Jedan pas bi najradije proveo ceo dan uz vas, pod ćebetom, sa glavom na vašoj ruci. Drugi vas prati iz sobe u sobu, ali čim pokušate da ga zagrlite, ustaje i odlazi. I oba mogu biti podjednako privržena. Kad ljudi kažu da je pas „mazan“, ne misle uvek na isto: nekome je to sedenje u krilu, nekome naslanjanje celim telom, a nekome samo želja psa da bude blizu.
Koliko rasa govori o želji za maženjem
Rasa može da pruži okvir za očekivanja, ali nije pouzdan način da predvidite koliko će određeni pas uživati u dodiru. Psi uzgajani za društvo često traže ljudsku blizinu, ali ni među njima ne voli svaki pas nošenje ili zagrljaje. Ni radne i pastirske rase nisu po pravilu manje mazne. Opisi „najmaznijih rasa“ uglavnom spajaju reputaciju rase i iskustva vlasnika, a nisu precizna rang-lista.
Važni su temperament, rana i kasnija iskustva, zdravstveno stanje, osećaj sigurnosti i način na koji ljudi prilaze psu. Ni udomljavanje ni odrastanje u istoj porodici od štenećeg uzrasta ne određuju unapred njegov odnos prema maženju. U istoj rasi, pa i u istom leglu, mogu postojati velike razlike.
Želje se menjaju i tokom dana i života. Razigrano štene možda nema strpljenja da miruje u krilu, dok mu pred spavanje blizina prija. Odrastao pas može početi više da ceni svoj prostor. Vrućina, umor ili uznemirenost takođe mogu promeniti njegovu spremnost za kontakt.
Mali psi sa reputacijom velikih mazuljaka
Kavalir King Čarls španijeli i maltezeri često se opisuju kao psi koji rado odmaraju uz čoveka ili u krilu. Mnogi uživaju u nežnom češkanju, ali i njima treba omogućiti da sami priđu i odu. Mala veličina nije poziv da psa podižemo kad god poželimo.
Jazavičari su poznati po zavlačenju pod pokrivače i traženju udobnog mesta uz vlasnika. Kod nekih je dodir stalni deo odmora, dok drugi biraju samo kratke trenutke bliskosti. Ako se pas odmara pod ćebetom, mora moći slobodno da izađe; nemojte ga umotavati ili zadržavati ako mu je vruće.
Čivave, jorkširski terijeri i mopsovi takođe mogu biti veliki ljubitelji krila. Ipak, pas koji bira blizinu jedne osobe ne mora želeti dodir svih ukućana ili gostiju. Kod mopsova posebno vodite računa o toploti i nesmetanom disanju: želja da budu uz čoveka ne znači da im prijaju tesan zagrljaj ili boravak pod toplim pokrivačem.
Koker i špringer španijeli često imaju reputaciju prisnih, društvenih pasa. Mogu tražiti da spuste glavu na vas ili legnu preko nogu, ali njihova potreba za kretanjem i aktivnostima ne nestaje zato što vole maženje.
Veliki psi koji pokušavaju da stanu u krilo
Veličina ne određuje potrebu za bliskošću. Među bokserima, nemačkim dogama, bernskim planinskim psima, labradorima i zlatnim retriverima ima mnogo pasa koji vole naslanjanje, glavu u krilu ili odmor tik uz čoveka. Kod krupnog psa važno je da taj kontakt bude udoban i bezbedan i za ljude, naročito decu i osobe koje lako mogu izgubiti ravnotežu.
Vlasnici pasa pitbul tipa, staforda i srodnih mešanaca takođe često opisuju izrazitu želju za fizičkom blizinom. To nije osobina koju treba pretpostaviti kod svakog psa, niti spremnost na maženje govori kako će se ponašati u svim drugim situacijama. Posmatrajte konkretnog psa, bez zaključaka samo na osnovu izgleda ili naziva rase.
Ne morate dozvoliti penjanje u krilo da biste uzvratili nežnost. Krupnom psu možete ponuditi mesto pored sebe i nagraditi mirno prilazak i odmaranje. Izbegavajte držanje u položaju iz kog ne može sam da se pomeri, čak i kada izgleda opušteno.
