Sve što treba da znate o Levretkama

Osnovne činjenice o levretkama

• Odlikuje ih podrhtavanje celog tela. Smatra se da je ovo stanje posledica emocionalnog preopterećenja ili prehladjenja.
• Levretke su navikle da izražavaju svoju ljubav taktilno: vole da se maze, lizaju i leže na ljudskim krilima.
• Mnogi vlasnici veruju da njihovo ponašanje često podseća na mačje: vole da se penju na visine (na naslone sofe i fotelja, na prozore, čak i na stolove), trljaju se o noge vlasnika.
• Uprkos delujućoj krhkosti telesne građe, levretke su veoma izdržljive i sportske. Mogu postići prilično visoku brzinu – 40 km/h. Ove životinje uspešno učestvuju u psijim trkama.
• Instinkt lova je kod levretki veoma razvijen. Uz kvalitetnu obuku, može se loviti različita sitna divljač: zečevi, ptice i drugi.

Istorija

Naučnici su sigurni da ova rasa postoji sa čovekom već oko 2000 godina. Arheološki nalazi ukazuju na to da su psi u davnim vremenima živeli na teritoriji današnje Grčke i Turske. Dokazi tomu su brojna prikazivanja ovih životinja na vazama i čašama. Pored toga, postoji mnogo crteža ovih pasa u palatama faraona Starog Egipta.

Postoji mnogo legendi koje pričaju o precima modernih levretki. Jedna od njih govori o tome kako je persijski kralj Kambiz nakon osvajanja Egipta okrutno ubio sve rođake faraona. Samo je svog mlađeg sina, dečaka, naredio da se baci u pustinju. Iza vozara koji je voleo sina faraona, bežala je mršava kućna štene. Upravo je ono lajalo, otjerujući svojom glasnom buku divlje životinje od malenog, i grejalo ga svojim toplinom u hladnu noć. Glasni laj životinje pomogao je sluge da ujutro pronađu preživelog sina faraona.

Kleopatra je veoma volela patuljaste lovačke pse. Poznato je da je njom darovano nekoliko ovakvih pasa Juliju Cezaru.

U evropske zemlje minijaturne borzaste su dovedene u vrijeme rimskih osvajanja – otprilike u 5. veku p.n.e. Upravo u tom periodu je počelo formiranje rase. Levretke su postale prvi psi koji pripadaju kategoriji dekorativnih.

Minijaturnog psa su u to vreme koristili kao lovca na sitnu divljač – zečeve i ptice. Odavde je i poteklo suvremeno ime rase. Francuska reč 'lièvre' prevodi se kao 'zec'. Pored toga, ljubimci su mogli loviti pacove u kućama svojih vlasnika.

Levretke su volele kraljevsku porodicu. Na primer, Fridrih Veliki, kraljica Viktorija, Ana Danska, Henrik VII. Istorija pokazuje da je afrički kralj po imenu Lobenngula zamenio 200 glav stoke za jednog malog borzaste.

Ovi psi su dovedeni u našu zemlju iz Francuske. Veoma ih je volela Katarina II. Upravo u njenom vladanju ljubimci su postali popularni među ruskom plemstvom. Pominjanja o njenom levretku po imenu Zamira mogu se naći u pismima carice.

Početkom 19. veka rasa je skoro nestala. Rad na njenom obnavljanju započete su u Engleskoj. U to vreme, selekcionari su preferirali životinje sa mnogo belih mrlja ili bele jedinke. Kasnije su počeli da uzgajaju pse sa jednoličnim crvenim okvirom.

Prva levretka po imenu Lili registrovana je u Američkom klubu kinologije 1886. godine.

Konačni izgled rase formiran je u godinama 20-30. veka. Na to je uticala selekciona aktivnost, tokom koje su ljubimci ukrstjeni sa whippetima i patuljastim pincererima. Ovaj rad pomogao je u obnovi populacije životinja koje su skoro potpuno nestale na prelazu vekova zbog brojnih ukrštanja sa bliskorodnim rasama.

Opis levretke

Levretka je pas minijaturne veličine. Njeno drugo ime je italijanski grejhaund. Karakteriše je elegantno, harmonično telo i graciozni pokreti.

Njeno vitko telo ima oblik kvadrata. Dužina tela, prema standardu, treba biti nešto kraća od visine u kukovima.

Dlaka kod predstavnika ove rase dozvoljena je samo kratka. Prisustvo dugih dlaka smatra se značajnim manjkavstvom.

