Mnogi vlasnici se zbune kada imaju utisak da žive sa dva različita psa. Ujutru ili posle kraćeg razdvajanja štene dolazi umiljato i željno blizine. A onda, kasnije tokom dana, kao da se prekidač okrene: kreće jurcanje za člancima, skakanje na noge, hvatanje odeće zubima i neprijatna, previše gruba igra. Takvo ponašanje je često kod mladih štenaca, uključujući uzrast oko 20 nedelja. Sazrevanje može da pomogne, ali ne treba se oslanjati samo na njega: štenetu su potrebni odmor, primerena igra i dosledno usmeravanje.

Kad se umiljato štene pretvori u malog progonitelja

Obrazac je često vrlo sličan. Posle sna, odmora ili mirnog susreta štene traži kontakt, mazi se i reaguje nežno. Problem kreće kasnije, naročito kada se nakupi uzbuđenje ili umor, a oko njega ima mnogo kretanja i prilika za jurnjavu. Tada počinje da juri stopala, hvata nogavice, skače ka rukama ili bokovima i vuče tkaninu kao da je sve to deo igre.

To zbunjuje zato što ponašanje ne deluje stalno. Vlasnik s pravom pomisli: ako ume da bude tako miran i nežan, zašto odjednom postaje toliko naporan? Takva promenljivost je česta kod mladog šteneta. Njegovo ponašanje ne zavisi samo od toga da li je „dobro“ ili „nevaljalo“, već od nivoa uzbuđenja, umora, okruženja, kretanja ljudi oko njega i toga koliko je trenutno sposobno da se zaustavi.

Poseban okidač ume da bude puštanje da slobodno trči po prostoru baš kada je već razigrano. Što je više brzog kretanja, mahanja odećom, okretanja i bežanja, to su veće šanse da štene uđe u spiralu jurenja i grickanja. Vlasnik to vidi kao napad na članke i garderobu; štenetu jurnjava i povlačenje tkanine mogu sami po sebi biti zabavni i podsticati ponavljanje.

Zašto se ova faza grickanja javlja kod mladih štenaca

Sa oko 20 nedelja štene je i dalje vrlo mlado. U tom uzrastu istraživanje ustima i grickanje u igri su česti. Psi istražuju svet ustima, a pokret ih može posebno uzbuditi. Kada vi hodate, okrećete se ili pokušavate da se odmaknete, za mnoge štence to izgleda kao prilika za jurnjavu.

Drugi važan razlog je preveliko uzbuđenje. Pred kraj dana neka štenad ulaze u stanje koje vlasnici opisuju kao „ludih pet minuta“, iako može trajati duže. To nije nužno znak da im treba još aktivnosti: umor i nedovoljno sna takođe mogu doprineti gruboj igri. Kada je štene preuzbuđeno, teže mu je da se zaustavi i odgovori na poznat znak.

Treći faktor je promena zuba, koja kod većine štenaca počinje oko 3–4. meseca i uglavnom se završava do 6–7. meseca. Nelagodnost u desnima može pojačati potrebu za žvakanjem. To ne znači da je svaki ugriz posledica nicanja zuba, ali nogavica, rukav ili pertla tada lako postanu privlačna meta.

Kod nekih pasa snažnije je izražena sklonost da jure pokret. Jurenje i hvatanje članaka ponekad liče na ponašanje povezano sa teranjem stoke, ali samo po tome ne možemo pouzdano zaključiti zašto štene to radi. Takvo ponašanje može se javiti kod različitih pasa, ne samo kod pastirskih rasa.

Zašto uobičajene reakcije često ne daju rezultat

Nedosledne reakcije mogu otežati učenje. Ako jednom nastavljate igru dok štene hvata odeću, a drugi put je prekidate, granica mu nije jasna. Dogovorite jednostavan odgovor koji će svi ukućani primenjivati. Ako neka reakcija povećava uzbuđenje ili nije bezbedna, promenite plan — doslednost ne znači istrajavanje u postupku koji ne pomaže.

