Prilikom aktuiranja štenaca beleže se posebnosti eksterijera svake životinje, a sve informacije se pažljivo evidentiraju: upisuju se u akt pregleda i metrički karton. Svaki čistokrvni pas prolazi kroz ovu proceduru pre nego što bude priznat dostojnim predstavnikom pasmine.
Aktuiranje štenaca – šta je to i za šta se radi?
Aktuiranje je ceo niz procedura koji uključuje proveru rodoslova proizvođača, pregled legla i svakog pojedinačnog životinje, ugruzivanje i izdavanje dokumenata. Cela procedura sprovodi iskusni kinolog – predstavnik kinološkog kluba – ili sam uzgajivač, ukoliko ima to pravo.
Na osnovu rezultata aktuiranja izdaju se dokumenti za svako štene.
To su metrički kartoni koji sadrže sve potrebne informacije. Pored toga, sastavlja se opšti dokument – akt o pregledu legla. U njemu se navode podaci o roditeljima, adresa i kontakti uzgajivača, kao i imena svih štenaca, njihovo ugruzivanje.
Takođe, u aktu se navode podaci o tome da li životinje imaju mane eksterijera i da li će se stavljati oznaka koja zabranjuje dalje korišćenje psa u plemenskom razmnožavanju.
Svi dokumenti se overavaju potpisom uzgajivača i odgovorne osobe koja je vršila pregled. Pored toga, obavezno se stavlja pečat uzgajilišta ili kinološkog kluba koji je izdao brojeve označavanja.
Dokumenti se upisuju na obrazac organizacije u kojoj će se naknadno registrovati leglo, i koja će dalje izdavati rodoslove.
Kako prolazi aktuiranje?
Aktuiranje se odvija u okviru plemenskog rada sa pasminom. Stručnjaci prate kvalitet rođenih štenaca kako bi utvrdili da li se roditelji mogu koristiti za dalje unapređenje podrume ili da takva kombinacija proizvođača više nije preporučljiva. Takođe, aktuiranje omogućava sprečavanje ulaska u plemensko razmnožavanje jedinki sa manama razvoja ili eksterijera. Takvi psi odmah dobijaju oznaku u dokumentima „nije za plemensko korišćenje“.
Aktuiranje je važan alat u radu sa pasminom koji omogućava unapređenje i kontrolu kvaliteta podrume. Sastoji se od nekoliko faza, od kojih je svaka važna i utiče na konačan rezultat.
U kojoj starosti se vrši aktuiranje štenaca?
Aktuiranje pasa obično se vrši u starosti od 45 dana nakon rođenja. Međutim, većina uzgajivača vrši pregled štenaca oko 60 dana kako bi im svinjčadi dale dovoljno vremena za razvoj.
Nakon toga, novi vlasnici mogu preuzeti svoje ljubimce, pa odlaganje termina aktuiranja omogućava im da provede više vremena sa majkom, što znači da će dulje dobijati majčino mleko i sticanje iskustva u socijalizaciji sa drugim štenadima.
Provera dokumenata proizvođača
Još pre početka pregleda, stručnjak mora proveriti dokumentaciju proizvođača. Majka i otac štenaca moraju imati rodoslove iste nacionalne kinološke organizacije u kojoj će kasnije biti registrovano leglo.
Takođe, po dokumentima se proverava starost oba roditelja: ona mora odgovarati starosti propisanoj u plemenskom statutu zemlje gde su proizvođači registrovani. Važno je osigurati da su majka i otac iste pasmine, inače štenad ne mogu biti priznata čistokrvna.
Zatim stručnjak mora proveriti označavanje ili mikročip proizvođača i uskladiti ga sa identifikatorom (oznakom ili mikročipom) navedenim u njenom rodoslovu.
Dakle, faza provere dokumenata prilikom aktuiranja štenaca je veoma važna i ne bi se smela zanemarivati.
Ugruzivanje
Sledeća faza aktuiranja je ugruzivanje. Svakom štenetu se dodeljuje određeni broj koji se sastoji od latiničnih slova i cifara. Broj cifara zavisi od toga koliko je pasa već rođeno u uzgajilištu ili kinološkom klubu, uz koje je vezano to slovno kombinovanje. Svako uzgajilište ili kinološki klub ima svoju jedinstvenu trocifrenu oznaku, a cifre slede neprekidno od prvog šteneta obeleženog tom slovnom kombinacijom.
U nekim zemljama se ugruzivanje zamenjuje čipiranjem, ali na teritoriji Balkana plemenske životinje i dalje moraju imati ugruzivanje koje je obavezno navedeno u rodoslovu.
Ugruzivanje je sredstvo identifikacije, ali vremenom može da istrgne, pa zbog osiguranja i praktičnosti mnogi vlasnici dodatno ugrade svojim psima mikročip. Bar kod koji odgovara broju čipa može se zalepiti u rodoslovo i veterinarski pasoš.
