Čivava (Chihuahua) je minijaturni pas za pratnju poreklom iz Meksika. Često je živahna, radoznala i veoma privržena ljudima s kojima živi, ali temperament zavisi od pojedinačnog psa, njegovih iskustava i socijalizacije. Mala veličina ne znači da joj nisu potrebni kretanje, učenje i pažnja.

  • Poreklo: Meksiko.

  • FCI grupa: psi za pratnju i razonodu.

  • Veličina: veoma mala; visina nije glavno merilo u standardu rase.

  • Težina prema FCI standardu: od 1 do 3 kg, uz poželjnu težinu od 1,5 do 2,5 kg. To nije individualni cilj težine za svakog psa.

  • Dlaka: kratka ili duga.

  • Životni vek: često oko 12–16 godina, a neke jedinke žive i duže.

Prednosti i obaveze vlasnika

Čivava može dobro da se prilagodi malom stanu i lako se prevozi u odgovarajućem transporteru. Ipak, nije ljubimac koji se samo nosi u naručju. Potrebni su joj svakodnevna aktivnost, istraživanje okoline i postepeno navikavanje na samostalno ostajanje kod kuće.

Neke čivave mnogo laju ili su oprezne prema nepoznatim ljudima i psima. Odnos s decom i drugim ljubimcima zavisi od iskustva i načina upoznavanja. Zbog male veličine posebno je važno sprečiti grubu igru, padove i sukobe s većim psima.

Izgled čivave

Čivava ima kompaktno telo, velike uspravne uši i izražajne oči. Nazivi „cobby” i „deer” ponekad se koriste za opis zdepastijeg ili vitkijeg izgleda, ali nisu zasebne zvanične varijante rase. Zvanična podela odnosi se na kratkodlake i dugodlake pse.

Glava, oči i uši

Za rasu je karakteristična zaobljena glava u obliku jabuke i jasno izražen prelaz između čela i njuške. Sam oblik glave ne dokazuje poreklo psa niti njegovo zdravstveno stanje.

Oči su velike i okrugle, ali ne bi trebalo da budu izrazito ispupčene. Uši su velike, široke pri osnovi i uspravne. Crvenilo, žmirkanje, bol ili neuobičajen iscedak nisu osobine rase koje treba prihvatiti kao normalne.

Telo i rep

Telo je kompaktno, s čvrstim leđima i dobro razvijenim grudnim košem. Kod dugodlakih pasa duža dlaka oko vrata može obrazovati malu grivu. Telesnu kondiciju procenjujte opipavanjem rebara i posmatranjem struka, a ne samo prema gustini dlake.

Rep je srednje dužine, širi pri osnovi i sužava se ka vrhu. U kretanju se obično nosi visoko, savijen ili u polukrugu iznad leđa. Kod dugodlakih čivava ima dužu dlaku koja formira zastavicu.

Noge i kretanje

Noge treba da omogućavaju stabilno i slobodno kretanje. Šape su male, a nokti ne bi trebalo da budu toliko dugi da ometaju oslonac.

Čivave mogu da se kreću brzo i energično. Povremeno podizanje zadnje noge, preskakanje koraka, šepanje ili odbijanje šetnje zahtevaju veterinarsku procenu; ne treba ih pripisivati tvrdoglavosti.

Dlaka i boje

Kratkodlake čivave imaju kratku dlaku koja leži uz telo. Dugodlake imaju finu, meku, ravnu ili blago talasastu dlaku, s dužim pramenovima na ušima, vratu, nogama i repu. Količina poddlake može da varira.

Javljaju se brojne boje i kombinacije: bela, crna, krem, riđa, čokoladna, kao i različite šare i palež. FCI standard ne prihvata merle, odnosno mramornu šaru.

Pas može biti jednobojan ili imati više boja. Nijansa i izgled dlake mogu se promeniti tokom odrastanja, pa izgled vrlo mladog šteneta ne mora potpuno odgovarati izgledu odraslog psa.