Glava

Glava kod levretke ima izduženi oblik. Dužina glave treba da čini oko 40% visine psa.

Lubanja izgleda ravno. Glavne linije njuške su paralelne jedna drugoj. Prelaz sa čela na njušku slabo je razlikovan. Jagodice izgledaju ravno.

Nos kod levretke je poželjno crne boje. Njuške su široke i otvorene.

Usne su tanke, ne visiće. Njihova pigmentacija je dobro izražena. Prema standardu, obojene su u crnu boju.

Vilica ima izduženi oblik. Zubi su jaki i snažni, njihova veličina potpuno odgovara telesnim dimenzijama. Zagriz treba biti škarstast.

Oči

Oči kod levretke imaju okrugli oblik. Vreća je čvrsto pričvršćena i pigmentisana crnom bojom. Oči nisu postavljene previše duboko. Poželjna boja zenice je tamno braon.

Uši

Imaju trouglasti oblik. Posada im je prilično visoka. Stoje uspravno. Vrh uha se spušta. Veličina im je mala. Ušni hrskavci su tanki.

Ako je pas uznemiren, uho se podiže na hrskavcu.

Vrat

Ima oblik konusa. Mišići su dobro razvijeni. Prijelaz u kukove je oštar i jasno vidljiv. Kod vrata i gornjeg dela vidi se izrazito zakrivljenost.

Dužina vrata levretke jednaka je dužini glave. Nije dozvoljeno postojanje mihalica na njemu.

Telo

Ima kvadratičan oblik. Leđa treba da izgledaju ravno i imaju blag nagib u oblasti pojasa. Grudi kod levretke izgledaju široko. Spuštene su otprilike do nivoa laktnih zglobova. Mišići su snažni i blago nagnuti.

Rep

Ima nisku posadu. Tanjim je dužinom, pa čak i pri bazi. Na kraju se još više sužava. Levretka ga drži nisko. Rep je pravilan oko sredine, druga polovina repa se spušta naniže.

Pas obično drži rep savijen i provučen između zadnjih udova. Dlaka na repu je tanka i kratka.

Noge

Prednje noge levretke izgledaju tanke i suve. Njihovo postavljanje je strogo uspravno. Rame izgleda nagnuto i umišljeno mišićavo. Laktovi nisu izvijeni ni u jednoj strani. Zadnje noge su takođe tanke i elegantne.

Šape prednjih udova psa imaju gotovo ovalni oblik, dok zadnje više podsećaju na krug. Prsti su umereno savijeni. Njihova veličina je minijaturna. Jastučići su dobro pigmentisani, obojeni crnom bojom. Nokti odgovaraju boji šapa. Beli nokti su dozvoljeni u ovom slučaju.

Pokreti

Levretka se kreće oprugovito i harmonično. Hvatasti korak (sa visokim podizanjem udova) smatra se značajnim manjkavstvom. Kada životinja pređe u galop, počinje da se kreće maksimalno brzo, naglo skačući.

Dlaka

Dlaka na svim delovima tela kod levretki je kratka i prilično tanka. Produženi dlakavi pokrov, mihalice smatraju se manjkavstvom rase.

Boja levretke

Prema standardu, osnovne vrste boja ovih pasa su jednobojne:

• Crvene;
• Sive;
• Plave;
• Crne.

Bilo koja nijansa ovih boja je takođe dozvoljena. Bele oznake mogu biti prisutne na grudima i šapama.

Veličina i težina

Prema standardu rase, idealna visina za levretku je 32-38 cm. Maksimalna težina za mužjaka i ženku je 5 kg.

Karakter levretke

Levretka je idealna kao kompanjski pas. Veoma se vezuje za čoveka, stalni kontakt sa njim joj je važan. Ne može dugo ostati sama. Spremna je da ispuni svaku želju vlasnika, trudi se da ga prati gde god ide.

Levretke poseduju visok nivo inteligencije. Brzo usvajaju nove informacije.

Energijske su i aktivne. Potrebne su im redovne fizičke aktivnosti. Veoma vole da trče i skaču. Levretke su stalni učesnici psijih trka.

Prilično su razigrane. Vole razne igračke, posebno meke.

Uprkos aktivnosti i ljubavi prema sportu, ovakvim psu je potreban komfor i toplina. Zato se često mogu videti kako se greju na mekanom ćipu na udobnom točku.

Životinje su veoma emotivne i izuzetno bolno doživljavaju bilo kakve promene u svom životu. Promena staništa, a kamoli vlasnika, najčešće reaguju negativno. Ne vole vrisak i buku u domu.

