaska na svoje mesto, nego da od opšte zabrane očekujemo da objasni šta treba da uradi.
Drugo, ljudski glas može dodatno da pojača uzbuđenje. Čak i kada ne vičete, promena tona, naglo obraćanje i usmeravanje pažnje na štene mogu delovati kao poziv na interakciju. Kod nekih pasa, slično mahanju rukama, to produžava igru.
Treće, grickanje je uobičajeno ponašanje u tom uzrastu. Štenci se ustima igraju sa drugim štencima, istražuju predmete i različite teksture. Ipak, potrebno je da postepeno nauče da ljudska koža i odeća nisu za grickanje i da postoje bezbedni predmeti koje mogu da žvaću.
Štene koje grize jače posle „ne“ često ne pokazuje neposlušnost: moguće je da ga vaša reakcija dodatno uzbuđuje i da još ne razume šta očekujete.
Još jedan čest okidač je premor. Mlado štene može da deluje kao da ima beskrajnu energiju, a zapravo mu je potrebno mnogo sna i odmora tokom dana. Kada je budno predugo, može da počne da jurca, skače, hvata nogavice i grize ruke. Ipak, samo po tim znacima ne možemo pouzdano zaključiti da je umorno; pogledajte i šta se dešavalo neposredno pre toga.
Kako vlasnici nenamerno učvrste grickanje
Nedosledne reakcije mogu da otežaju učenje. Jednom kažete „ne“, drugi put se nasmejete, treći put nastavite da se igrate. Štenetu je tada teže da prepozna pravilo, a pažnja ili nastavak igre mogu da podstaknu ponavljanje grickanja. To ne znači da je vlasnik kriv za svako grickanje, već da jasan dogovor svih ukućana pomaže.
Druga zabuna je korišćenje reči bez prethodnog učenja. Mnogi vlasnici sasvim prirodno počnu da govore „ne“ očekujući da će pas sam shvatiti poruku. Ali pas ne povezuje automatski reč sa radnjom koju treba da prekine. Ako nije naučio šta da uradi umesto grickanja, ponavljanje zabrane mu ne daje dovoljno jasnu smernicu.
Problem može nastati i kada se interakcija nastavi posle kontakta zuba sa kožom. Pričanje, guranje i povlačenje ruku nekim štencima postaju deo igre. Igračku zato ponudite već pri prvim znacima da štene kreće na ruke, a kada zubi dotaknu kožu, mirno prekinite igru. Nagradite izbor igračke, ne nastavak natezanja oko ruke.
Šta pomaže
Mirno prekinuti igru kada zubi dotaknu kožu
Ponuditi jasnu alternativu, poput igračke za žvakanje
Reagovati dosledno i dogovoriti isti pristup sa ukućanima
Nagraditi smirivanje i izbor igračke
Šta može da oteža učenje
Ponavljati „ne“ bez učenja poželjnog ponašanja
Nekad podsticati igru rukama, a nekad kažnjavati grickanje
Nastavljati igru dok štene grize ruke ili odeću
Burno reagovati, mahati rukama ili gurati štene pri ugrizu
Izbegavajte plašenje, prskanje vodom i grube fizičke postupke, uključujući stezanje njuške ili obaranje šteneta. Čak i ako nakratko prekinu ponašanje, ne uče štene šta treba da radi umesto toga, a mogu pojačati strah, stres i odbrambeno grizenje.
Šta da uradite u tom trenutku umesto verbalne korekcije
Najkorisniji odgovor je kratak, jasan i dosledan. Čim primetite da štene kreće ka ruci ili nogavici, ponudite odgovarajuću igračku pre nego što zagrize. Držite je pri ruci i pohvalite štene kada je prihvati. Birajte igračke namenjene njegovom uzrastu i veličini, bez delova koje lako može da otkine i proguta, i nadzirite žvakanje.
Ako zubi već dotaknu kožu, prekinite igru: umirite ruke i prestanite da govorite. Ako možete bezbedno, polako se udaljite. Nemojte naglo trzati rukom niti nastavljati natezanje sa odećom. Ako štene prati vaše noge i nastavlja da grize, sama promena položaja ili okretanje leđa možda neće biti dovoljni — potrebna je fizička prepreka.
Tada napravite kratku pauzu tako što ćete se mirno skloniti iza kapijice ili ogradice, dok štene ostaje u bezbednom prostoru. Ne morate ga hvatati ili nositi dok je uzbuđeno. Pauza može trajati nekoliko sekundi, pa zatim procenite da li je spremno za mirniji kontakt. Ako ponovo odmah grize, proverite da li mu je potreban odmor, izlazak radi nužde ili zadovoljenje neke druge potrebe. Ne ostavljajte ga da se uznemirava u izolaciji.