Veličina i oznake „mini” i „mikro”

Čivava je jedna od najmanjih rasa pasa. Izložbeni standard i zdrava telesna težina nisu isto: pas izvan standardnog raspona može biti zdrav, dok pas unutar njega može imati višak kilograma. Idealnu kondiciju pojedinačnog psa procenjuje veterinar.

„Mini”, „mikro” i „teacup” nisu zasebne zvanične varijante čivave. To su najčešće prodajne oznake za naročito male pse. Izuzetno mala veličina može biti povezana s većim rizikom od hipoglikemije, povreda i drugih zdravstvenih problema, pa ne bi trebalo da bude glavni kriterijum pri izboru šteneta.

Karakter i život s porodicom

Mnoge čivave uživaju u društvu svojih ljudi i rado učestvuju u svakodnevnim aktivnostima. Neke su otvorene prema nepoznatima, dok su druge rezervisane. Nije pravilo da prihvataju samo jednog vlasnika, da vole gužvu ili da radije borave u naručju nego što hodaju.

Boravak bez vlasnika uvodite postepeno, počevši od kratkih odsustava. Uporno lajanje, zavijanje, uništavanje predmeta ili uznemirenost tokom odsustva mogu ukazivati na problem povezan s odvajanjem. Ako se to ponavlja, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa.

Kontakte s decom uvek nadgledajte. Dete treba da nauči da ne vuče psa, ne steže ga i ne podiže bez pomoći odrasle osobe. Najbezbednija je mirna igra na podu, uz mogućnost da se pas povuče na svoje mesto. Upoznavanje s drugim ljubimcima takođe treba da bude postepeno i kontrolisano.

Vaspitanje i trening

Počnite čim se pas smesti u novi dom. Korisne veštine su odazivanje na ime, dolazak na poziv, mirno hodanje na povocu, obavljanje nužde na predviđenom mestu i prihvatanje nege. Mala veličina nije razlog da se preskoči vaspitanje.

Koristite nagrade, jasne signale i kratke vežbe od nekoliko minuta. Nagradite poželjno ponašanje odmah i postepeno povećavajte težinu zadatka. Ne uskraćujte obroke radi veće motivacije, naročito štenetu ili veoma malom psu; deo dnevne porcije možete odvojiti za trening.

Ne zasnivajte trening na zastrašivanju, fizičkom kažnjavanju ili ideji da pas mora da prizna vlasnika za „vođu”. Pol nije pouzdan pokazatelj sposobnosti za učenje. Ako se jave strah, režanje ili uporno lajanje, pokušajte da prepoznate uzrok i angažujte stručnjaka koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju.

Socijalizacija znači prijatno i postepeno upoznavanje s ljudima, zvucima, podlogama i životinjama, a ne izlaganje gužvi po svaku cenu. Počnite u mirnom okruženju, a ometanja uvodite postepeno. Pas ne mora da pozdravlja svakog prolaznika ili drugog psa.

Dobro vaspitan pas nije pas koji nikada ne laje ili bezuslovno sluša sve zahteve. Cilj je bezbedan i prijatan zajednički život. Prekinite vežbu kada pas izgubi interesovanje ili pokaže umor, a pravila o spavanju i pristupu nameštaju prilagodite domaćinstvu i bezbednosti psa.

Nega, oprema i šetnje

Čivave mogu biti osetljive na hladnoću, naročito kratkodlake. Dobro prilagođen kaputić može pomoći tokom hladnog ili vlažnog vremena, ali odeća ne sprečava zarazne bolesti. Zaštitite psa i od vrućine: obezbedite vodu i hladovinu i nikada ga ne ostavljajte u parkiranom automobilu.

Kratkodlake pse četkajte prema potrebi, a dugodlake češće, naročito iza ušiju i na mestima gde se dlaka mrsi. Kupajte psa kada je zaprljan, šamponom za pse, i dobro ga osušite. Učestalost zavisi od kože, dlake i načina života.

Nokte redovno pregledajte i skraćujte pre nego što počnu da ometaju hod. Uši pregledajte, ali ih ne čistite rutinski bez potrebe i ne gurajte štapiće u ušni kanal. Neprijatan miris, bol, iscedak ili tresenje glavom zahtevaju pregled. Oko očiju možete nežno ukloniti malu količinu osušenog sekreta; žmirkanje, zamućenje oka, crvenilo ili pojačan iscedak traže brz savet veterinara.