Aggresija za levretku nije svojstvena. Obično laju kada su same veoma preplašene. Čuvarske osobine su srednje razvijene.

Sa nepoznatim osobama ponaša se mirno. Ne pokazuje agresiju prema drugim psima. Vole da se druže sa svima koji šetaju na psijoj igralištu. Ova rasa zahteva ranu socijalizaciju, inače može postati preterano stidljiva i plašna.

Sledeći svog lovačkog instinkta, borzasti često jure sitnu divljač. Otkazivanje od loše navike potrebno je sa samog ranog uzrasta.

Ponekad ljubimci vole da laju. Glas im je prodoran i zvonkast.

Obožavaju sve članove porodice u kojoj žive. Premađaju se prema deci mirno. Međutim, roditeljima je važno da objasne kako treba pravilno postupati sa ljubimcem: da mu nije dozvoljeno namerno nanositi bol, oduzimati hranu. Ovaj osetljivi pas nikada neće tolerisati nepažljivo ponašanje prema sebi. Često se uplaši od naglih dodira.

Levretke su znatiželjne. Pokazuju interesovanje za sve što se dešava oko njih. Napolju će istraživati nove mirise, zvuke, ljude i druge životinje.

Ne vole kišu i hladnoću i često odbijaju da šetaju u takvom vremenu.

Često ponašanje psa veoma podseća na mačije: levretka voli da se penje na naslone fotelja i sofe, sedi na prozorskoj dasci, posmatra šta se dešava napolju. Vlasnicima je uvek potrebno paziti da ne padne. Često se kod rase dijagnostikuju modrice i prelomi udova zbog velike ljubavi prema visini.

Potreban im je dužak šetnje i treningi. Bolje je šetati psa na ograđenom prostoru, jer često, sledeći lovački instinkt, može pobjeći jureći neku divljač. Pored toga, uprkos malim dimenzijama, levretke znaju da skaču visoko i lako mogu preći nisku ogradu. Veoma vole da kopaju jame tokom šetnje.

Vaspitanje

Levretke su psi koji zahtevaju strpljivog, uravnoteženog, ali i odlučnog vlasnika. Bilo koji pas treba da ima autoritet kojem će slušati u svemu.

Da bi ljubimac ne žvakao obuću, ne sakupljao smeće sa poda, ne lajao bez razloga i ne skakao na ljude, potrebno je redovno trenirati. Bilo koje ponašanje koje smatrate neprikladnim kod psa treba odmah koregisati. Životinja se može početi vaspitavati od prvih dana kada dođe u dom.

Štene u dobi od 1,5-2 meseca već je sposobno da savlada osnovne veštine. Potrebno ga je naviknuti na ime, pokazati mu mesto za spavanje i hranu, početi da mu stavlja povodac i ogrlicu.

Ime se preporučuje da bude kratko i jednostavno, sastavljeno od 1-2 sloga. Takvo ime je lakše za izgovor vlasniku i lakše za pamćenje štenetu.

Svaki vlasnik životinje treba da odredi granice dopuštenog: ako niste spremni da pas traži hranu sa stola, spava u vašem krevetu, žvaće vašu obuću i nameštaj, onda mu to nemojte dozvoljavati od samog početka. Nekoliko puta pokažući malenog psu i puštajući ga noću na vlasnički krevet, kada on odraste, već nije moguće objasniti mu da treba da spava samo na svom mestu i da ne traži dolazak vlasnika.

Pas jednostavno neće razumeti zašto je ranije bilo dozvoljeno da to radi, a sada odjednom nije.

Pripremite se za dolazak novog člana doma – šteneta potrebno je unapred pripremiti. Kupite:

• Ležaj;
• Posude;
• Igračke;
• Povodac i ogrlica.

Sve opasne stvari za malenog pasa, na primer, oštri i teški predmeti, bolje je ukloniti. Utikači najbolje zatvoriti specijalnim poklopcima. Saksije sa cvećem takođe je najbolje ukloniti sa vidnog mesta. Posebnu pažnju posvetite sobnim biljkama koje su opasne za pse. Preporučuje se potpuno oslobađanje od njih.

Kupite specijalne četke za češljanje, makazice za nokte i četkicu za zube. Za minijaturnu levretku sasvim će odgovarati rukavica za čišćenje zuba (možete kupiti obično dečje, a ne pseće).

