Dobar izbor psa za stan više zavisi od vašeg dnevnog rasporeda i potreba konkretnog psa nego od kvadrature. Mali pas može biti veoma glasan i energičan, dok se neki veliki psi uz odgovarajuće šetnje mirno odmaraju kod kuće. Nijedna rasa nije idealna za svaki dom.

Šta proveriti pre izbora psa

  • Vreme za šetnju i aktivnosti. Svim psima, uključujući najmanje, potrebni su svakodnevni izlasci, njuškanje, igra i kontakt sa okruženjem. Igra u stanu nije potpuna zamena za šetnju. Obim aktivnosti prilagodite uzrastu, zdravlju i kondiciji.

  • Ostajanje nasamo i buka. Rasa ne garantuje da će pas biti tih ili lako podnositi odsustvo vlasnika. Na samoću ga navikavajte postepeno. Ako tokom odsustva uporno zavija, uništava predmete ili pokušava da pobegne, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi bez zastrašivanja.

  • Prostor i pristup stanu. Pas treba da može nesmetano da se kreće i odmara. Proverite lift, stepenice i mogućnost da prenesete bolesnog ili povređenog psa, naročito ako birate veliku rasu.

  • Nega i troškovi. Slabo linjanje ne znači jednostavnu negu: mnogim takvim psima potrebni su često češljanje i profesionalno šišanje ili trimovanje. Nijedna rasa nije pouzdano bez alergena.

  • Uzrast i temperament. Štene traži česte izlaske, učenje kućnih pravila i mnogo nadzora. Odrasli pas, uključujući mešanca, može biti dobar izbor jer su njegova veličina i deo navika već poznati. Odrasli psi takođe mogu da uče.

  • Ostali ukućani. Odnos prema deci, psima i drugim životinjama procenjujte pojedinačno. Susrete uvodite postepeno, a malu decu i psa uvek nadzirite. Nijedan pas nije zamena za dadilju.

  • Uslovi držanja. Proverite pravila stanovanja i lokalne obaveze kod nadležnih službi. Za pojedine rase mogu važiti posebni zahtevi, koji nisu isti u svim zemljama.

Mali psi: manje prostora, ali ne nužno manje obaveza

Sledeći opisi predstavljaju česte sklonosti, a ne obećanje kako će se svaki pas ponašati. Pri izboru upoznajte konkretnog psa i raspitajte se o njegovom zdravlju, socijalizaciji i svakodnevnim navikama.

Bišon frize

Bišon frize je mali pas za društvo, često vedar i privržen ljudima. Slabo se linja, ali kovrdžava dlaka traži redovno češljanje i šišanje da se ne bi mrsila. Potrebne su mu svakodnevne šetnje, igra i postepeno učenje ostajanja nasamo.

Boston terijer

Boston terijer je često razigran i zainteresovan za saradnju sa vlasnikom. Kratka dlaka olakšava negu, ali kratka njuška može biti povezana sa problemima disanja i slabijim podnošenjem vrućine. Aktivnosti treba prilagoditi njegovom zdravlju, a ne forsirati ga da prati tempo drugih pasa.

Velški terijer

Velški terijer je živahan pas kome mala veličina ne umanjuje potrebu za aktivnostima. Odgovara vlasnicima koji žele redovne šetnje, igru i obuku. Može imati izražen nagon za jurenjem manjih životinja, a oštra dlaka zahteva odgovarajuću negu i trimovanje.

Jorkširski terijer

Jorkširski terijer je sitan, ali često energičan i glasan. Potrebni su mu šetnje i obuka kao i većim psima. Duga dlaka traži redovnu negu; slabo linjanje nije garancija da neće izazvati alergijsku reakciju. Slaganje sa drugim ljubimcima zavisi od pojedinca i načina upoznavanja.

Italijanski mali hrt — levret

Levret je nežan mali hrt kratke dlake. Može uživati u udobnom odmoru u stanu, ali mu trebaju redovne šetnje i prilika za bezbedno kretanje. Zbog vitke građe važno je sprečiti padove i grubu igru, naročito kod štenaca. Hladnoću često slabije podnosi.

Maltezer

Maltezer je pas za društvo koji može dobro živeti u stanu uz svakodnevne izlaske i igru. Bela dlaka se slabo linja, ali zahteva redovno raščešljavanje i održavanje. Ne treba pretpostaviti da je zbog male veličine nezahtevan ili da može dugo da ostaje sam bez pripreme.

Maltipu

Maltipu je naziv za mešanca maltezera i pudle, a ne za ujednačenu rasu sa predvidivim osobinama. Veličina, dlaka, temperament i potrebe mogu znatno varirati. Računajte na redovnu negu dlake i procenite konkretnog psa, umesto da očekujete garantovano mirnog ili hipoalergenog ljubimca.

Mops

Mops je često društven i privržen, ali nije pas kome su dovoljni samo ležaj i hrana. Potrebno mu je prilagođeno kretanje i održavanje zdrave telesne mase. Kratka njuška povećava rizik od otežanog disanja i pregrevanja. Glasno hrkanje, naročito uz napor pri disanju ili loš san, nije nešto što treba automatski smatrati bezazlenim.

Papijon

Papijon je mali, često vrlo aktivan pas koji rado uči. Ime na francuskom znači „leptir” i odnosi se na izgled njegovih ušiju. Može biti dobar izbor za vlasnika koji želi šetnje i kratke treninge, ali treba raditi i na smirenom ponašanju i lajanju.

Pekinezer

Pekinezer može uživati u mirnijem kućnom ritmu, uz redovne šetnje prilagođene njegovim mogućnostima. Gusta dlaka zahteva češljanje. Zbog kratke njuške posebno je važno izbegavati vrućinu i pratiti disanje. Šišanje nije zamena za hladan prostor, vodu i izbegavanje izlazaka u najtoplijem delu dana.

Pomeranski špic

Pomeranski špic je mali, živahan i često vrlo budan pas. Lajanje može biti važan izazov u zgradi. Pomažu postepeno upoznavanje sa zvucima, nagrađivanje mirnog ponašanja i dovoljno aktivnosti, a ne strogo kažnjavanje. Gusta dlaka traži redovno češljanje.

Jazavičar

Jazavičari postoje u različitim veličinama i sa različitim tipovima dlake. To su aktivni lovački psi, često glasni i uporni. Zbog sklonosti problemima sa kičmom važni su zdrava telesna masa i prilagođeno kretanje. Stepenice i često skakanje sa nameštaja vredi razmotriti sa veterinarom.

Francuski buldog

Francuski buldog je često razigran pas za društvo, ali njegova popularnost ne znači da je zdravstveno nezahtevan. Kratka njuška može biti povezana sa ozbiljnim smetnjama disanja i pregrevanjem. Pre izbora razgovarajte sa veterinarom o zdravstvenim rizicima i mogućim troškovima nege.

Patuljasti šnaucer

Patuljasti šnaucer je aktivan, pažljiv pas koji često rado uči. Može biti glasan kada primeti posetioce ili zvuke iz hodnika. Potrebni su mu svakodnevna aktivnost, dosledna obuka uz nagrade i redovna nega oštre dlake.

Čivava

Čivava zauzima malo prostora, ali joj trebaju šetnje, socijalizacija i mogućnost da se povuče kada joj je neprijatno. Ne treba je prisiljavati na kontakt niti stalno nositi umesto da istražuje. Zbog sitne građe posebno pazite na grubu igru i slučajne povrede.

Ši-cu

Ši-cu je pas za društvo kome često prijaju blizina ljudi i umeren dnevni ritam. Dlaka zahteva redovnu negu i može izazvati alergijsku reakciju kao i kod drugih pasa. Zbog kratke njuške obratite pažnju na disanje i podnošenje toplote.

Japanski hin

Japanski hin je mali pas za društvo koji može odgovarati mirnijem domu. Ipak, potrebni su mu svakodnevni izlasci, igra i nega dlake. Kao i kod drugih kratkonjuških pasa, aktivnosti na vrućini treba ograničiti, a smetnje disanja proceniti sa veterinarom.

Aktivne rase: stan je moguć, ali traži dobar plan

Australijski ovčar i border koli

Australijski ovčar i border koli su radni pastirski psi kojima obično trebaju mnogo aktivnosti, učenja i zadataka, ali i vežbanje odmora. Nisu lak izbor samo zato što brzo uče. Mogu pokušavati da usmeravaju kretanje dece ili životinja jurenjem i štipkanjem. Život u stanu zahteva posvećenog vlasnika, a ne samo dugu večernju šetnju.

Džek Rasel terijer, bigl i basenđi

Ove rase nisu nužno jednostavne za stan. Džek Rasel je veoma energičan terijer; bigl je njuškač koji može glasno zavijati; basenđi uglavnom ne laje na uobičajen način, ali može proizvoditi druge glasne zvuke. Sva tri mogu imati izražen nagon za jurenjem ili praćenjem mirisa, pa su povodac i bezbedno ograđen prostor važni.

Korgi, šelti, keeshond i šnauceri

Korgi pembrok i šelti su aktivni pastirski psi, a keeshond je često vrlo budan i glasan. Svi zahtevaju redovne šetnje i negu dlake. Srednji i veliki šnaucer takođe traže aktivnost, obuku i održavanje oštre dlake. Mali ili srednji rast nije pouzdan pokazatelj koliko će pas biti tih u zgradi.

