Da li pas bira jednog vlasnika?
Pas može pokazivati posebnu naklonost prema jednom članu porodice, ali to ne znači da samo njega doživljava kao blisku osobu. Sa različitim ljudima može razviti različite odnose: s jednom osobom najradije se igra, uz drugu odmara, a od treće traži podršku kada je nesiguran.
Privrženost nije potrebno objašnjavati izborom „vođe čopora“. Za odnos sa ljudima važni su prethodna iskustva psa, svakodnevna briga, predvidivo ponašanje ukućana i osećaj sigurnosti. Ni hranjenje ni strogoća ne garantuju da će neko postati omiljena osoba.
Cilj nije da pas izabere „pravog“ člana porodice, već da uz sve ukućane može da se oseća bezbedno.
Psi uče da povezuju ljude i postupke sa određenim iskustvima. Kao što uzimanje povoca može najaviti šetnju, dolazak određene osobe može najaviti igru, hranu ili miran odmor. Ponavljana prijatna iskustva doprinose poverenju, ali nisu jedini činilac odnosa.
Važan je i kontekst. Pas koji se u poznatom prostoru rado približava gostu može u nepoznatom okruženju tražiti blizinu svog čoveka. Zanimanje za neznanca ne znači odsustvo privrženosti, kao što ni povučenost nije dokaz da pas nekoga ne voli.
Kako prepoznati privrženost
Posmatrajte ponašanje psa u različitim situacijama, a ne samo pri jednom susretu. Znaci bliskosti mogu biti suptilni i ne izgledaju isto kod svakog psa.
Pas dobrovoljno bira da bude blizu osobe i može opušteno da odmara u njenom prisustvu.
Poziva je na igru, donosi igračku ili traži maženje koje mu prija.
Povremeno proverava gde se osoba nalazi i obraća joj se kada mu je potrebna podrška.
Raduje se ponovnom susretu, ali se zatim može smiriti i nastaviti svoje aktivnosti.
Maženje, lizanje, mahanje repom ili gledanje u lice treba tumačiti zajedno sa položajem i napetošću celog tela. Nijedan od tih znakova sam po sebi ne dokazuje privrženost. Ni poslušnost nije mera ljubavi: na reakciju na zahtev utiču učenje, motivacija, ometanja i zdravstveno stanje.
Guranje između ukućana, ukočenost ili režanje kada se neko približi određenoj osobi ne treba romantizovati kao zaštitničku ljubav. To može ukazivati na nelagodu ili čuvanje pristupa osobi. Ne kažnjavajte režanje i ne proveravajte granice približavanjem; obezbedite razmak i potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju.
Ni stalno praćenje osobe nije uvek samo znak bliskosti. Ako pas pri odvajanju uporno zavija, pokušava da pobegne, povređuje se ili ne može da se smiri, potrebna je stručna procena problema povezanog sa odvajanjem.
Kada se razvija privrženost?
Rana iskustva utiču na odnos psa prema ljudima. U prvim mesecima života naročito je važno postepeno i prijatno upoznavanje sa različitim osobama, zvucima i okruženjima. Socijalizacija nije izlaganje što većem broju nadražaja po svaku cenu, već upoznavanje koje štene može da podnese bez preplavljivanja strahom.
To ipak ne znači da postoji uzrast posle kog pas više ne može da se veže za novog čoveka. Odrasli i stariji psi takođe mogu razviti snažnu privrženost. Potrebno vreme zavisi od pojedinačnog psa, njegovih iskustava, zdravlja i uslova u novom domu.
Kako da izgradite poverenje
Poštujte iskustva i granice psa
Pas koji je imao malo prijatnih susreta sa određenim ljudima može biti oprezniji prema njima. Ipak, ne može se samo na osnovu ranih susreta predvideti koga će kasnije najviše voleti. Dajte mu mogućnost da priđe i da se udalji, bez prisiljavanja na dodir ili uzimanja u naručje.
Prilagodite aktivnosti konkretnom psu
Nekim psima najviše prijaju mirne šetnje i njuškanje, drugima zajednička igra ili kratke vežbe. Ne morate imati isti temperament kao pas da biste bili bliski. Važnije je da prepoznajete njegove potrebe i ne namećete kontakt ili tempo koji mu ne odgovara.
Budite jasni i predvidivi
Dogovorite jednostavna kućna pravila i koristite dosledne signale. Nagrađujte ponašanje koje želite da se ponavlja, a okruženje uredite tako da pas lakše uspe. Vikanje, zastrašivanje i fizičko kažnjavanje mogu izazvati strah i narušiti poverenje; nisu potrebni da bi vas pas uvažavao.
