Postoje periodi sa štenetom kada čovek više ne zna da li odgaja psa ili pokušava da preživi vanredno stanje u sopstvenoj kući. Dvorište je raskopano, cipele nestaju, tepih je ponovo mokar, a dan se vrti oko nadzora, čišćenja i sprečavanja novih nezgoda. U takvoj fazi lako se jave krivica, bes, iscrpljenost i pitanje: da li je ovo normalno ili sa štenetom nešto nije u redu?
Sa oko pet meseci štene je još daleko od samokontrole odraslog psa. To važi i za zlatne retrivere, iako njihova reputacija druželjubivih porodičnih pasa ponekad stvara nerealna očekivanja. Premalo odmora, previše slobode i neusklađene aktivnosti mogu doprineti haosu, ali nisu jedina moguća objašnjenja. Bol, strah i druge zdravstvene ili bihevioralne teškoće ne treba pripisivati samo nedostatku discipline.
Šta je očekivano sa pet meseci, a šta traži procenu
Smena zuba, pojačano žvakanje, kopanje, skakanje i kratki naleti energije česti su u ovom uzrastu. Štene je veće i brže nego pre nekoliko nedelja, ali još uči kako da se ponaša u kući. Takvo ponašanje nije dokaz da pokušava da „zavlada“ porodicom.
Ni navikavanje na obavljanje nužde napolju ne mora biti završeno. Nezgode mogu značiti da su razmaci između izlazaka predugi ili da je pristup prostorijama proširen prerano. Ipak, ako pas odjednom počne češće da mokri, napinje se, pokazuje bol, ima krv u mokraći ili znatno više pije, obratite se veterinaru. Pokušaji mokrenja bez izbacivanja mokraće zahtevaju hitnu veterinarsku procenu.
Premor takođe može izgledati kao višak energije: štene sve više gricka, juri i teško prekida igru. Ipak, samo po tim znacima ne možete znati uzrok. Posmatrajte šta je prethodilo ponašanju, koliko je pas odmarao i da li postoje znaci nelagodnosti ili straha.
Ukočenost, režanje, pokazivanje zuba ili pokušaj ujeda pri prilasku hrani, igrački ili drugom vrednom predmetu mogu ukazivati na čuvanje resursa. To zaslužuje blagovremenu stručnu pomoć, a ne kažnjavanje ili proveravanje koliko će pas „dozvoliti“. Naglu promenu ponašanja, naročito uz osetljivost na dodir, treba prvo razmotriti sa veterinarom.
Kada je iscrpljena cela kuća
Stalan nadzor, prekidan san i rasprave oko toga ko izvodi psa mogu ozbiljno opteretiti porodicu. Za mešavinu tuge, frustracije i razočaranja posle dolaska šteneta često se koristi neformalni naziv „puppy blues“. To što vam je teško ne znači da ste loš vlasnik niti da ne volite psa.
Kada život sa štenetom narušava san i odnose u kući, potreban je održiv plan — ne samo savet da budete još strpljiviji.
Dogovorite smene za izvođenje, hranjenje i nadzor, tako da svako ima vreme za odmor. Ne poredite svaki postupak sa prethodnim psom: iskustvo pomaže, ali se temperament, osetljivost i potrebe razlikuju i među štencima iste rase.
Prvi korak: manje prilika za nezgode
Štene ne mora odmah imati pristup celoj kući i dvorištu. Pregrade i ogradica mogu napraviti bezbednu zonu blizu ukućana, bez obuće, kablova, sredstava za čišćenje i sitnih predmeta koje bi moglo da proguta. Prostor proširujte postepeno, prema tome koliko pas u njemu uspešno funkcioniše, a ne kao nagradu za poslušnost.
Ako koristite kućni boks, uvodite ga postepeno i uz prijatna iskustva. Mora biti dovoljno prostran da pas može udobno da ustane, okrene se i legne. Boks nije kazna niti zamena za kontakt, kretanje i redovne izlaske. Ne ostavljajte štene da paniči u zatvorenom prostoru; tada treba prilagoditi plan i potražiti pomoć. Povodnik u kući koristite samo uz neposredan nadzor, bez vezivanja ili ostavljanja da se zakači za nameštaj.
Ritam dana: nužda, aktivnost i odmor
Umesto pokušaja da štene iscrpite, smenjujte kratke periode aktivnosti sa prilikama za miran odmor. Obezbedite tiho, udobno mesto na kom ga niko neće uznemiravati. Cilj nije da ga naterate da zaspi, već da smanjite buku, igru i stalne podsticaje kada mu je potreban predah.
Ponudite izlazak radi nužde po buđenju, posle obroka, igre i uzbuđenja, kao i pre odmora.
Prilagodite učestalost izlazaka štenetu; ne čekajte da se nezgoda ponovi da biste skratili razmak.
Obavljanje nužde na željenom mestu odmah mirno pohvalite i nagradite. Ne kažnjavajte nezgode u kući; mesto temeljno očistite.
Posle kratke igre ili učenja ponudite smireniju aktivnost i priliku za odmor. Sveža voda treba da bude dostupna.
U dvorištu ostanite uz štene i usmerite ga na njuškanje, kratku igru ili dozvoljeno mesto za kopanje. Zaštitite leje i opasne delove dvorišta. Sam boravak napolju ne mora zadovoljiti potrebu za istraživanjem i druženjem.
Aktivnosti koje angažuju, a ne preplavljuju
Mnogim mladim retriverima prijaju njuškanje, saradnja sa čovekom i donošenje predmeta, ali ne uživa svaki pas u istim zadacima. Birajte aktivnosti prema njegovom interesovanju i reakciji, umesto prema pretpostavci šta bi njegova rasa morala da voli.
Kratke šetnje sa dovoljno njuškanja često su korisnije od forsiranog trčanja. Trajanje i intenzitet prilagodite kondiciji, vremenu i ponašanju šteneta; ne postoji jedna minutaža koja odgovara svima. O bezbednim mestima za izlazak razgovarajte sa veterinarom prema vakcinalnom statusu i lokalnom riziku od zaraznih bolesti. Ako su neka mesta rizična, pitajte kako omogućiti bezbedno upoznavanje okoline, umesto potpunog odlaganja svih iskustava.
Kod kuće ponudite jednostavno traženje dela obroka, igračku za hranu ili nekoliko minuta učenja doziva, odlaska na prostirku i dobrovoljnog puštanja predmeta. Koristite nagrade i završite dok je štene još zainteresovano. Deo hrane izdvojen za ove aktivnosti uračunajte u dnevni obrok.
Igračke i žvakalice birajte prema veličini i načinu žvakanja, koristite ih pod nadzorom i uklonite oštećene delove. Izbegavajte kosti i veoma tvrde predmete zbog rizika od povrede zuba i gutanja komada. Ako pas čuva hranu ili igračke, ove aktivnosti organizujte odvojeno od dece i drugih životinja, bez prilazaka i oduzimanja tokom korišćenja.
Povlačenje igračke može biti prijatna zajednička igra ako štene ostaje opušteno i pravite pauze. Druženje sa drugim psima birajte pažljivo: prikladan partner, nadzor i mogućnost povlačenja važniji su od dužine igre. Drugi pas nije terapija za haos sa prvim i ne treba ga dovoditi samo da bi zabavljao štene.
Čuvanje resursa: bez nadmetanja i kažnjavanja
Ako štene ukoči telo ili zareži nad predmetom, prekinite prilazak i povećajte razmak. Ne posežite rukom ka ustima, ne kažnjavajte režanje i ne uzimajte hranu da biste dokazali autoritet. Time možete povećati strah od gubitka predmeta i rizik od ujeda.
Hranite psa na mirnom mestu, fizički odvojite decu i druge životinje tokom obroka i sklonite predmete koji često izazivaju sukob pre nego što ih pas uzme. Vežbe razmene i puštanja treba prilagoditi njegovoj reakciji; kod već prisutnog čuvanja resursa plan napravite sa stručnjakom koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju, bez zastrašivanja.
Ako je pas uzeo lek, otrovnu materiju ili opasan predmet, odmah kontaktirajte veterinara radi uputstava. Ne izazivajte povraćanje na svoju ruku i ne ulazite u sukob koji može dovesti do ujeda.
Kada potražiti dodatnu pomoć
Ne čekajte da se dogodi ujed ako primećujete čuvanje resursa, snažan strah ili ponašanje koje ne možete bezbedno da usmerite. Veterinar može proceniti zdravstvene uzroke i preporučiti dalju pomoć. Za trening birajte osobu koja objašnjava postupke, prati stres psa i ne koristi fizičko kažnjavanje. Grupna školica može biti korisna za osnovne veštine, ali nije zamena za individualnu procenu rizika od ujeda.
Beležite kada se teškoće javljaju i šta im prethodi: san, obroci, igra, samoća ili prilazak predmetima. Pratite male promene, poput manje nezgoda i lakšeg smirivanja, umesto da očekujete da nekoliko časova reši sve. Ako nema napretka ili se stanje pogoršava, plan treba preispitati, a ne samo pooštravati pravila.
Ponekad porodica ipak dođe do granice svojih mogućnosti. Ako bezbednost ili dobrobit ljudi i psa ostaju ugrožene, odgovorno traženje drugog doma uz pomoć odgajivača ili pouzdane organizacije nije moralni poraz. Važno je otvoreno preneti istoriju ponašanja, uključujući pokušaje ujeda. Cilj nije dokazati da možete izdržati sve, već obezbediti održiv i bezbedan život i štenetu i ukućanima.
