Irski volkodav je jedan od najviših pasa na svetu. Nekada je uzgajan za lov na vukove i drugu krupnu divljač, a danas je pre svega pas za društvo. Mnogi predstavnici rase su mirni i privrženi, ali njihova veličina, snaga i mogući nagon za jurnjavom zahtevaju odgovorno vođenje.
Osnovne informacije
Zemlja porekla: Irska.
FCI grupa: 10 — hrtovi; sekcija oštrodlakih hrtova.
Veličina: džinovska. Minimalna visina u grebenu je 79 cm za mužjake i 71 cm za ženke; mnogi psi su viši.
Minimalna težina prema standardu: 54,5 kg za mužjake i 40,5 kg za ženke. Zdrava telesna masa zavisi od građe pojedinačnog psa.
Očekivani životni vek: najčešće oko 6–10 godina, uz individualne razlike.
Istorija rase
Veliki lovački psi iz Irske imaju dugu istoriju i važnu ulogu u irskoj kulturi. Korišćeni su za lov na vukove i jelene, a bili su cenjeni i kao pokloni među plemstvom. Ipak, stare opise i legende ne treba poistovećivati sa pouzdanim podacima o današnjoj rasi.
Kako su nestajali vukovi i menjala se namena lovačkih pasa, broj irskih volkodava znatno se smanjio. U drugoj polovini 19. veka kapetan Džordž Grejem imao je važnu ulogu u obnovi rase, uz korišćenje preostalih pasa tog tipa i srodnih rasa. Klub rase osnovan je 1885. godine.
Izgled i dlaka
Irski volkodav spaja snažnu građu sa linijama karakterističnim za hrtove: ima dubok grudni koš, duge noge i uvučen stomak. Glava je izdužena, oči tamne, a male uši povijene unazad, u obliku ruže. Rep je dug i blago zakrivljen.
Dlaka je gruba, naročito izražena iznad očiju i ispod donje vilice, gde stvara prepoznatljive obrve i bradu. Među bojama su siva, tigrasta, crvena, crna, bela i pšenična. Gruba dlaka pruža izvesnu zaštitu od vremena, ali pas ipak mora imati suv zaklon i ne treba ga stalno držati napolju.
Karakter i život sa porodicom
Mnogi irski volkodavi su blagi, društveni i snažno vezani za ukućane. Ipak, rasa ne garantuje određeno ponašanje: na njega utiču nasleđe, iskustva, zdravlje i način odgajanja. Nije opravdano tvrditi da ovi psi nikada nisu agresivni ili da vole sve ljude.
Zbog često prijateljskog odnosa prema nepoznatima nisu tipičan izbor za čuvanje imovine. Potrebni su im bliskost sa ljudima i postepeno navikavanje na samoću. Život na lancu ili stalna izolacija u boksu nisu primereni njihovim potrebama.
Mogu biti nežni prema deci, ali nisu dadilje. Zbog veličine mogu nenamerno oboriti dete, pa kontakt sa malom decom uvek treba da nadzire odrasla osoba. Deca treba da nauče da ne uznemiravaju psa dok jede, odmara se ili se povlači na svoje mesto.
Neki se dobro slažu sa drugim psima i mačkama sa kojima su odrasli. Međutim, lovački nagon može biti izražen, naročito prema životinjama koje trče. Socijalizacija pomaže, ali ne uklanja pouzdano taj nagon. Van bezbedno ograđenog prostora koristite povodac i ne pretpostavljajte da će pas uvek prekinuti jurnjavu na poziv.
Vaspitanje, obuka i kretanje
Obuku počnite dok je pas mali i lakši za fizičko vođenje. Posebno su važni hodanje na opuštenom povocu, dolazak na poziv, ostavljanje predmeta i mirno pozdravljanje bez skakanja. Nagrađujte poželjno ponašanje hranom, igrom ili pohvalom; vikanje i fizičko kažnjavanje mogu izazvati strah i narušiti odnos.
Vežbajte kratko i često, u početku na mirnom mestu, a ometanja uvodite postepeno. Ako pas ne reaguje, proverite da li razume zadatak i da li je okruženje previše zahtevno. Nemojte spor odgovor automatski tumačiti kao tvrdoglavost ili dokaz da pas „razmišlja unapred“.