Blago odgurivanje ili sklanjanje nogom često ne pomaže zato što mnogim štencima to liči na nastavak igre. Gurkanje, okretanje tela, mahanje rukama i pokušaj da ga „skinete sa sebe“ mogu dodatno da podignu uzbuđenje. Štene ne mora da razume da želite da prekine; može da pomisli da ste upravo pristali na rvanje.

Ignorisanje može da bude korisno, ali samo ako pažnja zaista prestane. Ako se istovremeno okrećete, sklanjate odeću, govorite mu ili pokušavate da pobegnete, za štene interakcija i dalje traje. Kod jurenja članaka to je posebno teško, jer čovek mora da se kreće. Ne treba trpeti bolne ugrize: bezbedno odvajanje pregradom obično je praktičnije od pokušaja da ostanete nepomični dok vas grize.

Štenetu su potrebne aktivnosti primerene uzrastu, ali sve duže šetnje nisu rešenje za grickanje. Umorno štene nije automatski naučeno štene, a dodatna aktivnost ponekad pojača uzbuđenje i umor. Uz kratku igru, istraživanje i učenje obezbedite redovne prilike za san i miran odmor.

Šta pomaže

  • Koristiti isti miran, bezbedan odgovor kada grickanje počne

  • Nagrađivati mirno ponašanje i pre nego što dođe do grickanja

  • Ponuditi prihvatljivu stvar za žvakanje ili igru pre nego što štene zgrabi odeću

  • Prepoznati prve znake prevelikog uzbuđenja ili umora

Šta obično odmaže

  • Čas dozvoljavati grickanje u igri, čas ga zabranjivati

  • Gurati štene ili se fizički nadguravati sa njim

  • Oslanjati se samo na duže šetnje kao rešenje

  • Čekati da se potpuno „zavrti“ pa tek onda reagovati

Šta da uradite u trenutku kada grickanje krene

Prvo usporite i prekinite igru, bez vikanja, kažnjavanja ili povlačenja odeće iz njegovih usta. Ako možete bezbedno, zaustavite pokret koji podstiče jurenje. Kratak, miran znak može biti koristan ako ga štene već poznaje, ali „ne“ samo po sebi ne objašnjava šta treba da uradi. Visok uzvik „au“ neka štenad dodatno uzbudi, pa ga izostavite ako primećujete takvu reakciju.

Ako štene još može da se usredsredi, tražite nešto lako i dobro poznato, na primer „sedi“. Pohvalite i nagradite miran odgovor. Ako ne može da odgovori, nemojte ponavljati znak iznova — napravite pauzu. Mirno ponašanje nagrađujte i tokom dana, van ovih situacija, da hvatanje odeće ne postane uobičajen način da započne niz koji se završava poslasticom.

Ponudite igračku koju sme da grize ili bezbednu žvakalicu primerenu uzrastu i veličini. Najbolje je da je ponudite već pri prvim znacima jurenja, pre nego što zgrabi nogavicu. Ako igračka za vuču dodatno podiže uzbuđenje, sačuvajte je za drugi trenutak i sada izaberite mirniju aktivnost. Izbegavajte predmete koji su veoma tvrdi ili se lako raspadaju u komade koje može progutati.

Ako je štene već previše uzbuđeno, mirno prekinite kontakt tako što ćete se skloniti iza pregrade. Pauza treba da bude kratka, bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja; ako je umorno, obezbedite mu mirno mesto za odmor. Kućni povodnik koristite samo uz neposredan nadzor, po mogućnosti zakačen za dobro prilagođen am, bez trzanja ili vezivanja. Skinite ga pre nego što štene ostane samo, jer može da se zakači za nameštaj.

Cilj nije da štene uplašite, već da sprečite povređivanje, prekinete grubu igru i pokažete mu prihvatljiv način da se igra. Kada je preuzbuđeno, pauza je korisnija od niza komandi.