Stil bliskosti | Kako izgleda | Na šta obratiti pažnju |
|---|---|---|
Sedenje u krilu | Pas se sam penje na vas i odmara | Omogućite mu da ode bez zadržavanja |
Naslanjanje telom | Dodiruje vas bokom, ramenom ili leđima | Dodir ne mora biti poziv na zagrljaj |
Zavlačenje pod ćebe | Bira zaklonjeno, toplo mesto uz vas | Obezbedite slobodan izlaz i sprečite pregrevanje |
Glava u krilu | Spušta glavu na noge ili ruku | Napravite pauzu da vidite želi li još maženja |
Privrženi psi koji više vole svoj prostor
Nemački ovčari, border koliji i korgiji mogu želeti da budu uz vlasnika, a da pritom ne uživaju u dugom držanju ili grljenju. Isto važi i za mnoge druge pse. Praćenje po stanu nije samo po sebi dokaz želje za dodirom: pas može pratiti vaše kretanje zbog očekivanja aktivnosti, navike ili nesigurnosti.
Šiba inu i čau-čau imaju reputaciju samostalnijih pasa koji biraju kada će prihvatiti kontakt. Haskiji i terijeri takođe se često opisuju kao probirljivi u maženju. Ipak, te široke oznake lako prikriju pojedinca: među svim ovim psima ima i velikih mazuljaka i onih koji radije odmaraju bez dodira.
Ni pudle ni njihovi mešanci nisu garancija stalne potrebe za maženjem. Jedan pas može tražiti krilo, drugi samo društvo u istoj prostoriji. Ako birate psa, upoznavanje njegovog ponašanja i razgovor sa osobama koje o njemu brinu korisniji su od obećanja da je neka rasa „uvek mazna“.
Kako da proverite da li psu prija maženje
Pustite psa da priđe. Ako deluje opušteno, kratko ga pomazite po delu tela koji mu inače prija, na primer po ramenu ili boku, pa sklonite ruku. Ako se približi ili ponovo potraži dodir, možete nastaviti. Ako ostane miran bez traženja kontakta, ne pretpostavljajte da želi još. Ovaj mali predah je korisniji od dugog maženja bez provere.
Opušteno telo i dobrovoljno vraćanje po dodir obično govore da psu kontakt prija.
Okretanje glave, odmicanje, ukočenost ili pokušaj odlaska razlog su da prestanete. Oblizivanje i zevanje mogu ukazivati na nelagodu, ali ih treba posmatrati zajedno sa situacijom i ostatkom govora tela.
Režanje je upozorenje: prekinite kontakt i dajte psu prostor. Nemojte ga kažnjavati zbog upozorenja niti ponavljati dodir da biste proverili hoće li opet reagovati.
Ne grlite psa na silu, ne približavajte lice njegovoj njušci i ne zadržavajte ga rukama. Decu učite istim pravilima i nadzirite njihov kontakt sa psom.
Psa koji spava ili se povukao na svoje mesto pustite da odmara. Tolerisanje dodira nije isto što i uživanje u njemu. Cilj nije da pas istrpi više maženja, već da kontakt sa vama ostane prijatan i predvidljiv.
Kada promena odnosa prema dodiru traži pažnju
Ako pas koji je ranije uživao u maženju iznenada počne da izbegava ruku, zacvili, trza se ili reaguje na dodir određenog mesta, nemojte to pripisati samo karakteru ili godinama. Bol i drugi zdravstveni problemi mogu promeniti ponašanje. Prekinite dodirivanje osetljivog mesta i zakažite veterinarski pregled, naročito ako primećujete i promene u kretanju, apetitu ili aktivnosti.
Ako se nelagoda ponavlja bez očiglednog uzroka, uz veterinarsku procenu može pomoći stručnjak za ponašanje pasa koji radi bez prisile. Pas ne mora da postane ljubitelj zagrljaja da bi odnos bio blizak: nekome je najdraže krilo, a nekome sasvim dovoljno da mirno leži pored vaših nogu.