Zajedno istražujte i učite
Nova ruta za šetnju, jednostavna potraga za poslasticama ili učenje korisnog signala mogu biti prijatne zajedničke aktivnosti. Uvodite ih postepeno i pustite psa da istražuje svojim tempom. Ako pokazuje strah ili zamor, smanjite zahtev ili napravite pauzu.
Igre njuškanja mogu se prilagoditi psima različitog uzrasta. Intenzivnije aktivnosti, poput savladavanja prepreka ili plivanja, birajte prema zdravstvenom stanju, kondiciji i iskustvu psa. Mladost sama po sebi nije dokaz spremnosti za velika opterećenja; o odgovarajućem nivou aktivnosti po potrebi razgovarajte sa veterinarom.
Otkrijte šta mu zaista prija
Ne voli svaki pas zagrljaje, češkanje ili donošenje loptice. Tokom maženja povremeno zastanite i posmatrajte da li pas ponovo traži kontakt. Ako se udalji, sklanja glavu ili se ukoči, dajte mu prostor. Mogućnost izbora doprinosi osećaju sigurnosti.
Pripremite ga za negu i pregled
Dodirivanje šapa, četkanje i druge postupke nege uvodite u kratkim, prijatnim koracima, uz nagrade i pauze. Ne oslanjajte se samo na odvlačenje pažnje da biste nastavili postupak koji izaziva jak strah ili bol. Ako pas reaguje bolno ili odbrambeno, prekinite kada je bezbedno i posavetujte se sa veterinarom. Ne odlažite neophodno lečenje zbog treninga.
Hrana pomaže, ali ne određuje omiljenu osobu
Redovno hranjenje i nagrade mogu stvarati prijatne asocijacije. Ipak, osoba koja puni činiju neće nužno biti najbliža psu. Odnos obuhvata mnogo više od hrane: sigurnost, odmor, igru i način svakodnevne komunikacije.
Poslastice uračunajte u dnevni unos hrane. Nemojte uskraćivati obroke radi privrženosti niti mamiti uplašenog psa hranom u kontakt iz kog ne može slobodno da se povuče.
Odnos sa ostalim članovima porodice
Ako pas najradije boravi uz jednu osobu, ostali ukućani ne moraju ostati po strani. Mogu se uključiti u prijatne aktivnosti koje pas već poznaje: mirnu šetnju, hranjenje, igru ili kratko vežbanje. Odgovornosti delite postepeno, bez prisilnog odvajanja od omiljene osobe radi „prevaspitavanja“.
Koristite iste signale i slične kriterijume nagrađivanja. Pas ne mora odmah razumeti da zahtev naučen sa jednom osobom važi i kada ga izgovori druga, pa počnite od lakih zadataka u mirnom prostoru. Decu u kontaktu sa psom nadgledajte i učite ih da ga ne uznemiravaju dok jede ili odmara.
Kako pomoći psu kada promeni dom
Promena doma i osobe koja brine o psu može biti stresna. Neki psi brzo počnu da istražuju, dok su drugi povučeni, nemirni ili oprezni. Takvo ponašanje samo po sebi ne dokazuje ni depresiju ni ranije zlostavljanje.
Ako je moguće, saznajte prethodnu rutinu, način ishrane, zdravstveno stanje i poznate signale.
Obezbedite mirno mesto za odmor. Poznata prostirka ili igračka mogu pomoći ako su bezbedne za korišćenje.
U početku ograničite gužvu i posete. Održavajte predvidiv raspored obroka, izlazaka i odmora.
Ponudite kratke igre i jednostavne vežbe kada pas pokaže interesovanje. Ne zahtevajte bliskost i ne očekujte prilagođavanje u tačno određenom roku.
Ako se pas naglo povuče, izgubi apetit, deluje bolno ili se njegovo ponašanje izrazito promeni, obratite se veterinaru: uzrok ne mora biti samo stres. Jak strah, panične reakcije pri odvajanju ili agresivno ponašanje takođe zahtevaju stručnu pomoć i plan prilagođen konkretnom psu.
Šta je važno za trajan odnos
Privrženost se ne osvaja jednim trikom. Gradi se kroz redovnu brigu, dovoljno sna i odmora, odgovarajuću aktivnost, nagrađivanje i poštovanje granica. Posmatrajte konkretnog psa umesto da očekujete određeno ponašanje samo zbog njegove rase ili uzrasta. Dobar odnos ne mora izgledati kao stalno praćenje: i pas koji mirno odmara u drugoj sobi može biti snažno vezan za vas.