Pregled
Nakon što su svim štenadima dodeljena ugruzivanja, stručnjak pristupa pregledu. Individualni pregled je najvažnija faza aktuiranja štenaca. Kinolog ili uzgajivač pažljivo pregledava pse da utvrdi prisustvo mana razvoja, zajedničkih za sve pasmine: razcep gornjeg nepca (vukova usna), zecja usna, deformacije repa i slično. Kod mužjaka se proverava prisustvo i razvoj testisa.
Zatim se utvrđuje da li štene odgovara svojoj pasmini. Na primer, kod određenih francuskih pasmina je neophodno prisustvo dva paralelna prsta na zadnjim nogama, čije odsustvo znači da će pas biti proglašen neprikladnim za plemensko razmnožavanje.
Tokom aktuiranja proverava se položaj gornje i donje čeljusti – ugriz šteneta, jer u standardima pasmina je opisano kako on treba da bude.
Detaljno se opisuje boja, kvalitet i dužina dlake, ako standard pasmine predviđa neka ograničenja po tim parametrima.
Sve zapažene karakteristike zapisuju se u akt pregleda legla pored ugruzivanja svakog šteneta. Zatim se donosi zaključak da li je potrebno postaviti oznaku „nije za plemensko korišćenje“.
Ponekad, u trenutku aktuiranja određene karakteristike eksterijera još nisu moguće proceniti: tada se pored ugruzivanja u kartonu pojavljuje zapis „ostavljeno za ponovno pregledivanje“. To znači da stručnjak mora ponovo pregledati štene nakon nekog vremena kako bi donosio konačan sud.
Izrada metričkih kartona
Izrada individualnog dokumenta – „svetovite metričke kartice“ – je završna faza aktuiranja.
U nju se unose sledeće informacije:
- Ime sa dodatkom (ako postoji uzgajilište);
- Datum rođenja i pol;
- Ugruzivanje (obavezno) i mikročip (opciono);
- Boja i vrsta dlake (ako to postoji u standardu pasmine);
- Prisustvo kratkog repa, ako to predviđa standard pasmine;
- Imena i brojevi rodoslova roditelja;
- Ime i prezime, adresa uzgajivača;
- Ime i prezime, adresa vlasnika;
- Podaci o prisustvu bilo kakvih mana razvoja ili eksterijera, na osnovu kojih dokument sadrži oznaku „nije za plemensko korišćenje“.
Pored toga, u metričkom kartonu se navodi naziv, adresa, elektronska pošta i telefon organizacije koja ga je izdala.
Kako se postavlja ugruzivanje?
Ugruzivanje se vrši specijalnom tattoo mašinom ili zavičajnim kleštima za ugruzivanje. Mašinom se ugruzuivanje može staviti na uvo ili stomak, dok se kleštima koristi samo za uvo. Obično štenad dobro podnosi proceduru, ne osećajući posebnu bol.
U poslednjim godinama, postavljanje ugruzivanja na uvo dobija na popularnosti kod većih pasmina, jer provera u odraslom dobu prolazi mnogo lakše. Dok za proveru ugruzivanja na stomaku morate okrenuti psa. Mališi pasminama, obično se ugruzivanje postavlja samo tamo.
Dodeljivanje imena životinji
Kada su sva štenad dobila individualni broj, u njihovo dokumente se unose imena. Ona mogu biti sasvim bilo koja, ali postoji nekoliko pravila kojih uzgajivači moraju da se pridržavaju kako bi leglo bilo zvanično registrovano.
Ako uzgajivač odluči da registruje leglo preko uzgajilišta, onda sva imena štenaca sadrže naziv uzgajilišta. Pored toga, imena moraju da počinju istim slovom. Na primer, uzgajilište „Od Veselih Pasa“: celo leglo – na slovo „A“. Tako će imena štenaca izgledati ovako – „Altair od Veselih Pasa“, „Amalia od Veselih Pasa“ itd.
Vlasnik, preuzimajući štene, kod kuće mu može dati potpuno drugačije ime, onako kako mu se više sviđa, ali u rodoslovu će stajati ime od uzgajivača.
Šta se dešava ako štene bude proglašeno neispravnim?
Aktuiranje pasa je važan alat plemenskog rada. Omogućava odabir zdravih štenaca koji u potpunosti odgovaraju standardu pasmine i mogu se koristiti za dalji rad sa podrume, dok ostala štenad dobijaju oznaku „nije za plemensko korišćenje“. Takva štenad se još nazivaju „plementrački“. Mnogi vlasnici često se plaše ovog termina, ali većina pasa proglašenih neprikladnim za plemenski rad žive duga i srećna života.
Takva štenad su potpuno zdrava, ali su znatno jeftinija i neće doneti manje radosti svojim vlasnicima.
Nestandardna boja ili dužina dlake, odsustvo jednog ili dva zuba pa čak i savijeni kraj repa nisu prepreka da vaš ljubimac bavi različitim vrstama sportova i čak osvoji titule šampiona po radnim sposobnostima.
- Izvori:
-
Bergstrom, K. (2020). *Kinoloski standardi i aktuiranje pasa*. Beograd: Kinološka Akademija.
-
Petrovic, M. (2018). *Upravljanje plemenskim zaletima*. Novi Sad: Pasji Svet.
