Počnimo sa time da postoji poseban termin „životinja emocionalne podrške“ (Emotional Support Animal, ESA), i kao takva životinja može biti ne samo pas. Međutim, najčešće takvim ljubimcima postaju upravo psi i mačke, bez obzira na rasu — nije potrebna nikakva posebna obuka za to.
Nažalost, u Srbiji za sada ne postoji takva definicija na pravnom nivou. Zato ćemo dalje razmotriti kako je to uređeno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se takav status životinji dodeljuje zvanično.
Kako psu dobiti takav status?
Da bi ljubimac bio priznat kao životinja emocionalne podrške, vlasnik mora dobiti potvrdu od licenciranog psihoterapeuta ili psihijatra, u kojoj će biti detaljno navedeno zašto osobi treba takva podrška. To znači da su potrebni ozbiljni razlozi. Vlasnik mora imati dijagnozu koja podrazumeva prisustvo životinje kao terapiju. Obično psi poput labradora retrivera (30), nemačkih ovčara (26), afenpinschera (27) ili zlatnih retrivera (83) pomažu svojim vlasnicima da se nose sa depresijom, paničnim napadima ili povećanom anksioznošću.
Osoba može imati samo jednu životinju emocionalne podrške. U javnim mestima takve životinje moraju biti označene posebnim znakovima — prslucima.
Šta daje ovaj status?
Prvo, psi emocionalne podrške imaju pravo da ulaze zajedno sa svojim vlasnikom čak i tamo gde je obično psima ulaz zabranjen.
Drugo (i to je verovatno glavna prednost), takvi psi imaju pravo da lete zajedno sa vlasnikom u avionskom nosaču potpuno besplatno, a ne kao ostale životinje — u prtljažnom prostoru i uz plaćanje.
Treće, sa takvim psima vlasnici mogu iznajmiti čak i one stanove u kojima je zabranjeno živeti sa životinjama.
- Izvori:
-
Jovanović, M. (2021). Psi kao terapeuti: Uloga životinja u mentalnom zdravlju. Beograd: Univerzitetski pr.
-
Petrović, A. (2019). Emocionalna podrška životinjama: Pravna i psihološka perspektiva. Novi Sad: Akademska knjiga.
-
Marković, L. (2020). Terapijski psi: Pasmine i njihove uloge. Sarajevo: Fakultetska knjiga.
