Mala je, lako ju je nositi i ne pojede džak hrane za nedelju dana, pa mnogima deluje kao lak prvi pas. Tu se ljudi često zalete. Čivava zaista može biti sjajan izbor za početnika, ali ne zato što je sitna, već zato što joj vlasnik pristupi ozbiljno. Ako se od nje očekuje da bude „samo mala i slatka“, lako se previde njene stvarne potrebe.

Da li je čivava dobar prvi pas?

Kratak odgovor glasi: može da bude, ali nije automatski laka. O čivavama se često čuju potpuno suprotna mišljenja. Jedni ih opisuju kao nervozne i naporne, drugi kao nežne, privržene i zabavne pse. Pojedinačni psi se razlikuju, a na ponašanje utiču nasleđe, rana iskustva, zdravlje, socijalizacija i način na koji se sa njima postupa.

Čivava ume da bude vrlo prijatan saputnik. Ovi psi se često snažno vežu za svoje ljude i vole bliskost. Za domaćinstvo koje želi manjeg psa, praktične prednosti su manja potrošnja hrane i lakši transport nego kod velikog psa. Ipak, mala veličina ne znači da će nega, veterinarski troškovi ili organizacija svakodnevnog života uvek biti jednostavni.

Ipak, veličina ne rešava sve. Početnici ponekad pretpostave da je mali pas i mala obaveza. Nije. Ako niste spremni da učite o treningu, kućnim pravilima i svakodnevnoj rutini, čivava neće biti lakša samo zato što ima nekoliko kilograma. Za pravog vlasnika može biti odličan prvi pas; za nekoga ko želi psa bez mnogo rada, verovatno nije.

Kakav temperament možete očekivati

Mnoge čivave su živahne, radoznale i brzo uče, ali neke su opreznije i osetljivije na nepoznate ljude, pse ili buku. Ponašanje koje izgleda kao tvrdoglavost može značiti da pas ne razume zadatak, da mu je pretežak ili da se ne oseća bezbedno. Ni lajanje i zaletanje prema većem psu nisu pouzdan znak hrabrosti: mogu biti pokušaj da ga udalji.

Sa druge strane, mnoge čivave su izrazito privržene. Vole da budu uz svog čoveka, da se maze i da učestvuju u svakodnevici. To je deo njihovog šarma, ali potreba za bliskošću razlikuje se od psa do psa. Važno je poštovati i trenutke kada pas želi mir.

Lavež može biti visok, prodoran i teško ga je ignorisati. U zgradi to može postati problem. Umesto kažnjavanja, pokušajte da prepoznate okidače: zvuke iz hodnika, pogled kroz prozor, strah ili ostajanje nasamo. Smanjite izlaganje onome što psa uznemirava i nagrađujte mirne reakcije. Ako je lajanje uporno ili praćeno velikom uznemirenošću, potražite stručnu pomoć.

Još jedna zabluda je da sitnom psu ne treba mnogo sadržaja. Čivavi je, kao i svakom drugom psu, potrebna mentalna stimulacija. Bezbedne igračke odgovarajuće veličine, kratki treninzi, igre njuškanja i smenjivanje igračaka tokom nedelje mogu pomoći. Igračke za žvakanje birajte tako da pas ne može da ih proguta i nadgledajte njihovu upotrebu.

Prednosti

  • Mogu brzo da uče uz kratke, jasne treninge i nagrađivanje.

  • Mnoge su privržene i uživaju u bliskosti sa svojim ljudima.

  • Mala veličina olakšava transport i obično znači manje troškove hrane nego kod velikog psa.

Izazovi

  • Lavež može biti prodoran, naročito ako se ne prepoznaju njegovi uzroci.

  • Zbog sitne građe traže pažljivo rukovanje i zaštitu od povreda.

  • Potrebni su im trening, šetnje i mentalna aktivnost, iako deluju kao „lak“ pas.

Najveća greška: mali pas nije izuzetak od pravila

Neželjeno ponašanje malog psa ponekad se zanemaruje jer deluje bezopasno. Ipak, režanje, pokušaji ugriza ili uporno lajanje nisu nešto što treba proglasiti simpatičnim. Režanje je upozorenje da je psu neprijatno: nemojte ga kažnjavati, već prekinite kontakt, napravite prostor i pokušajte da utvrdite uzrok. Nagla promena ponašanja zahteva i veterinarsku procenu.

Čivava nije igračka: potrebni su joj jasna pravila, ali i pravo na mir, prostor i bezbedan kontakt.

Od početka učite psa korisnim veštinama: da sačeka, dođe na poziv, mirno prihvati oprsnicu i usmeri grickanje na igračku. Socijalizacija podrazumeva postepena, prijatna iskustva sa ljudima, zvucima i drugim psima, a ne prisilno upoznavanje. Birajte mirne pse za druženje i ne dozvoljavajte grubu igru sa mnogo većim psima. Kontakte sa malom decom uvek nadgledajte; pas treba da ima mesto gde ga niko neće dirati.

To ne znači grubu disciplinu. Koristite pozitivno potkrepljenje: pohvalu, hranu ili igru kada pas uradi ono što želite. Sprečite situacije u kojima stalno ponavlja neželjeno ponašanje i ponudite mu prihvatljivu zamenu. Kratki, redovni treninzi korisniji su od dugih vežbi koje psa umaraju ili frustriraju. Pravila treba da budu razumljiva i dosledna, ne stroga po svaku cenu.

