Do juče ste zamišljali maženje na kauču, a sada imate utisak da živite sa malom ajkulom koja stalno hvata ruke, nogavice i rukave. Mnogi vlasnici šteneta od oko četiri meseca prolaze kroz takav period. Grickanje je u tom uzrastu često deo razvoja, ali nije svako grizenje posledica smene zuba niti treba samo čekati da prođe.
Zašto se grickanje pojačava
Oko četvrtog meseca kod mnogih štenaca traje smena mlečnih zuba. Osetljive desni i nelagodnost mogu pojačati potrebu za žvakanjem. Ipak, hvatanje ruku i odeće često ima više uzroka: štene ustima istražuje svet, započinje igru i tek uči koliko nežno treba da se igra sa ljudima.
Umor i preveliko uzbuđenje takođe mogu doprineti grickanju. Štene koje skače, juri i hvata nogavice možda ne traži još aktivnosti, već mir i odmor. Neka štenad se i posle šetnje vrate razdražena jer su doživela mnogo novih utisaka.
To važi i za kavapue, mešance kavalirskog španijela kralja Čarlsa i pudle. Ipak, sama kombinacija rasa ne objašnjava ponašanje pojedinačnog šteneta. Korisnije je pratiti kada gricka, šta tome prethodi i šta mu pomaže da se smiri.
Grickanje u igri nije samo po sebi dokaz agresije, ali ni svako grizenje ne treba pripisati uzrastu ili zubima.
Šta da uradite kada zubi dodirnu kožu ili odeću
Umirite pokrete. Mahanje rukama, naglo povlačenje i bežanje mogu dodatno podstaći jurnjavu i hvatanje.
Ponudite odgovarajuću igračku, dovoljno dugu da vam šake budu dalje od zuba. Još je bolje ponuditi je pre nego što štene zgrabi ruku.
Ako nastavlja da grize, mirno prekinite kontakt i na kratko se udaljite iza bezbedne pregrade. Vratite se kada se smiri i ponudite mirniju aktivnost.
Primećujte i nagrađujte trenutke kada prilazi bez grickanja, samostalno bira igračku ili mirno leži. Nagrada može biti poslastica, pažnja ili nastavak igre, zavisno od toga šta mu prija.
Nemojte udarati štene, stezati mu njušku, prevrtati ga ili vikati na njega. Takve reakcije mogu izazvati strah i odbrambeno grizenje. Ni glasno cviljenje nije univerzalno rešenje: neka štenad se od tog zvuka još više uzbude.
Deca ne treba sama da rešavaju ovakve situacije. Odrasla osoba treba da nadgleda kontakt i po potrebi odvoji dete i štene pre nego što igra postane pregruba. Ne približavajte lice uzbuđenom štenetu.
Odmor nije kazna
Štenetu obezbedite više prilika za miran san tokom dana. Posle igre, izlaska i obroka pratite da li mu je potreban predah, umesto da ga dodatno zamarate. Pre odmora proverite da li treba da obavi nuždu, da li ima vodu i da li mu je udobno.
Ogradica ili boks mogu poslužiti kao mesto za odmor samo ako su bezbedni i štene je na njih postepeno naviknuto. Ne gurajte ga unutra kao kaznu i ne ostavljajte ga da paniči. Ako se tamo ne oseća prijatno, koristite miran, bezbedan deo prostorije odvojen pregradom.
Šta je bezbedno za osetljive desni
Ponudite igračke namenjene štencima, odgovarajuće veličine i dovoljno podatne da ne oštećuju zube. Rashlađena igračka može prijati desnima ako proizvođač dozvoljava takvu upotrebu. Izbegavajte kosti, rogove, veoma tvrde predmete i tvrdo zamrznute komade hrane ili leda: mogu oštetiti zube, a odlomljeni komadi mogu predstavljati opasnost od gušenja ili gutanja.
Nadzirite žvakanje i uklonite igračku čim se ošteti ili postane dovoljno mala da je štene proguta. Krpice i slični predmeti nisu dobar izbor za psa koji kida i guta tkaninu. Ne dajte lekove protiv bolova niti preparate za ljudske desni bez saveta veterinara.
Zadovoljite potrebu za igrom, njuškanjem i žvakanjem
Kratka igra donošenja po neklizajućoj podlozi ili mirna igra igračkom može biti prijatna aktivnost, ako je štene voli. Izbegavajte forsiranje, nagle skokove i beskrajno jurcanje. Pravite pauze pre nego što uzbuđenje preraste u hvatanje ruku i odeće.
Ponudite i jednostavne igre njuškanja: traženje nekoliko granula na bezbednom mestu ili lako rešivu igračku sa hranom. Koristite deo dnevnog obroka i prilagodite težinu tako da zadatak ne izaziva frustraciju. Ove aktivnosti nekim štencima pomažu da uspore, ali nisu zamena za san.
Držite nekoliko bezbednih igračaka pri ruci i povremeno ih menjajte. Nudite ih pre uobičajenih naleta grickanja, na primer kada se štene uveče razigra. Ako izbegava dodir, okreće glavu ili se udaljava, nemojte insistirati na maženju.
Kada grizenje zahteva stručnu procenu
Obratite se veterinaru ako je promena nagla i neobična, ako štene reaguje na dodir kao da ga boli, odbija hranu, teško žvaće, ima otok u ustima, oštećen zub ili uporno krvarenje. Izražena malaksalost takođe nije tipičan znak obične smene zuba. Otežano disanje, gušenje ili nemogućnost gutanja zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.
Veterinar i stručnjak za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju mogu pomoći ako grizenje postaje sve jače, izaziva povrede ili se javlja uz ukočenost tela, strah, čuvanje hrane ili igračaka. Ne kažnjavajte režanje i ne pokušavajte da silom uzmete predmet da biste proverili reakciju. Do procene sprečite rizične situacije pregradama i nadzorom.
Ako ugriz probije kožu, operite ranu sapunom i tekućom vodom i potražite medicinski savet, naročito za duboke rane ili ugrize šake i lica. Lekar procenjuje dalju negu i potrebu za zaštitom od infekcija.
Kako izgleda napredak
Napredak obično nije pravolinijski. Beležite da li su epizode kraće, stisak blaži i preusmeravanje lakše, umesto da očekujete dan bez ijednog pokušaja grickanja. Kratka beleška o snu, aktivnosti i okolnostima može otkriti obrazac.
Kod mnogih štenaca potreba za žvakanjem oslabi kako smena zuba odmiče, ali nežna igra sa ljudima i dalje se uči. Odmor, odgovarajuće igračke i dosledne, mirne reakcije mogu pomoći; ne postoji jedan trik niti rok koji važi za svakog psa. Ako nema poboljšanja ili ne možete bezbedno da upravljate situacijom, tražite pomoć bez čekanja da štene samo preraste problem.
