Kada pas pokušava da se ubaci između vlasnika i drugog psa, partnera ili deteta, lako je to nazvati ljubomorom. Ipak, samo na osnovu takvog ponašanja ne možemo pouzdano znati šta pas oseća. Traženje pažnje, uznemirenost zbog promene rutine ili čuvanje pristupa vlasniku mogu izgledati slično, a zahtevaju različit pristup.

Da li su neke rase ljubomornije?

Čivave, jazavičari i mopsovi ponekad se opisuju kao posebno ljubomorni psi, ali nije opravdano tvrditi da će pripadnici tih rasa nužno teško deliti pažnju ili reagovati agresivno. Važniji su ponašanje konkretnog psa, njegova prethodna iskustva, učenje i okolnosti u kojima živi. Snažna vezanost za jednu osobu nije isto što i ljubomora, a uznemirenost kada pas ostane sam predstavlja zaseban problem koji treba proceniti.

Šta može pokrenuti ovakvo ponašanje?

Dolazak novog ljubimca, partnera ili bebe može promeniti količinu pažnje koju pas dobija, raspored šetnji i mogućnost odmora. Neki psi tada češće gurkaju vlasnika, laju ili se ubacuju tokom kontakta sa drugima. Ako im takvo ponašanje redovno donosi pažnju, mogu ga ponavljati. Režanje, ukočeno telo ili sprečavanje drugih da priđu vlasniku mogu ukazivati na ozbiljniji problem, poput čuvanja resursa, i ne treba ih tumačiti kao simpatičnu privrženost.

Kako da reagujete

  • Posmatrajte okolnosti. Zabeležite ko je prisutan, šta prethodi reakciji i kako pas izgleda. To pomaže da razlikujete obično traženje pažnje od straha, napetosti ili čuvanja pristupa vama.

  • Održavajte predvidivu rutinu. Obezbedite psu šetnje, odmor, aktivnosti prilagođene njegovim potrebama i vreme sa vama, bez potrebe da se nadmeće za svaki kontakt.

  • Nagrađujte mirno ponašanje. Vežbajte odmor na prostirci ili drugom udobnom mestu najpre bez ometanja. Zatim postepeno uvodite kratke situacije u kojima pažnju posvećujete nekom drugom, dok je pas opušten. Ako se uznemiri, povećajte udaljenost ili olakšajte vežbu.

  • Ne kažnjavajte režanje i ne forsirajte bliskost. Režanje je upozorenje da psu situacija ne prija. Mirno prekinite interakciju i napravite bezbedan razmak, bez hvatanja za ogrlicu ili fizičkog sukoba.

  • Zaštitite decu i druge životinje. Koristite odvojene prostore ili odgovarajuće pregrade kada ne možete da nadzirete kontakt. Bebu ili malo dete nikada ne ostavljajte nasamo sa psom, bez obzira na njegovo ranije ponašanje.

Kada potražiti stručnu pomoć

Ako je promena ponašanja nagla, obratite se veterinaru: bol i zdravstveni problemi mogu doprineti razdražljivosti. Kod ponovljenog režanja, nasrtanja, pokušaja ujeda ili već nastalog ujeda prvo sprečite nove rizične kontakte, a zatim zatražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Nemojte namerno izazivati reakciju da biste proverili da li je pas i dalje „ljubomoran”.

Literatura

  • McConnell, Patricia (2002). The Other End of the Leash

  • Coppinger, Raymond C., & Coppinger, Lorna C. (2001). Dogs: A New Understanding of Canine Origin, Behavior and Evolution