Pripremite štene za uspeh pre nego što haos počne

Najveći pomak često ne nastaje u samom trenutku ugriza, već pre njega. Ako znate da vaše štene postaje preuzbuđeno uveče, posle burne igre ili jurcanja po stanu, reagujte pre vrhunca. Posmatrajte obrazac: u koje doba dana je najteže, koliko je spavalo, posle kakve igre, u kom prostoru i uz kakvo vaše kretanje.

U tim periodima pomozite mu upravljanjem okruženjem. Ogradica ili pregrada između prostorija mogu da spreče zaletanje na članke, a lagan povodnik može pomoći samo uz neposredan nadzor i bez povlačenja. Prostor za pauzu treba da bude bezbedan i prijatan, a ne mesto u koje ga grubo smeštate kao kaznu. Tako smanjujete prilike da ponavlja grickanje dok još uči drugačije ponašanje.

Korisno je da pri ruci imate nekoliko bezbednih stvari za žvakanje. Proveravajte da li su oštećene i nadgledajte štene dok ih koristi. Ponudite ih tokom mirnih perioda, ne samo posle ugriza, i obezbedite odmor kada je umorno. Žvakanje može pomoći, ali nije zamena za san.

I pozdravi i igra mogu da naprave veliku razliku. Ako se po povratku kući sve pretvori u uzbuđeno maženje, skakanje, mahanje rukama i jurnjavu po stanu, štene se lako previše uzbudi. Mirniji ulazak i pažnja dok su mu sve četiri šape na podu često olakšavaju susret. Možete tražiti i „sedi“ ako taj znak već zna i može mirno da odgovori.

  • Pratite kada štene najčešće juri i grize i da li je pre toga dovoljno odmaralo

  • Pre prevelikog uzbuđenja pripremite mirniju aktivnost ili bezbedno odvojite prostor pregradom

  • Držite odgovarajuću igračku ili žvakalicu nadohvat ruke tamo gde se grickanje najčešće dešava

  • Vežbajte kratke, mirne pozdrave umesto haotične igre čim vas vidi

  • Poznate znakove vežbajte u mirnim uslovima; kada je preuzbuđeno, prednost dajte pauzi

Šta realno da očekujete i kada tražiti pomoć

U ovom uzrastu napredak retko izgleda pravolinijski. Jedan dan može delovati kao da je sve „leglo“, a sledećeg se vrati staro ponašanje. To ne mora da znači da trening ne pomaže. Pratite da li su epizode vremenom ređe, kraće ili blaže i da li štene lakše prihvata preusmeravanje.

Strpljenje ovde vredi više od potrage za savršenom tehnikom. Jasna pravila, primeren odmor i mnogo malih uspeha obično su korisniji od strožeg tona ili fizičkog iznurivanja. Kako se završi promena zuba i štene sazreva, grickanje kod mnogih pasa slabi, ali to nije garantovan ishod niti razlog da zanemarite uporno ili sve intenzivnije ponašanje.

Upravo sada postavljate osnovu za kasnije manire: mirno ponašanje donosi pažnju, igračke su za grickanje, a hvatanje ljudi i odeće prekida igru. Deca ne treba sama da sprovode ove postupke. Odrasla osoba treba da nadgleda njihove susrete sa štenetom i koristi pregradu kada nije moguće sprečiti jurenje i ugrize.

Ako se ponašanje naglo promeni, štene pokazuje bol, izbegava dodir, teško jede ili grize i van igre, obratite se veterinaru. Za ponovljene ugrize koji probijaju kožu, eskalaciju ili situacije koje ne možete bezbedno da prekinete, potražite i stručnjaka za ponašanje ili trenera koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Do procene sprečite rizične kontakte pregradama. Ako ugriz probije kožu čoveka, ranu operite vodom i sapunom i potražite medicinski savet, naročito ako je duboka ili je povređeno dete.