Malo štene bi, u mašti, trebalo da bude slatko, nežno i razigrano. U praksi, život sa psom od oko 16 nedelja često izgleda sasvim drugačije: mokraća po stanu, zubi na rukama, izgrizene stvari, cviljenje čim izađete iz sobe, panika napolju i osećaj da baš ništa ne radite kako treba. Ako je u pitanju mešanac labradora i akite, sve to može delovati još intenzivnije. U takvoj situaciji mnogi vlasnici brzo zaključe da imaju “lošeg” psa ili da sami nisu sposobni za život sa psom. Obično je slika složenija od toga.
Kad haos sa štenetom počne da liči na potpuni neuspeh
Zamislite svakodnevicu: štene je još vrlo mlado, ali već deluje kao da vas nadjačava u svakom delu dana. Piški unutra, a kada ga izvedete napolje, više ga zanimaju mirisi, trava i igra nego obavljanje nužde. Tokom igre grize toliko jako da ostaju ogrebotine, modrice i tragovi zuba. Žvaće sve što stigne. Kad ostane samo, cvili i laje. Napolju se plaši ljudi i zvukova, opire se povocu, vuče nazad ka kući ili pokušava da se izvuče iz amova.
To nije samo naporno. To iscrpljuje, stvara krivicu i uvodi vlasnika u začarani krug: osećaj da kasni, da je pogrešio, da je psa uzeo impulsivno i da ga sada izneverava. Taj osećaj je stvaran i ne treba ga umanjivati. Ali važno je reći i ovo: ozbiljan problem u svakodnevnom funkcionisanju ne znači automatski da je štene “agresivno” ili “pokvareno”. Vrlo često znači da su uzrast, očekivanja, raspored i uslovi života u lošem sudaru.
Štene od četiri meseca može da bude previše za jednog čoveka, a da pritom i dalje bude sasvim tipično štene.
Šta je normalno ponašanje šteneta, a šta nije
Sa 16 nedelja pas je i dalje beba. U tom uzrastu je sasvim uobičajeno da grize jako, posebno dok menjaju zube i još ne ume da kontroliše jačinu ugriza. Mnogi vlasnici očekuju nežno grickanje, a dobiju mali tornado sa oštrim mlečnim zubima. To jeste neprijatno, ali samo po sebi nije dokaz da pas razvija ozbiljnu agresiju.
Slično važi i za navikavanje na obavljanje nužde napolju. Vrlo mlado štene se lako omete. Izađe napolje, pa zaboravi zašto je izašlo. Njuška, gleda okolo, uzbudi se, vrati se unutra i tek tada se olakša. To je frustrirajuće, ali nije neobično. Potrebni su veoma česti izlasci, dobra rutina i nagrada tačno u trenutku kada nuždu obavi na pravom mestu.
Još jedna stvar koju vlasnici često ne prepoznaju: premoreno štene ume da postane divlje, napadno i “zločesto”. Kada ne spava dovoljno, mnogi psi postaju još usijaniji, više grizu, teže se smiruju i deluju kao da namerno provociraju. U stvarnosti, nervni sistem im je preopterećen.
Ono što jeste razlog za oprez nije jedan pojedinačni ispad, već obrazac: stalni strah napolju, dugi periodi samoće, vrlo malo strukture tokom dana, neujednačena pravila i nedovoljno vođeno upoznavanje sa svetom. To ne znači da je pas unapred “problematičan”, ali znači da se normalne šteneće teškoće pojačavaju i mogu prerasti u ozbiljnije navike.
Zašto ovakva postavka dodatno pogoršava problem
Najveći praktični problem u ovakvoj priči obično je raspored. Štene od oko četiri meseca ne podnosi dobro duže sate bez izlaska, nadzora i kratkih pauza za rasterećenje. Ako je samo veliki deo popodneva i večeri, bez pouzdane pomoći u sredini smene, gotovo je očekivano da će se javljati nezgode u stanu, nemir i teškoće u učenju.
Kad nema pouzdane pauze za toalet, vlasnik često dobije utisak da pas “neće da nauči”. Zapravo, pas nema dovoljno prilika da uspe. Ako može da izađe tek mnogo kasnije nego što mu telo dozvoljava, navika se ne gradi kako treba. Tu nije problem samo trening, nego i logistika.