Štene postepeno upoznajte sa ljudima, zvucima, podlogama i stabilnim psima, bez prisiljavanja na kontakt. Sa veterinarom dogovorite bezbedan način izlazaka tokom vakcinacije. Navikavanje na obavljanje nužde napolju zasniva se na čestim izlascima i nagrađivanju, a ne na kažnjavanju nezgoda.
Odraslom psu potrebne su svakodnevne šetnje, njuškanje i mogućnost bezbednog kretanja. Intenzitet prilagodite njegovoj kondiciji i zdravlju. Dok raste, izbegavajte forsirano trčanje uz bicikl, ponavljane visoke skokove i iscrpljujuće vežbe. Džinovske rase sazrevaju sporo, pa se o zahtevnijim sportovima posavetujte sa veterinarom.
Igre traženja hrane i kratki zadaci za razmišljanje korisna su dopuna, ali ne zamenjuju šetnje i prilike za istraživanje okoline.
Smeštaj i nega
Kuća sa bezbedno ograđenim dvorištem može biti praktična, ali dvorište ne zamenjuje šetnje. Život u stanu je moguć ako postoji dovoljno mesta, odgovarajuća rutina i bezbedan pristup napolju. Unapred razmislite o stepenicama, prevozu i tome kako ćete pomoći psu ako zbog bolesti ne može sam da hoda.
Obezbedite prostran, mekan ležaj i neklizajuće površine. Redovno četkanje, obično jednom do dva puta nedeljno, pomaže da se uklone opala dlaka i nečistoće. Potrebu za trimovanjem procenite sa grumerom koji poznaje oštrodlake pse; agresivno uklanjanje dlake može iritirati kožu.
Kupajte psa po potrebi, šamponom za pse. Bradu posle jela očistite vlažnom krpom i osušite. Posle kontakta sa solju i sredstvima za odmrzavanje puteva isperite šape mlakom vodom i dobro ih osušite. Običan sapun može dodatno isušiti kožu.
Uši redovno pregledajte, a čistite ih odgovarajućim preparatom kada je potrebno i prema uputstvu veterinara. Ne gurajte štapiće u ušni kanal i ne koristite alkohol ili druga nadražujuća sredstva. Bol, neprijatan miris, sekret i često tresenje glavom zahtevaju pregled.
Nokte skraćujte prema brzini rasta, bez zasecanja živog dela. Zube je najbolje prati svakodnevno pastom za pse. Blage naslage oko očiju možete ukloniti mekom navlaženom gazom, posebnom za svako oko; crvenilo, bol, žmirkanje ili pojačan sekret razlog su za veterinara.
Ishrana
Količinu hrane prilagodite uzrastu, telesnoj kondiciji, aktivnosti i zdravstvenom stanju. Irski volkodav može dobiti višak kilograma kao i svaki drugi pas. Merite porcije i pratite kondiciju: rebra treba da se lako napipaju, bez debelog sloja masnog tkiva.
Za štene birajte potpunu hranu namenjenu rastu velikih i džinovskih rasa. Cilj je ujednačen rast, a ne što brže dostizanje velike mase. Ne dodajte kalcijum, vitamine ili druge dodatke potpunoj hrani bez preporuke veterinara.
Potpuna hrana predviđena je da pokrije nutritivne potrebe za označenu životnu fazu. Dopunska hrana nije odgovarajuća kao jedini obrok. Ako želite domaću ishranu, recept treba da sastavi veterinar sa znanjem iz ishrane pasa; samo meso, pirinač i povrće nisu nužno uravnotežen obrok.
Dnevnu količinu odraslog psa najčešće je praktično podeliti na najmanje dva obroka, dok štenetu obično treba više manjih obroka. Izbegavajte intenzivno vežbanje neposredno oko hranjenja. Podignuta činija nije dokazana mera prevencije uvrtanja želuca i ne treba je uvoditi u tu svrhu. Sveža voda treba da bude dostupna.