Neutralan signal, poput kratkog „pauza“, nije neophodan. Ako ga koristite, izgovorite ga mirno i povežite sa kratkim prekidom igre. Ako i taj zvuk dodatno uzbuđuje štene, izostavite ga; važnije je šta dosledno radite nego koju reč birate.
Držite jednu ili dve odgovarajuće igračke tamo gde se najčešće igrate sa štenetom.
Ponudite igračku pri prvim znacima da štene kreće na ruke, bez guranja igračke u usta.
Ako zagrize kožu, mirno prekinite igru i izbegnite nagle pokrete.
Ako nastavlja da grize, kratko se odvojite bezbednom preprekom i procenite da li mu treba odmor.
Kada izabere igračku ili se smiri, pohvalite ga i nastavite mirniju interakciju.
Kako da štene uopšte manje grize
Najveći napredak često ne dolazi iz reakcije na sam ugriz, nego iz dobre pripreme. Ako štene stalno dolazi u situaciju da su mu jedina dostupna zanimacija vaša ruka, nogavica ili papuča, biće mu teže da nauči drugi izbor. Obezbedite bezbedne igračke u prostoru u kojem boravi, uz igru, istraživanje i kratke vežbe prilagođene njegovom uzrastu.
Obratite pažnju na trenutak kada se ponašanje menja. Mnogi vlasnici s vremenom nauče da prepoznaju prelaz iz mirnije igre u preteranu pobuđenost: štene počinje da jurca, skače, grabi odeću i više ne prihvata igračku kao ranije. Tada ne treba dodatno pojačavati igru, već je smiriti ili prekinuti pre nego što grickanje postane intenzivnije.
San je često potcenjen faktor. Mlado štene kome treba odmor ne izgleda uvek pospano; nekad postaje još aktivnije. Redovne prilike za dremku i mirni periodi tokom dana mogu pomoći ako umor doprinosi grickanju. Ponudite mu mirno, udobno mesto, a ograđeni prostor koristite samo ako se u njemu oseća prijatno, ne kao kaznu.
Upravljanje okruženjem je podjednako važno kao i trening. Ogradice i kapijice omogućavaju bezbedne pauze i sprečavaju jurnjavu za odećom. Ako koristite lagani kućni povodnik, neka bude pričvršćen za odgovarajući am i samo pod neposrednim nadzorom: može se zakačiti za nameštaj ili omotati oko nogu. Skinite ga pre odmora i kad god štene ostaje samo; nemojte ga koristiti za trzanje ili vezivanje bez nadzora. Decu i štene uvek nadzirite i odvojite ih kada igra postane pregruba.
Kako izgleda napredak i kada tražiti pomoć
Napredak retko izgleda kao nagli prekid grickanja preko noći. Češće ćete prvo primetiti da štene ređe kreće na ruke, brže prihvata igračku, lakše se smiruje ili slabije steže. To su važni pomaci. Cilj je postepeno učenje bezbednije igre, ali nemojte se oslanjati samo na to da će štene ponašanje prerasti.
Nagrađujte ono što želite da viđate češće: mirno ponašanje, uzimanje igračke umesto ruke i odazivanje na naučeni signal. Nagrada može biti pohvala, poslastica ili nastavak igre, zavisno od toga šta štenetu prija. Vežbajte i dok je mirno, a ne samo kada već grize.
Ako vam se čini da „ne“ raspiruje situaciju, moguće je da vaš glas i pažnja trenutno doprinose uzbuđenju. Preusmeravanje pre ugriza, kratak prekid igre, dovoljno odmora i dobra organizacija prostora daju štenetu jasnije smernice od ponavljanja zabrane. Pratite šta pomaže baš vašem štenetu i prilagodite pristup ako se uzbuđenje povećava.
Nemojte svako grizenje pripisati igri ili zubima. Ako se ponašanje naglo promeni, javlja se pri dodiru određenog dela tela ili ga prate bol, otežano uzimanje hrane ili drugi znaci bolesti, obratite se veterinaru. Ako štene ukoči telo, čuva hranu ili predmete, grize pri pokušaju udaljavanja ili nanosi povrede, prekinite takve situacije bez kažnjavanja i potražite procenu veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Ne pokušavajte da mu silom oduzmete predmet ili da proveravate koliko će tolerisati. Ugriz koji probije kožu operite sapunom i tekućom vodom i zatražite medicinski savet, naročito ako je rana duboka ili na šaci; jako krvarenje koje se ne zaustavlja zahteva hitnu medicinsku pomoć.