Čivave se razlikuju po dužini i boji dlake, veličini i građi. Međutim, nisu svi nazivi pod kojima se nude priznati varijeteti rase. Pri izboru psa važniji su njegovo zdravlje, temperament i uslovi odrastanja nego oznake poput „mini” ili „mikro”.

Poreklo čivave

Čivava potiče iz Meksika, a ime je dobila po meksičkoj saveznoj državi Čivava. Njeno ranije poreklo nije potpuno razjašnjeno. Često se povezuje sa malim psima koje su držali Tolteci i druge kulture na području današnjeg Meksika, ali priče o njenim precima ne treba predstavljati kao potpuno utvrđenu istoriju.

Rasa je postala poznatija van Meksika krajem 19. i početkom 20. veka. Američki kinološki klub (AKC) priznao ju je 1904. godine. Danas je čivava poznata kao mali pas za društvo, ali njena veličina ne umanjuje potrebu za kretanjem, učenjem i kontaktom sa okruženjem.

Veličina: šta znače „mini” i „mikro”?

Oznake „mini”, „mikro” i „teacup” nisu zvanični varijeteti čivave niti imaju jedinstveno određene granice težine. Najčešće su prodajni nazivi za naročito sitne pse. Ne predstavljaju potvrdu kvaliteta, zdravlja ili buduće veličine šteneta.

Prema standardu Međunarodne kinološke federacije (FCI), kod čivave se uzima u obzir težina, a ne propisana visina. Standard navodi raspon od 1 do 3 kg, sa poželjnom težinom između 1,5 i 2,5 kg. To je izložbeni kriterijum, a ne zamena za veterinarsku procenu telesne kondicije: pas može biti premršav ili gojazan i unutar tog raspona.

Izuzetno sitni psi osetljiviji su na padove, grubu igru i gubitak telesne toplote. Vrlo mala štenad posebno su podložna hipoglikemiji, odnosno padu šećera u krvi. Sama težina ipak nije dovoljna da se predvide zdravlje ili životni vek pojedinačnog psa.

Iznenadna slabost, drhtanje, dezorijentacija, kolaps ili grčevi zahtevaju hitan kontakt sa veterinarom, naročito kod sitnog šteneta. Psu koji nije potpuno svestan ili ne može da guta ne sipajte hranu ni tečnost u usta.

Broj i veličinu obroka prilagodite uzrastu, telesnoj kondiciji i zdravstvenom stanju uz savet veterinara. Štenad obično treba hraniti češće nego odrasle pse. Nemojte ograničavati hranu da bi pas ostao što sitniji. Kod veoma sitnih ženki trudnoća i porođaj mogu nositi povećan rizik, pa odluku o parenju ne treba donositi bez veterinarske procene.

Kratkodlake i dugodlake čivave

Priznata su dva varijeteta prema dlaci: kratkodlaki i dugodlaki. Dužina dlake ne određuje karakter psa, a oba varijeteta mogu se linjati.

Nega kratke dlake

Kratka dlaka uglavnom zahteva manje održavanja. Četkanje mekom četkom pomaže u uklanjanju opale dlake i prljavštine, a ujedno pruža priliku da pregledate kožu. Kupajte psa po potrebi šamponom namenjenim psima, dobro ga isperite i osušite kako se ne bi rashladio.

Nega duge dlake

Dugodlake čivave imaju dužu dlaku naročito oko vrata, na ušima, nogama i repu. Češljajte ih nekoliko puta nedeljno, a po potrebi i češće, posebno iza ušiju i na mestima gde se dlaka mrsi. Kupanje prilagodite zaprljanosti i stanju kože, a ne boji dlake.

Posle kupanja upijte vodu peškirom. Ako koristite fen, neka vazduh bude mlak, uređaj dovoljno udaljen od kože, a sušenje postepeno i bez prisile. Ni kratka ni duga dlaka ne garantuju da pas neće izazvati alergijsku reakciju: alergeni nisu samo u dlaci, već i u peruti i pljuvački.

Da li postoji bezdlaka čivava?

Bezdlakost nije priznat varijetet čivave. Sam izgled psa bez dlake nije dovoljan da se utvrde njegovo poreklo ili razlog odsustva dlake. Ako pas gubi dlaku ili ima promene na koži, potreban je veterinarski pregled, a ne pretpostavka da pripada posebnom tipu rase. Kreme i sredstva za kožu nemojte primenjivati bez saveta veterinara.

Građa tela i oblik glave

U oglasima i neformalnim opisima mogu se naći izrazi „kobi” (cobby) za zbijeniju građu i „dir” (deer) za vitkije pse koji izgledom podsećaju na srnu. To nisu zasebni zvanični varijeteti. Iz ovih naziva ne može se pouzdano zaključiti kakvi su zdravlje, pokretljivost ili temperament psa.