Zdravlje i hitni simptomi
Irski volkodavi imaju relativno kratak životni vek. Među važnim zdravstvenim problemima rase su bolesti srca, uključujući dilatacionu kardiomiopatiju, i osteosarkom, zloćudni tumor kostiju. Sklonost ne znači da će svaki pas oboleti, ali opravdava redovne kontrole i razgovor o pregledima primerenim rasi.
Kao veliki pas sa dubokim grudnim košem, irski volkodav je u riziku od proširenja i uvrtanja želuca. Bezuspешni pokušaji povraćanja, naglo nadimanje stomaka, obilno balavljenje, nemir, slabost ili kolaps zahtevaju hitan odlazak veterinaru. Ne čekajte da prođe i ne pokušavajte kućno lečenje. O mogućnosti preventivne gastropeksije razgovarajte sa veterinarom.
Otežano disanje u mirovanju, nesvestica i kolaps takođe su hitni znaci. Smanjena izdržljivost, kašalj, gubitak apetita, uporno šepanje ili bolan otok zahtevaju blagovremeni pregled, čak i kada pas deluje dobro između epizoda.
Vreme kastracije odredite individualno sa veterinarom, uz razmatranje rasta, zdravstvenog stanja i reproduktivnih rizika. Nije opravdano iz jedne tvrdnje o povezanosti kastracije i tumora izvoditi opštu preporuku za sve pse. Plan vakcinacije i zaštite od parazita prilagodite mestu boravka i načinu života.
Kome odgovara irski volkodav
Ova rasa odgovara osobi koja želi velikog porodičnog psa i može da obezbedi vreme za druženje, svakodnevno kretanje i doslednu obuku. Potrebni su prostor za odmor, bezbedan prevoz i budžet za hranu i veterinarsku negu džinovskog psa.
Prethodno iskustvo sa velikim psima je korisno, ali početnik nije automatski isključen ako se dobro pripremi i potraži stručnu podršku. Irski volkodav nije dobar izbor ako očekujete čuvara, psa koji će stalno biti sam u dvorištu ili ljubimca koji se bez obuke lako kontroliše samo zbog blagog temperamenta.
Kako odabrati štene
Pre kupovine upoznajte odrasle predstavnike rase i razgovarajte sa više uzgajivača. Odgovoran uzgajivač otvoreno govori o bolestima i životnom veku u svojim linijama, pokazuje dostupne rezultate zdravstvenih pregleda roditelja i zanima se za uslove u kojima će štene živeti. Posebno pitajte o pregledima srca i zdravstvenim proverama štenadi preporučenim za rasu.
Posetite mesto odrastanja legla i, kada je moguće, upoznajte majku. Štenci treba da budu negovani i da imaju čisto, bezbedno okruženje. Sekret iz očiju ili nosa, proliv, kašalj, izražena malaksalost ili bolan i nadut stomak zahtevaju veterinarsku procenu. Nadut stomak sam po sebi ne dokazuje prisustvo glista.
Posmatrajte ponašanje, ali ne procenjujte zdravlje ili budući temperament na osnovu jednog susreta. Oprez pred nepoznatom osobom ne mora značiti problem, kao što ni velika razigranost nije dokaz dobrog zdravlja.
Tražite ugovor, evidenciju vakcinacije i tretmana protiv parazita, podatke o identifikaciji i dokumentaciju o poreklu ako se pas prodaje sa rodovnikom. Nazivi dokumenata i pravila registracije razlikuju se među državama i kinološkim organizacijama. Za uvoz i putovanje unapred proverite uslove kod nadležnog organa i veterinara; sam pasoš ne garantuje ispunjenost svih zahteva.
Cena i troškovi držanja
Cena šteneta zavisi od zemlje, uzgajivača, porekla, zdravstvenih pregleda i uslova prodaje. Bez aktuelnih lokalnih podataka nije korisno navoditi univerzalan raspon. Niža cena sama po sebi nije prednost, a viša nije garancija odgovornog uzgoja.
Pored kupovine, uračunajte kvalitetnu hranu, veliki ležaj, opremu, prevoz, preventivne preglede i rezervu za hitno lečenje. Kod džinovskog psa lekovi, dijagnostika i pojedini zahvati mogu biti znatno skuplji nego kod malog psa.