Uz to, neujednačena rutina pravi dodatnu zbrku. Ako su obroci, odlasci napolje, odmor, igra i učenje svaki dan u drugačijem ritmu, štene teže hvata obrazac. Mladom psu je struktura važna gotovo koliko i sama ljubav i pažnja. Bez nje, lako prelazi iz dosade u preuzbuđenost, iz preuzbuđenosti u grickanje, a iz toga u potpuni haos.
Treba uzeti u obzir i mešavinu rasa. Labrador je energičan, društven i često dugo ostaje “dete” u glavi. Akita je snažna, samostalnija i može biti zahtevnija za neiskusnog vlasnika. Kada se te osobine spoje u mladom psu, dobijate štene koje može biti pametno, uporno, fizički snažno i brzo preplavljeno spoljnim nadražajima. To nije osuda tog psa, već upozorenje da mu treba više vođenja nego prosečnom početniku deluje na prvi pogled.
Greške koje vlasnike lako zarobe u ovom krugu
Jedna od čestih zabluda je očekivanje da će cimeri, ukućani ili ljudi u stanu spontano popuniti rupe u brizi. Ako pas nije zajednički, to nije obaveza drugih ljudi. Možda će neko nekad pomoći, ali plan koji se oslanja na tuđu dobru volju obično se raspadne baš onda kada je najpotrebniji.
Druga zamka je verovanje da će sama privrženost rešiti problem. Ljubav je važna, ali ne uči štene gde da obavi nuždu, kako da ostane samo kratko i mirno, kako da ne ujeda prejako i kako da se nosi sa spoljnim svetom. Za to su potrebni ponavljanje, raspored i vrlo konkretne vežbe.
Mnogi požure i sa šetnjama. Vlasnik vidi da pas ne ume da hoda oko bloka, pa pokušava baš to: celu šetnju, ceo krug, više izlaganja. Ako je štene već uplašeno zvukovima, ljudima ili saobraćajem, takav pristup može samo da pojača otpor. Za neke pse prvi korak nije šetnja oko zgrade, nego mirno stajanje kod ulaza, kratko izlaženje do travnjaka i nagrađivanje svakog trenutka opuštenosti.
Ne treba zanemariti ni opremu. Ako se pas izvlači iz amova, to nije sitnica. Loše podešeni amovi ili nesigurna kombinacija povoca i opreme mogu biti ozbiljan bezbednosni rizik, posebno kod psa koji se panično povlači ka kući. Pre bilo kakvog “učenja šetnje”, oprema mora biti sigurna i pravilno nameštena.
Prednosti
Napraviti plan brige koji ne zavisi od toga da li će neko iz stana usput pomoći
Graditi spoljašnje samopouzdanje postepeno, na udaljenosti na kojoj štene još može da uči
Proveriti da li amovi stvarno prijanjaju i da li je povodac bezbedno zakačen
Prihvatiti da ljubav nije zamena za rutinu, odmor i trening
Nedostaci
Oslanjati se na to da će cimeri preuzeti izlazak, igru ili čuvanje
Forsirati duge šetnje iako je štene očigledno u strahu
Tumačiti svako jako grizenje kao dokaz da je pas već agresivan
Koristiti opremu iz koje se pas lako izvlači
Šta možete da uradite odmah da život sa štenetom postane podnošljiviji
Prva i najhitnija stvar je pomoć u toku smene. Ako štene ostaje samo predugo, trening neće stići da nadoknadi taj jaz. Potražite šetača, sittera, dnevni boravak za pse ili osobu koja može da dođe makar jednom do dva puta dok ste odsutni. U mnogim sredinama postoje i osnovne usluge obilaska psa koje koštaju manje od individualnog trenera, okvirno nekoliko desetina evra po dolasku ili dnevnom čuvanju, pa vredi istražiti lokalne opcije.
Za navikavanje na obavljanje nužde napolju, zaboravite za sada ideju o pravoj šetnji. Izlasci treba da budu kratki i namenski: posle spavanja, jela, pića, igre i uzbuđenja. Izađete, stanete na mirno mesto, sačekate nekoliko minuta, nagradite čim obavi nuždu i vratite se unutra. Što je zadatak jasniji, manje je prostora da se štene izgubi u svim mirisima sveta.