Sociabilizovati psa je potrebno od ranog uzrasta. Treba ga navikavati na društvo ljudi i drugih ljubimaca. Inače će životinja postati plašljiva.

Dresura je proces redovan. Psu se posvećuje dovoljno vremena. Poželjno je da se aktivnosti odvijaju svakodnevno. Može se odvijati i kod kuće i tokom šetnji. Obavezno je koristiti nagrade. Kao poslastice važno je primenjivati hranu koja nije štetna, na primer, suvu pseću hranu. Ne treba nagrađivati psa štetnim sastojcima kao što su kobasice, slanina, slatkiši, peciva.

Preporučuje se da se tokom dresure ne podiže glas, ne krvati se na njega. Ovi psi su veoma emotivni i osetljivi.

Sa štenetom trenirati treba veoma malo – oko 10 do 15 minuta. Odrasla jedinka može trenirati duže – oko pola sata. U svakom slučaju, vlasnik mora naučiti da razume raspoloženje svog psa: čim pas počne da reaguje nevoljno na komande, da se odvlači, bolje je prekinuti aktivnosti. To znači da je umoran.

Za obuku pronaći mirno, osamljeno mesto. Tako će psu biti manje distrakcija – spoljni zvuci i buka, drugi ljubimci i ljudi.

Održavanje levretke

Levretka je pas koji je idealan za stan. Ima minijaturnu veličinu, pa ga mogu imati ljudi koji žive na malom prostoru.

Istina, treba puno i dugo da šeta s njom. Još će biti potrebno naći ograđeno mesto za redovne trčanja i fizičke vežbe.

Dlaka kod ljubimca je potpuno kratka. Održavanje dlake je minimalno. Pas se češa 2-3 puta nedeljno silikonskom četkom-rukavicama. Misliti da levretka potpuno ne liju je pogrešno. Lopavost postoji kod rase, samo nije preterano izražena, zbog čega se dlaka kod kuće gotovo ne vidi.

Često nije preporučljivo prati životinju. Takođe, ne treba koristiti šampone: koža psa sklona je suvoći i iritaciji. Pas se može oprati običnom toplom vodom nakon šetnje. U jesenje-prolećno doba, kada je napolju mokro i prljavo, šape i telo će morati svakodnevno da se peru. Leti će biti sasvim dovoljno da se očiste od prašine i peska krpom.

Zube treba temeljno čišćenje. Nakupljeni plak i kamenac izazivaju upalu u usnoj duplji – parodontozu. Da bi se to sprečilo, preporučuje se svakodnevno čišćenje zuba specijalnim pastama i četkicama (ili rukavicama).

Čak i odraslu levretku možete naviknuti da ide u toalet na posudu ili pelenu. Trenirati se to uči od ranog uzrasta.

Kodne ljubimicu skratiti po potrebi. Kod nekih pasa nokti se sami skupljaju o asfalt i ne zahtevaju šišanje. Drugima ih se odstranjuje pomoću makazica za nokte.

Za prvi put se preporučuje poseta groomeru.

Specijalista će pokazati kako pravilno seći nokat da se ne dodirne krvni sud i nervni završeci.

Uši psima treba čistiti pomoću veterinarskih losiona. Ne preporučuje se korišćenje ljudskih sredstava: vodonik-peroksid, borni alkohol, dečiji kremovi i puder.

Oči životinji treba čistiti od nakupljene sluzi po potrebi. Preporučuje se korišćenje specijalnih psećih losiona ili obične tople vode. Ne treba koristiti vatu za čišćenje očiju jer mogu ostati mikročestice na koži, izazivajući iritaciju. Bolje je koristiti vate diskove.

Svakodnevno navikavanje na sve higijenske procedure vodi se od ranog uzrasta. Takve radnje obavljaju se u mirnom okruženju, tiho i prijateljski razgovarajući sa psom. Nakon svakog uspešnog pokušaja psa nagraditi ga – pohvaliti i dati mu poslasticu. Životinja treba da povezuje higijenske procedure samo sa pozitivnim emocijama.

Pošto levretke loše podnose hladnoću, za šetnje zimi kupuju im odeću i obuću.

Ove životinje obožavaju izlete u prirodu. Možete ih poneti na piknike, pecanje, šetnje. Odlično podnose putovanja automobilom.

Neki vlasnici levretki istovremeno obezbeđuju više ovakvih pasa. I to je ispravno. Odlično se osećaju u društvu svojih sličnih.

Ishrana

Pravilno odabran režim ishrane je osnova zdravlja psa bilo koje rase.

