Malo štene od 12 nedelja, oštri mlečni zubi, režanje pa brz ujed čim ga neko podigne. Vlasniku to zvuči i izgleda mnogo ozbiljnije nego obično šteneće grickanje, pogotovo kada u kući ima dece. Ako je već došlo do ogrebotine ili probijene kože, sasvim je razumljivo da se upali alarm: da li je ovo uobičajeno ponašanje, znak nelagode ili problem koji zahteva stručnu pomoć?

Štene koje ujeda kada ga podignete

Ovakva situacija često izgleda ovako: štene je mirno, možda odmara, možda je upravo uzeto u ruke, a onda se u deliću sekunde zategne, zareži i ujede. Kako su zubi u tom uzrastu izuzetno oštri, i kratak kontakt može da zaboli više nego što biste očekivali. Vlasnici tada lako pomisle da imaju „agresivno štene“, naročito ako se isto dešava više članova porodice.

Dodatnu težinu problem dobija kada su prisutna deca od 7 ili 10 godina, koja žele da maze, nose i podižu psa. Dete obično ne primećuje suptilne znakove nelagode, a štene nema mnogo načina da objasni da mu je dosta. Zato ovde nije dovoljno samo reći da „sva štenad grickaju“. Nekad grickaju u igri. Nekad ujedaju zato što im je neprijatno.

Zašto ovo možda nije obično šteneće grickanje

Tipično šteneće grickanje najčešće se javlja tokom igre, uzbuđenja, jurnjave i istraživanja sveta ustima. Štene hvata rukave, pertle, prste, skače, vraća se po još i deluje razigrano, iako ume da zaboli. Reakcija na podizanje može izgledati drugačije: štene se ukoči, okrene glavu, zareži i pokuša da prekine situaciju ujedom. Nijedan pojedinačni znak ne otkriva pouzdano uzrok; važni su celokupno ponašanje i okolnosti.

Mnogi psi, čak i vrlo nežni i umiljati, ne vole da budu podignuti sa zemlje. Pri podizanju mogu da se osete nesigurno, sputano ili iznenađeno. Ako je štene bilo zatečeno, prekinuto u odmoru ili uhvaćeno bez pripreme, reakcija može biti još brža. Neka štenad posebno loše podnose da ih neko podiže dok leže u krevetiću, boksu ili na mestu gde su došla da se sklone i odmore.

Bol treba razmotriti pre vežbanja podizanja. Zakažite veterinarski pregled ako štene ponavlja ovakvu reakciju, naročito ako je ponašanje novo, ako reaguje na dodir određenog dela tela, cvili, šepa ili se manje kreće. Ne pritiskajte bolno mesto da biste proverili reakciju i ne pretpostavljajte da je uzrok samo prolazna osetljivost posle vakcine. Jak bol, nemogućnost stajanja, otežano disanje ili reakcija posle pada ili druge povrede zahtevaju hitno obraćanje veterinaru.

Greške koje lako pogoršaju problem

Većina vlasnika ovde ne radi ništa iz loše namere. Problem je što svakodnevne navike, koje deluju bezazleno, mogu da pojačaju nelagodu i doprinesu tome da štene sve brže poseže za režanjem ili ujedom.

  • Podizanje bez ikakve najave, posebno kada je štene okrenuto od vas ili odmara.

  • Uznemiravanje psa u krevetu, transporteru ili boksu, umesto da to mesto ostane sigurna zona.

  • Podizanje ispod prednjih nogu ili za grudni koš bez oslonca za zadnji deo tela.

  • Previše slobode deci da nose, maze i pomeraju štene kad god požele.

  • Ponavljanje iste situacije iako pas već pokazuje da mu je neprijatno.

Posebno je važno kako se mali pas fizički podiže. Ako ga uhvatite samo ispod prednjih nogu, telo ostaje bez stabilne potpore, a to može biti neugodno ili bolno. Kada je podizanje neophodno i štene ga podnosi, jednom rukom poduprite grudi, a drugom karlicu i zadnji deo tela, držeći ga stabilno uz sebe. Nemojte ga podizati za noge ili kožu vrata. Ako sumnjate na povredu, pitajte veterinara kako da ga bezbedno prenesete.

Šta vam štene već pokušava da kaže

Režanje u ovakvoj situaciji nije bezobrazluk niti „prkos“. To je upozorenje da psu nešto ne odgovara, bilo zbog straha, nelagode ili bola. Važno je prepoznati i ranije, suptilnije znake, umesto čekati da reakcija postane jača.

Kod šteneta kome dodir i podizanje nisu prijatni, upozorenje može početi mnogo pre ujeda. Može da okrene glavu od ruke, zategne ili ukoči telo, oblizne usne, pogleda iskosa, spusti uši, pokuša da se izvuče ili jednostavno ode. Ove znake tumačite zajedno i u kontekstu. Ako se nelagoda uporno ignoriše, reakcije mogu postati brže i intenzivnije.

Režanje je upozorenje koje treba uvažiti, a ne kažnjavati. Prekinite pritisak i razmotrite zašto je štenetu neprijatno.

Zato ne kažnjavajte režanje vikom, udaranjem ili prisilnim držanjem. Time ne rešavate uzrok nelagode i možete pojačati strah ili potisnuti upozorenje pre ujeda. Ako štene zareži dok ga držite, mirno ga spustite na bezbednu podlogu, bez naglog ispuštanja, i omogućite mu da se udalji.