Standard rase opisuje zaobljenu lobanju u obliku jabuke. Izraz „srneća glava” obično označava dužu njušku i manje zaobljenu lobanju. Odstupanje od izložbenog standarda ne govori samo po sebi da je pas bolestan, a oblik glave nije dokaz čistokrvnosti.

Karakter i svakodnevni život

Čivave mogu biti živahne, privržene i oprezne prema nepoznatima, ali među pojedincima postoje velike razlike. Neke češće laju ili burno reaguju na druge pse. To nije ponašanje koje treba prihvatiti kao nepromenljivo obeležje rase: strah, iskustva i način postupanja sa psom imaju važnu ulogu.

  • Učenje i socijalizacija: koristite nagrađivanje i postepeno upoznavanje sa ljudima, zvucima i stabilnim psima. Ne prisiljavajte psa na kontakt kada pokazuje strah.

  • Kretanje: mali stan može biti pogodan dom, ali psu su i dalje potrebni svakodnevne šetnje, njuškanje i igra prilagođeni uzrastu i zdravlju. Podloge za nuždu ne zamenjuju izlazak i aktivnosti.

  • Bezbednost: sprečite skakanje sa visokog nameštaja i nadzirite igru sa decom i većim psima. Dete je najbolje da sedi dok se druži sa sitnim psom, umesto da ga nosi.

  • Temperatura: obezbedite život u kući, suvo mesto za odmor i zaštitu od hladnoće prema potrebi. Tokom vrućine izbegavajte pregrevanje i napor u najtoplijem delu dana.

  • Ostajanje nasamo: navikavajte psa postepeno. Ako se javljaju izražena uznemirenost, zavijanje ili destruktivno ponašanje, potražite stručnu pomoć umesto kažnjavanja.

Zdravlje i preventivna nega

Kod čivava treba obratiti pažnju na zdravlje zuba i desni, zadržane mlečne zube, probleme sa čašicom kolena i simptome oboljenja srca ili disajnih puteva. To su moguće sklonosti, a ne bolesti koje će imati svaki pas. Redovni pregledi i održavanje zdrave telesne mase važniji su od prodajne oznake veličine.

Navikavajte psa na pranje zuba četkicom i pastom za pse. Ako stalni zub niče dok je mlečni još prisutan, zakažite pregled. Veterinar procenjuje da li je potrebno vađenje i kako ga bezbedno sprovesti. Zube ne pokušavajte da vadite kod kuće.

Hidrocefalus je poremećaj nakupljanja moždane tečnosti koji se može javiti kod čivava, ali se ne može dijagnostikovati na osnovu veličine psa ili oblika glave. Napadi, poremećaj ravnoteže ili nagle promene ponašanja zahtevaju veterinarsku procenu. Otežano disanje, kolaps i produženi ili ponovljeni napadi zahtevaju hitnu pomoć.

Kako izabrati čivavu

Birajte psa prema njegovim potrebama i svom načinu života, a ne prema obećanju da će ostati najmanji. Kratkodlaki pas obično zahteva manje rada oko dlake; dugodlakom je potrebno redovnije češljanje. Za porodicu sa malom decom posebno su važni mirno ophođenje, nadzor i mogućnost da se pas povuče.

Ako kupujete štene, upoznajte odgajivača, pogledajte uslove u kojima psi žive i, kada je moguće, majku šteneta. Tražite veterinarsku dokumentaciju i informacije o zdravstvenim pregledima roditelja. Budite oprezni prema prodavcima koji garantuju tačnu odraslu težinu, naplaćuju „retkost” izrazito sitnog psa ili izbegavaju pitanja o zdravlju.

Možete razmotriti i udomljavanje. Kod odraslog psa lakše je proceniti konačnu veličinu i neke osobine ponašanja. Bez obzira na poreklo, veterinarski pregled po dolasku pomaže da se utvrde potrebe za ishranom, preventivom i daljom negom.

Često postavljana pitanja

Koji su priznati varijeteti čivave?

Kratkodlaki i dugodlaki. Nazivi „mini”, „mikro”, „kobi” i „dir” nisu zasebni zvanični varijeteti rase.

Da li je najmanja čivava najbolji izbor za stan?

Ne nužno. Sve čivave zauzimaju malo prostora, a izrazito sitne mogu imati zahtevnije potrebe i biti osetljivije na povrede. Za život u stanu važniji su temperament, aktivnosti, postepeno učenje ostajanja nasamo i mogućnost da zadovoljite potrebe psa.