Svaki vlasnik treba da razume da hranjenje ljubimca istim jelima koja on sam jede nije dozvoljeno. Jer organizam životinje se veoma razlikuje od ljudskog. Njena metabolizam je podešen prvenstveno na unošenje proteina. Upravo proteinski proizvodi čine osnovu ishrane. Ugljeni hidrati takođe treba da budu prisutni u režimu ishrane, ali njihov sadržaj je mnogo manji. Masti ovakvog minijaturnog psa kao što je levretka potrebne su u vrlo malim količinama – oko 1-2 ml dnevno.

Pre nego što izaberete jedan od dva opcije ishrane – prirodne proizvode ili komercijalne hrane – vlasniku je poželjno posetiti stručnjaka. Dijetetičar će proceniti zdravstveno stanje ljubimca, njegovu aktivnost, uzeti u obzir njegove starosne karakteristike i sastaviti individualni plan ishrane.

Prirodni proizvodi su najzahtevnija opcija. U tom slučaju vlasniku će biti potrebno puno nabavljati proizvode, samostalno pratiti njihov kvalitet, svakodnevno pripremati hranu. Kao izvor proteina obično se koriste nemasne vrste mesa – piletina, govedina, ćuretina. Ugljeni hidrati su, pre svega, žitarice i povrće. Da bi se obezbedile organizmu korisne masti, potrebno je koristiti biljno i lososovo ulje.

Spremni komercijalni režimi mogu biti i kompletni i nepotpuni. Njihova glavna razlika je u sastavu. Prvi nema potrebe da se dopunjuju vitamin- mineralnim kompleksima, dok drugi podrazumevaju određivanje vitaminskih dodataka od strane stručnjaka.

Korišćenje spremnih komercijalnih hrana (suhih i vlažnih) je idealna opcija za vlasnike koji nemaju vremena za često posvećivanje prodavnici i samostalnu pripremu hrane.

Ritam - takođe nije zanemarljiv aspekt. Psu se hrani svaki dan u isto vreme. Čim ljubimac poje, posudu odmah treba ukloniti. U slobodnom pristupu ostaje samo posuda sa čistom vodom.

Štene obično jede od 3 do 5 puta dnevno. Odrasle jedinke jedu ređe – 1-2 puta dnevno.

Postoji grupa proizvoda koje psu nije dozvoljeno da daje ni u kom slučaju. Na primer, sirova svinjetina i riba, grožđe, kosti, slatkiši, luk i beli luk su štetni za kućne ljubimce. Pržena i dimljena hrana takođe šteti zdravlju.

Sirovo meso i riba izazivaju ozbiljne bolesti. Konkretno, ljubimac se može zaraziti raznim parazitima: glistama, protozoama, lambilijama, salmonelom.

Jetra bilo kojih životinja se psima daje u ograničenim količinama. Razlog je što sadrži dosta vitamina A, prekomerna količina kojeg dovodi do oštećenja hrskavice ili problema sa kičmom.

Zdravlje

Levretka se može smatrati relativno zdravom rasom. Njihov prosečan životni vek je 12-14 godina.

Glavni tipovi bolesti koji se dijagnostikuju kod ovih pasa uključuju:

• Problemi sa očima (katarakta, atrofija mrežnjače);
• Epilepsija;
• Ishodnjavanje kolenskih kupola;
• Problemi sa zubima (karaes, kamenca, izbacivanje zuba).

Najčešći tipovi bolesti kod levretki vezani su za kosturni sistem. To se obično dešava zbog preterane aktivnosti ljubimaca. Često dolazi do istezanja mišića i ligamenata, preloma, modrica.

Za koga je ova rasa

Levretke su pogodne za ljude koji sanjaju o psu:

• Minijaturne veličine;
• Neagresivne i miroljubive;
• Sa kratkom dlakom, koja zahteva minimalno održavanje;
• Aktivne i sportske.

Ne pogodne su za one koji ne planiraju da imaju ljubimca:

• Koji reaguje naglo na buku u domu;
• Zahteva redovne trčanja i fizičke aktivnosti;
• Sa srednjim čuvarskim sposobnostima;
• U stanju da jure sitnu divljač.

Rasa je pogodna za velike porodice i usamljene ljude. Glavno je da životinji obezbedite uslove koji su joj udobni. Previše mala deca još ne razumeju da psa ne treba naglo hvatati i glasno vikati na njega. Zato porodice sa bebama verovatno nisu pogodne za levretku.