Pudle, koker španijel i drugi psi za društvo

Pudle postoje u više veličina. Često rado uče i slabo se linjaju, ali traže aktivnosti i redovno šišanje. Američki koker španijel zahteva negu dlake i pažnju posvećenu ušima. Kavaljer king Čarls španijel može odgovarati domu koji želi bliskog pratioca, ali pre izbora treba razgovarati o naslednim bolestima, naročito srčanim. Kineski ćubasti pas je takođe mali pas za društvo; nega zavisi od toga da li je bezdlaki ili odlakan.

Baset, engleski buldog, šiba inu i šarpej

Mirniji izgled ne znači odsustvo obaveza. Baset može biti glasan i uporan u praćenju mirisa. Engleski buldog ima važne zdravstvene rizike, uključujući probleme sa disanjem, kožom i podnošenjem toplote. Šiba inu je često samostalan i nije nužno lak za obuku. Kod šarpeja treba računati na moguću rezervisanost prema nepoznatima i zdravstvene potrebe kože i očiju.

Veliki psi u stanu

Velikom psu nisu automatski potrebni sati intenzivnog trčanja svakog dana. Potrebe zavise od rase, uzrasta i zdravlja. Ipak, važni su prostor za odmor, bezbedno kretanje, prevoz do veterinara i realan budžet za hranu i lečenje.

  • Labrador i zlatni retriver često su druželjubivi i spremni za saradnju, ali su naročito kao mladi aktivni i mogu biti vrlo razigrani. Potrebni su im obuka, kontrola telesne mase i redovno uklanjanje otpale dlake. Nisu automatski dobar izbor za osobu koja teško izlazi u šetnju.

  • Bernski planinski pas i njufaundlend zauzimaju mnogo prostora, obilno se linjaju i mogu teško podnositi toplotu. Kod njufaundlenda računajte i na balavljenje. Stepenice i mogućnost pomoći pri kretanju posebno su važni za ovako teške pse.

  • Vajmarski ptičar, dalmatinac, sibirski haski i erdel terijer obično traže veoma aktivan život. Haski može zavijati, pokušavati da pobegne i juriti manje životinje. Erdelova dlaka traži redovnu negu, iako se relativno malo linja.

  • Nemački ovčar, doberman, rotvajler i veliki šnaucer snažni su psi kojima trebaju pažljiva socijalizacija, obuka i bezbedno vođenje. Poslušnost nije zagarantovana „autoritetom” vlasnika. Koristite jasna pravila i nagrađivanje poželjnog ponašanja, bez fizičkog kažnjavanja.

  • Akita inu može biti samostalna i selektivna u odnosu prema drugim psima. Obuka može poboljšati upravljanje ponašanjem, ali ne garantuje slaganje sa svakim psom. Sličnu pojedinačnu procenu odnosa sa životinjama treba napraviti i kod stafordskog bul terijera.

  • Bokser je često razigran i fizički snažan, pa traži obuku mirnog pozdravljanja i primerenu aktivnost. Škotski ovčar može dobro živeti u stanu uz šetnje i druženje, ali lajanje i nega dlake mogu biti važni svakodnevni izazovi.

Zdravlje ne treba mešati sa „mirnim karakterom”

Pas koji izbegava kretanje možda nije samo miran: uzrok mogu biti bol, otežano disanje ili druga bolest. To je naročito važno kod kratkonjuških rasa. Izraženo otežano disanje u mirovanju, plave ili sive desni, kolaps ili sumnja na toplotni udar zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ne čekajte da se pas sam oporavi.

Česta pitanja

Koji pas je najmirniji za stan?

Nijedna rasa ne garantuje tišinu. Za mirniji dom koristan izbor može biti odrasli pas čije su navike poznate iz privremenog smeštaja ili prethodnog doma. Pitajte kako reaguje na zvuke, goste i ostajanje nasamo, a ne samo kojoj rasi pripada.

Da li je pametniji pas lakši za držanje?

Ne nužno. Pas koji brzo uči može brzo usvajati i neželjene navike, a radne rase često traže mnogo angažovanja. Za život u stanu važniji su uklapanje potreba i mogućnosti vlasnika, sposobnost odmora i postepena, dosledna obuka.

Može li mali pas bez svakodnevnih šetnji?

Ne treba tako planirati njegovo držanje. Šetnja nije samo prilika za obavljanje nužde već i za njuškanje, kretanje i istraživanje. Privremena ograničenja zbog bolesti ili oporavka dogovaraju se sa veterinarom.