  • Udoban ležaj na mirnom mestu.

  • Dobro prilagođen am i povodac, bez pritiska na vrat.

  • Bezbedan transporter, posude za hranu i vodu i igračke odgovarajuće veličine.

  • Pribor za dlaku, nokte i zube; odeća kada je zaista potrebna.

Čivavi su potrebne svakodnevne šetnje prilagođene uzrastu, zdravlju i vremenu. Pelena ili kućni toalet mogu biti pomoćno rešenje, ali ne zamenjuju kretanje, njuškanje i kontakt s okolinom. Pri velikoj hladnoći ili vrućini skratite izlazak i deo aktivnosti organizujte u kući.

Ishrana

Birajte potpunu hranu za pse koja odgovara uzrastu i zdravstvenom stanju. Nije svaka gotova hrana potpuna: proverite deklaraciju. Domaće obroke treba da sastavi veterinar sa znanjem iz ishrane, jer meso i nekoliko dodataka sami po sebi ne obezbeđuju uravnotežen obrok.

Porciju merite, a poslastice računajte u dnevni unos. Preporuka na pakovanju je polazna tačka koju prilagođavate telesnoj kondiciji, aktivnosti i savetu veterinara. Dodaci vitamina i minerala uz potpunu hranu obično nisu potrebni bez posebne preporuke.

Suvu hranu čuvajte prema uputstvu proizvođača, na suvom i hladnom mestu, i poštujte rok upotrebe nakon otvaranja. Vlažna hrana i pripremljeni obroci zahtevaju odgovarajuće hlađenje. Nemojte kupovati prevelike zalihe koje pas neće pojesti dok su sveže.

Štenad i naročito sitni psi mogu zahtevati češće, manje obroke. Raspored dogovorite s veterinarom; odraslim psima često odgovaraju dva obroka dnevno, ali to nije obavezno pravilo. Ako granule treba omekšati, koristite mlaku vodu i ne ostavljajte navlaženu hranu dugo na sobnoj temperaturi.

Sveža voda treba da bude stalno dostupna. Ne dajte psu čokoladu, proizvode sa ksilitolom, grožđe i suvo grožđe, luk ili alkohol. Ako pojede potencijalno otrovnu namirnicu, odmah kontaktirajte veterinara i ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.

Zdravlje: na šta obratiti pažnju

Čivave mogu živeti dugo, ali toplina i mala veličina ne garantuju dobro zdravlje. Redovni pregledi, odgovarajuća ishrana, nega zuba, vakcinacija i zaštita od parazita važni su tokom celog života.

Kod ove rase mogu se javiti bolesti zuba i desni, luksacija patele, problemi s dušnikom, srčane bolesti i određena neurološka oboljenja, uključujući hidrocefalus. Hipoglikemija je posebno važan rizik kod vrlo mladih i izrazito sitnih pasa. To su mogući problemi, ne dijagnoze koje ima svaka čivava.

Zube perite svakodnevno, ako pas to prihvata, četkicom i pastom za pse. Dentalne poslastice mogu biti dopuna, ali ne uklanjaju pouzdano već nastali kamenac i ne zamenjuju pregled. Profesionalno čišćenje sprovodi veterinar kada je potrebno.

Kod nekih čivava ostaje otvorena fontanela, odnosno mekše mesto na lobanji. Njeno značenje treba da proceni veterinar. Sprečavajte padove s nameštaja, udarce u glavu i grubu igru bez obzira na to da li je fontanela otvorena.

Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše, ima plavičaste desni, kolabira, dobije napad ili pokazuje izrazitu slabost, drhtanje i dezorijentaciju, naročito ako je štene propustilo obrok. Ponavljano povraćanje, krv u stolici, nemogućnost zadržavanja vode ili značajna povreda takođe zahtevaju hitnu procenu. Ne dajte ljudske lekove niti sipajte hranu ili tečnost u usta psa koji nije potpuno svestan.