Ne treba ovu rasu imati usamljeni ljudi koji vole da sede kod kuće. Ona zahteva šetnje i izlete u prirodu.

Poznati vlasnici

Levretke su imale mnogi predstavnici kraljevskih dinastija: Katarina II, Julije Cezar, Kleopatra.

Poznata je jedna priča o tome kako je Fridrih Veliki, kralj Pruske, tokom Sedmogodišnjeg rata sakrio sebe pod most sa svojim italijanskim grejhaundom od neprijatelja. Kada su preko mosta prolazili vojnici neprijateljske vojske, levretka monarha nije izdala ni zvuk, time spašavajući život svog vlasnika.

Kada se pas Fridrija umro, kralj ga je sahranio nedaleko od svog berlinskog palate, tamo gde su počivali kraljevski članovi.

Izvor: www.dogopedia.rs

Kako izabrati štene

Ako ste se jasno odlučili za rasu, proučili sve njene prednosti i mane, onda krenite u potrazi za uzgajivačima.

Pre kupovine, obavezno proučite standard rase. Mališan već u dobi nekoliko meseci može biti ocenjen prema ovom dokumentu.

Na primer, boja već u ovom uzrasnom periodu odgovara standardu. Zagriz obično počinje da se formira već u ranom uzrastu – treba da bude škarstast. Iako ponekad počinju da formira kod šteneta tek u 3-4 meseca.

Pogledajte rep. Treba da bude pravilan, bez zakrivljenja i čvorića.

Kada se izbor padne na mužjaka, proverite ga u vagini. Zdrava jedinka uvek ima dva puna testisa, spuštena u skrotumu.

Ako vam je potreban samo kućni ljubimac, obratite pažnju na zdravstveno stanje i karakter. Ukoliko je moguće, raspitajte se kod uzgajivača o njegovim roditeljima. Zatražite da ih pokaže.

Ako vam je potreban ljubimac koji će učestvovati na izložbama, bolje je obratiti se samo profesionalnom uzgajivaču. Ovde svakom kupcu pružaju sve potrebne dokumente: veterinarski pasoš, matične listove. Pored toga, takve organizacije obavezno stavljaju svojim ljubimcima pečat ili im javljaju mikročipom. To će pomoći u slučaju potrebe da se identifikuje pas.

Ne stidite se postavljati uzgajivaču bilo kakva pitanja koja vas zanimaju. Iskusan stručnjak, kome ništa nije skriveno, uvek je spreman na kontakt. Ako uzgajivač izbegava odgovore, bolje je odustati od njegovih usluga.

Lični iskustva vlasnika

Istražili smo recenzije vlasnika ove rase i došli do sledećih zaključaka. Glavna masa smatra svoje ljubimce:

• Uravnoteženim i poslušnim;
• Aktivnim i sportskim;
• Veoma sličnim ponašanju mačke;
• Zavisnim od čoveka;
• Pametnim i lako obučljivim.

Levretka, prema mišljenju vlasnika ove rase, ne voli hladnoću i kišu. Zato se tokom hladnog vremena možete izbeći šetnjama. Ljubimci lako uče da obavljaju nuždu u posudu ili pelenu. Obavezno treba kupiti specijalnu odeću i obuću za njih.

Veoma vole decu, ali ne trpe maltretiranje s njihove strane. Mogu čak izraziti nezadovoljstvo.

Prema mišljenju vlasnika, ova rasa je aktivna i sportska. Potrebne su im redovne šetnje i trčanja.

Na mestima koja nisu namenjena za šetnju, takvog psa je bolje držati na povodcu. Ako pas poleti da juri mačku ili neku drugu divljač, zaustavljanje će biti teško.

Kao što većina vlasnika ističe, levretke su zdrave i retko boluju. Glavno je da pazite da pas ne dobija povrede tokom trčanja i skakanja, kao i da se drži u toploti kako se ne prehladi.

Cene levretki

Levretke se danas smatraju prilično retkom rasom, pa su cene šteneta relativno visoke.

Kontaktirali smo uzgajivače i saznali šta utiče na cenu ovakvog kućnog ljubimca. Zdrava štenad bez rodoslovlja mogu koštati 300-400 evra. U uzgajivačkom centru cena je uvek veća – 500-700 evra.

Psi čiji su roditelji bili pobednici raznih izložbi koštaju oko 1000 evra.

Izvori:

Petrovic, J. (2020). Psi i Ljudi: Vodič za Vlasnike.

Markovic, S. (2019). Pastoralne Paske: Statistika i Zdravlje.