Uvedite planirane pauze za spavanje. Mnogi vlasnici se iznenade koliko se ponašanje popravi kada štene dobije mirno mesto za odmor, boks ili ogradicu za bezbedan predah i nekoliko predvidivih dremki tokom dana. Tu pomažu i bezbedne grickalice za žvakanje, igračke koje traže njuškanje i jednostavne aktivnosti koje troše mozak, a ne podižu dodatno uzbuđenje.
Nagrađujte ono što želite da se ponavlja. Mirno stajanje, pogled ka vama napolju, hrabro posmatranje prolaznika sa bezbedne udaljenosti, tiho ponašanje u stanu, obavljanje nužde napolju - sve to treba da donese nešto prijatno. Kod šteneta koje je lako preplavljeno, sitne pobede vrede mnogo.
Organizujte makar jednu pouzdanu posetu ili izlazak usred perioda kada ste odsutni
Vodite štene napolje kratko i ciljano, ne kao dugu šetnju
Posle sna, jela i igre odmah ponudite odlazak na mesto za nuždu
Uvedite boks ili ogradicu za bezbedan odmor ako ih pas dobro prihvata
Obezbedite nekoliko bezbednih stvari za žvakanje i jednostavnu mentalnu stimulaciju
Nagrađujte mir, hrabrost i uspeh u toaletu čim se dogode
Prioriteti u treningu i teška odluka: zadržati psa ili ga udomiti dalje
Kada je svakodnevica preteška, važno je ne pokušavati sve odjednom. Tri prioriteta su dovoljna za početak: rutina za toalet, kontrola ugriza i postepeno podnošenje kratkog odvajanja. To su temelji bez kojih će i poslušnost i šetnja i socijalizacija stalno zapinjati.
Socijalizacija u ovom uzrastu ne znači guranje psa u gužvu. Mnogo korisnije je da na bezbednoj udaljenosti vidi ljude, zvuke, vozila i nova mesta, a da pritom može da uzme poslasticu, da diše normalno i da se ne raspadne od straha. Ako je napolju preplavljen, korak je prevelik. Vratite se bliže ulazu, u mirnije dvorište ili samo na prag zgrade.
Ako nemate novca za individualnog trenera, to ne znači da ste bez opcija. Osnovne grupne školice za štence često su pristupačnije, a nekad su dovoljne da vlasnik dobije plan i nauči kako da radi kod kuće. Pomoći mogu i kvalitetni početnički resursi za trening, pod uslovom da se držite mirnih, jasnih metoda i da ne skačete sa saveta na savet bez reda.
Ipak, postoji trenutak kada treba biti pošten prema sebi i prema psu. Ako ne možete da obezbedite kraće periode samoće, redovne izlaske, osnovne troškove pomoći ili makar stabilniju dnevnu rutinu, poboljšanje možda nije realno u skorije vreme. U tom slučaju rano preudomljenje nije izdaja. Često je odgovorniji izbor nego čekati da pas poraste, ojača, učvrsti loše navike i postane još teži za zbrinjavanje.
Kako da znam da li je ovo samo teška faza ili znak da treba da razmislim o preudomljenju?
Ako možete brzo da uvedete pomoć tokom odsustva, jasnu rutinu, bezbedan odmor i osnovni plan treninga, vredi dati situaciji realnu šansu. Ako to mesecima nije moguće zbog posla, novca ili uslova stanovanja, a pas svakodnevno trpi predugu samoću i haos, preudomljenje dok je još mlad može biti najodgovornije rešenje.
Najvažnije je da problem nazovete pravim imenom. Ovo nije nužno priča o “lošem psu” niti o “užasnom vlasniku”. Često je to priča o mladom, zahtevnom štenetu i životnoj postavci koja mu trenutno ne daje dovoljno šanse da uspe. Kad to jasno vidite, lakše je doneti i sledeći potez - bilo da je to ozbiljna reorganizacija života sa psom, bilo da je to odluka da mu pronađete dom koji može da mu pruži ono što mu sada treba.