Plan vakcinacije i bezbednih izlazaka dogovorite s veterinarom prema uzrastu, prethodnim vakcinama i lokalnom riziku od zaraza. Ne postoji jedno pravilo o izolaciji koje odgovara svakom psu i svakoj vakcini. Socijalizaciju organizujte na način koji smanjuje rizik od infekcija.

Poreklo i istorija

Rasa nosi ime po meksičkoj saveznoj državi Chihuahua. Njeno poreklo često se povezuje s malim psima zvanim tečiči, koje su držali narodi pretkolumbovske Mezoamerike. Tačna veza tih pasa sa savremenom čivavom i pojedinosti ranog razvoja rase nisu potpuno razjašnjene.

Mali psi iz Meksika postali su poznati i van zemlje, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se razvijao organizovani uzgoj. Priče o drevnim obredima, pojedinačnim kupovinama i rekordno malim psima ne treba uzimati kao pouzdanu istoriju bez odgovarajuće dokumentacije.

Kome čivava može odgovarati

Čivava može odgovarati ljudima koji žele malog psa za pratnju i mogu da obezbede svakodnevnu negu, aktivnost i vaspitanje. Veličina stana nije presudna. Važniji su vreme koje vlasnik ima, mogućnost bezbednih šetnji i spremnost na veterinarske troškove.

Može živeti u porodici s decom koja umeju pažljivo da postupaju sa životinjama, uz nadzor odraslih. Starijoj osobi ili osobi sa smanjenom pokretljivošću može biti dobar pratilac ako postoji plan za šetnje, negu i odlaske veterinaru. Pas ne mora da uživa u kafićima, kupovini ili događajima samo zato što ga je lako poneti.

Čivava na fotografijama

Izvor fotografije: i.pinimg.com

Kako izabrati štene

Tražite odgovornog odgajivača koji pokazuje uslove u kojima psi žive, omogućava da upoznate majku štenaca i otvoreno govori o zdravlju roditelja. Pitajte za veterinarske nalaze i preglede relevantne za rasu, kao i za socijalizaciju štenaca. Sama cena ili naziv odgajivačnice nisu garancija kvaliteta.

Štene treba da bude budno i zainteresovano za okolinu, da se kreće bez očiglednog bola i da nema izražen iscedak iz očiju ili nosa, proliv ili vidljive promene na koži. Izgled ipak ne može isključiti bolest. Dogovorite veterinarski pregled, umesto da sami pritiskate stomak, pomerate zglobove ili tresete šape radi „provere”.

Štene ne treba prerano odvajati od majke i legla; kod čivava se preuzimanje često dogovara oko 10–12 nedelja, u zavisnosti od razvoja i zdravstvenog stanja. Proverite dokumentaciju o vakcinaciji, tretmanima protiv parazita, identifikaciji i poreklu ako se pas prodaje kao rasni. Zakonski zahtevi zavise od zemlje i treba ih proveriti kod nadležnih službi i veterinara, naročito pri kupovini iz inostranstva.

Izbegavajte prodavce koji insistiraju na izuzetno maloj veličini, garantuju buduću težinu vrlo mladog šteneta ili odbijaju pitanja i uvid u dokumentaciju. Razmotrite i udomljavanje: odrasli pas može biti dobar izbor kada želite jasniju predstavu o veličini i temperamentu.

Cena i dugoročni troškovi

Cena čivave zavisi od zemlje, odgajivača, porekla, zdravstvenih pregleda i drugih okolnosti, pa jedan raspon nije pouzdan za sve čitaoce. Ne birajte psa samo prema boji, polu ili oznaci „mini”. Proverite šta cena uključuje i da li dobijate jasnu dokumentaciju i ugovor.

Pored nabavne cene, planirajte troškove hrane, opreme, preventivne zaštite, redovnih pregleda i nege zuba, kao i rezervu za hitno lečenje. Odstupanje od izložbenog standarda ne znači nužno zdravstveni problem, ali ni rodovnik sam po sebi nije garancija zdravlja.