Kako da postepeno navikavate štene na dodir i podizanje

Prvi korak je jednostavan: smanjite podizanje na ono što je zaista potrebno. Ako štene može bezbedno samo da priđe ili pređe nekoliko koraka, nema razloga da ga stalno nosite. Nemojte ga, međutim, podsticati na skakanje sa visokog nameštaja da biste izbegli podizanje. Mnogi vlasnici malih pasa nose psa iz praktičnosti ili nežnosti, iako njemu to nije prijatno.

Kada veterinar proceni mogući bol, a štene je opušteno, možete početi sa postepenim navikavanjem. Kratka i uvek ista najava, na primer „gore“, može mu pomoći da predvidi šta sledi. Signal uvodite uz lake, prijatne korake; sama najava nije razlog da nastavite ako se štene sklanja ili ukoči.

Umesto da ga zgrabite gde se zatekne, pozovite ga da samo priđe. Dajte mu trenutak da ustane i okrene se ka vama. Prilazak nije automatski dozvola za podizanje: u početku nagradite samo miran prilazak i kratak dodir koji štene prihvata. Ako se odmakne, ne pratite ga rukama i ne mamite ga poslasticom da biste ga zatim zadržali.

Vežbe neka traju kratko i budu povezane sa nečim prijatnim. Počnite blagim dodirom sa strane tela, pa ponudite poslasticu. Tek kada štene ostaje opušteno, postepeno pređite na postavljanje ruku ispod grudi i zadnjeg dela tela. Kasnije možete pokušati vrlo kratko odizanje celog tela, uz oba oslonca i neposredno iznad bezbedne podloge. Ne morate sve korake preći u jednoj vežbi. Ako se štene ukoči, skloni, prestane da uzima hranu ili zareži, prekinite; sledeći put počnite lakšim korakom. Ako je već ujelo, plan vežbanja dogovorite sa stručnjakom umesto da ponavljate rizične probe.

Šta pomaže

  • Pozovite štene da samo priđe i dozvolite mu da se udalji.

  • Koristite uvek isti signal, poput „gore“, pre uvežbanog koraka.

  • Pri neophodnom podizanju poduprite i grudi i zadnji deo tela.

  • Vežbajte kratko, mirno i uz poslastice, samo dok je štene opušteno.

Šta treba izbegavati

  • Nemojte prilaziti s leđa i naglo grabiti psa.

  • Nemojte podizati štene dok leži u svom krevetu ili odmara, osim kada je to neophodno za njegovu bezbednost.

  • Nemojte ga držati dugo u rukama samo zato što je malo i slatko.

  • Nemojte ignorisati ukočenost, okretanje glave ili režanje.

Pravila u kući koja štite i štene i porodicu

U domu sa decom i osetljivim mladim psom pravila moraju biti jasna i dosledna. Nije dovoljno da odrasli razumeju problem ako deca i dalje podižu štene kad je umorno, nose ga po kući ili mu prilaze dok je u svom kutku. Dok se uzrok reakcije ne razjasni i rizik ne smanji, deca ne treba da ga podižu niti da učestvuju u vežbama podizanja.

  • Krevet, boks ili transporter neka budu zona bez uznemiravanja.

  • Svaki kontakt deteta i šteneta treba aktivno da nadzire odrasla osoba koja može odmah da reaguje. Kada to nije moguće, fizički ih odvojite.

  • Decu učite mirnoj igri sa psom na podu, bez nošenja, grljenja i približavanja lica njegovoj njušci.

  • Ako pas deluje umorno, previše uzbuđeno ili povučeno, obezbedite mu mir.

  • Po potrebi koristite ogradice ili vrata za bebe da štene može da se skloni.

Za decu je posebno važno da nauče da pas nije plišana igračka. Uz nadzor mogu da ga pozovu ili mu ponude igračku, a da ga maze samo ako sam prilazi i ostaje opušten. Nošenje po kući, vađenje iz kreveta i stalno podizanje ne bi smeli da budu deo igre. To štiti i dete i psa.

Ako je štene probilo kožu, reakcije se ponavljaju ili pojačavaju, ili u kući ima dece, obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju, bez zastrašivanja i prisile. Ne čekajte da dođe do težeg ujeda. Ako je osoba povređena, ranu odmah dobro operite sapunom i tekućom vodom; kod probijene kože potražite medicinski savet, naročito za dete ili ujed šake ili lica. Duboka rana ili krvarenje koje ne prestaje zahtevaju hitnu pomoć. Lekar procenjuje i potrebu za zaštitom od tetanusa i besnila prema okolnostima i lokalnim preporukama.

Da li štene koje reži i ujeda pri podizanju obavezno ima problematičan karakter?

Ne. Takva reakcija sama po sebi ne određuje karakter niti buduće ponašanje psa. Može ukazivati na strah, neprijatan način rukovanja ili bol. Ipak, ne treba je otpisati kao prolaznu fazu. Važno je menjati pristup, pratiti signale psa i pravovremeno uključiti veterinara ili stručnjaka za ponašanje pasa.

Promena načina rukovanja, više mira i postepeno navikavanje mogu pomoći, ali napredak zavisi od uzroka i ne može se obećati. Cilj nije da štene po svaku cenu trpi nošenje, već da se izbegnu ujedi i da neophodan dodir i podizanje postanu što bezbedniji i prijatniji.