Kako stvarno izgleda život sa štenetom

Mnogi budući vlasnici zamišljaju period sa štenetom kao niz slatkih scena, kratkih šetnji i maženja na kauču. U stvarnosti, štene traži vreme, energiju, organizaciju i dosta strpljenja, naročito u prvim nedeljama i mesecima.

To znači čest nadzor po kući, žvakanje dostupnih predmeta, nezgode sa obavljanjem nužde i moguće prekide sna dok se ritam psa ne ustali. Nekad ćete imati utisak da samo iznosite štene napolje, čistite za njim i sklanjate stvari koje ne sme da dohvati. To je naporno čak i kada ste vrlo motivisani.

Nove vlasnike može iznenaditi i emotivni deo: sumnja u odluku i osećaj preplavljenosti, koji se ponekad nazivaju „puppy blues“. To samo po sebi ne znači da niste za psa. Podela obaveza, pomoć bliskih ljudi i realna očekivanja mogu olakšati prilagođavanje. Ako je uznemirenost jaka ili traje, potražite podršku i za sebe.

Rutina retko dođe preko noći. Mogu proći meseci dok štene savlada osnovne navike i prilagodi se domu, a tempo napretka nije isti kod svakog psa. Ako to očekujete unapred, manja je šansa da vas realnost zatekne nespremne.

Osnove za prvog vlasnika koje najviše znače

Jedan od prvih zadataka je navikavanje na obavljanje nužde napolju ili na određenom mestu. Ponudite priliku posle buđenja, obroka i igre, kao i često tokom dana. Nagrađujte uspeh odmah, a nezgode ne kažnjavajte. O bezbednim mestima za izlaske i socijalizaciju dok traje vakcinacija posavetujte se sa veterinarom. Ako pas mokri neuobičajeno često, napinje se ili deluje kao da ga boli, potreban je pregled.

Može pomoći i ograđen, bezbedan prostor za odmor ili postepeno navikavanje na boks uz prijatna iskustva. Boks nije kazna niti zamena za društvo, kretanje i izlaske radi nužde; štene ne treba dugo zatvarati niti ostavljati u njemu da paniči. Uvedite predvidljiv raspored obroka, izlazaka, igre i odmora, a kratka odvajanja vežbajte postepeno, bez izazivanja uznemirenosti.

  • Posle obavljanja nužde na željenom mestu odmah mirno pohvalite i nagradite psa.

  • Nezgode u kući temeljno očistite sredstvom bezbednim za kućne ljubimce, bez kažnjavanja psa.

  • Ne požurujte štene napolju; dajte mu vremena da završi.

  • Ponudite bezbedne igračke za žvakanje i igre traženja hrane, uz nadzor i dovoljno odmora.

Ako u domu živi više odraslih osoba, unapred dogovorite ko vodi računa o izlascima, hranjenju, čišćenju i treningu. Ako živite sami, razmislite ko može da pomogne dok radite, kada se razbolite ili morate da otputujete. Dobra organizacija smanjuje zamor i pomaže da pas ima stabilnu rutinu.

Priprema za dužu stazu pre nego što kažete „da“

Dovođenje šteneta nije samo pitanje da li vam se pas sviđa. Planirajte redovne veterinarske troškove i rezervu za hitne situacije. Kod sitnog psa posebno pazite na padove sa nameštaja, gaženje i grubo rukovanje. Pri podizanju poduprite grudi i zadnji deo tela. Ako pas otežano diše, kolabira, ima napad ili sumnjate da je progutao opasan predmet ili otrov, odmah kontaktirajte veterinara.

Zakažite početni veterinarski pregled i kada štene deluje zdravo. Dogovorite vakcinaciju, zaštitu od parazita, ishranu i negu zuba. Kod čivava vredi obratiti pažnju na zdravlje zuba i kolena, ali sklonost problemu nije dijagnoza za svakog psa. Veoma sitni štenci mogu biti osetljivi na pad šećera u krvi: slabost, drhtanje, dezorijentacija ili kolaps traže hitan kontakt sa veterinarom. Raspored obroka prilagodite uzrastu i savetu veterinara.

Nemojte potceniti svakodnevnu potrebu za kretanjem. Čivavi trebaju redovne šetnje, njuškanje i igra, prilagođeni uzrastu, zdravlju i kondiciji. Po hladnom vremenu nekim psima prija odeća, a trajanje izlaska treba prilagoditi njihovoj udobnosti. Nošenje može biti korisno u nebezbednoj situaciji, ali ne treba da zameni svaku šetnju i priliku za istraživanje.

Najzad, vredi sebi postaviti pošteno pitanje: da li želite štene zato što vam se dopada ideja o psu ili ste spremni na godine brige, troška i prilagođavanja? Ako vam period šteneta ne odgovara, odrasla čivava čije su potrebe i ponašanje bolje poznati može biti vredna razmatranja. Ni odraslom psu, međutim, ne treba uskratiti vreme za prilagođavanje.

Kome čivava najviše odgovara kao prvi pas?

Osobi ili domaćinstvu koje želi manjeg psa, ali ima vremena za šetnje, obuku, postepenu socijalizaciju i pažljivo rukovanje. Važnije od veličine doma jeste da svakodnevica odgovara potrebama konkretnog psa.

Šta može da učini život sa čivavom težim nego što očekujete?

Očekivanje da mali pas traži malo rada, nedostatak rutine i neprepoznavanje straha ili bola mogu otežati zajednički život. Ipak, nisu svi problemi posledica postupaka vlasnika. Ako se pas teško prilagođava, prvo proverite zdravlje, a zatim potražite stručnjaka za ponašanje koji radi bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja.