Dužina dlake je samo jedan od kriterijuma pri izboru psa. Važniji su njegove potrebe za kretanjem, temperament, zdravlje i vreme koje možete da mu posvetite. Među kratkodlakim psima ima mirnijih saputnika, energičnih lovačkih pasa i zahtevnih radnih rasa. Osobine rase mogu pomoći pri izboru, ali nisu garancija ponašanja svakog pojedinačnog psa.
Prednosti i ograničenja kratke dlake
Izrazi „kratkodlak” i „glatkodlak” često se koriste zajedno, ali ne opisuju sasvim isto: prvi se odnosi na dužinu dlake, a drugi na njen izgled i teksturu. Kratkodlaki psi mogu imati gustu poddlaku ili biti gotovo bez nje, što utiče na linjanje, negu i podnošenje hladnoće.
Kratka, glatka dlaka obično se manje mrsi i lakše održava od duge dlake.
Četkanje je često jednostavnije, a za mnoge pse dovoljna je meka četka ili gumena rukavica.
Posle kupanja dlaka se često brže suši, ali gustu poddlaku treba dobro osušiti i uz kožu.
Kratka dlaka ne znači da pas malo linja. Sitne dlake mogu se zadržavati u odeći, tepisima i nameštaju.
Učestalost kupanja zavisi od prljanja, stanja kože i saveta veterinara, a ne samo od dužine dlake.
Psi sa malo poddlake često teže podnose hladnoću. Ni gusta poddlaka, međutim, nije dovoljna zaštita za dug boravak napolju po ekstremnom vremenu. Važni su temperatura, vetar, vlaga, uzrast i zdravlje psa. Ograđeno dvorište ne zamenjuje šetnju, kontakt sa ljudima i bezbedno mesto za odmor.
Izbor kratkodlakih i glatkodlakih rasa
Sledeći pregled izdvaja rase različite veličine i namene. Podele prema veličini su okvirne, a kod nekih rasa postoje različiti tipovi dlake. Pre odluke razgovarajte sa odgovornim odgajivačem ili osobljem prihvatilišta o konkretnom psu, njegovom zdravlju i ponašanju.
Veći psi: od saputnika do radnih rasa
Rotvajler — snažan pas kome su potrebni rana socijalizacija, dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju i vlasnik koji može bezbedno da upravlja njegovom snagom.
Bladhaund — gonič poznat po razvijenom njuhu. Rad na tragu i igre traženja mogu mu biti naročito zanimljivi; tokom šetnje miris može lako da mu odvuče pažnju.
Nemačka doga — džinovski pas kome, uz prostor za odmor, treba obezbediti pažljivo prilagođeno kretanje. Mirno ponašanje u kući ne umanjuje značaj obuke zbog njegove veličine.
Doberman — aktivan pas kome obično prijaju zajednički rad, učenje i raznovrsne šetnje. Njegova kratka dlaka pruža ograničenu zaštitu od hladnoće.
Belgijski ovčar malinoa — kratkodlaka varijanta belgijskog ovčara, često korišćena u službenom radu i sportu. Ima velike potrebe za smislenim aktivnostima i nije dobar izbor samo zato što deluje lako za negu.
Labrador retriver — često druželjubiv i spreman za saradnju. Ima gustu poddlaku i može znatno da se linja. Potrebni su mu redovno kretanje i kontrola porcija hrane.
Nemački kratkodlaki ptičar, odnosno kurcar — izdržljiv lovački pas kome kratke šetnje oko zgrade obično nisu dovoljne. Potrebni su mu fizička aktivnost, zadaci za njuh i učenje pouzdanog dolaska na poziv.
Vajmarski ptičar — aktivan lovački pas, često snažno vezan za svoje ljude. Postoji i dugodlaka varijanta, pa pri izboru treba proveriti tip dlake.
Mađarska kratkodlaka vižla — sportski građen ptičar kome obično prijaju duže šetnje i rad sa vlasnikom. Kratka dlaka bez značajne poddlake slabo štiti od hladnoće.
Boseron — francuski ovčarski pas sa kratkom dlakom i poddlakom. Zahteva redovno kretanje, mentalne zadatke i pažljivu socijalizaciju.
Bokser — razigran, snažan pas kome odgovaraju obuka kroz kratke, zanimljive vežbe i redovne šetnje. Napornije aktivnosti treba izbegavati po vrućini.
Engleski mastif i bordoska doga — veoma krupni psi kojima su potrebni kontrolisana telesna masa i kretanje prilagođeno uzrastu i zdravlju. Njihova snaga zahteva obuku i bezbedno vođenje čak i kada su mirni.
Tosa inu — velik i snažan pas za iskusnog vlasnika. Pre nabavke treba proveriti lokalne propise i uslove držanja, jer se ograničenja za pojedine rase razlikuju među zemljama.
Psi srednje veličine i vitke, više rase
Estonski gonič i bigl — aktivni lovački psi kojima prijaju istraživanje i rad njuhom. Socijalizacija je važna, ali ne uklanja nužno sklonost praćenju mirisa i jurenju sitnih životinja.
Dalmatinac — sportski pas kome su potrebni redovno kretanje i kontakt sa porodicom. Njegova kratka dlaka može se obilno linjati.
Bul terijer — snažan i često razigran pas. Potrebni su mu strpljiva obuka, socijalizacija i pažljivo upoznavanje sa drugim životinjama.
Američki pit bul terijer — mišićav, aktivan pas kome su potrebni odgovorno vođenje i obuka. Pre nabavke ili putovanja proverite propise u zemlji boravka i odredišta. Nijedan pas ne treba da bude zadužen za čuvanje deteta.
Šar pej — prepoznatljiv po naborima kože i kratkoj, oštroj dlaci. Nabore treba pregledati i održavati čistim i suvim; losione i druge preparate koristite po savetu veterinara, naročito ako postoje crvenilo, miris ili svrab.
Engleski buldog — često mirniji saputnik, ali i dalje zahteva svakodnevno kretanje i kontrolu težine. Zbog kratke njuške može imati otežano disanje i posebno je osetljiv na pregrevanje.
Baset — niskonog gonič snažnog tela i razvijenog njuha. Potrebne su mu redovne šetnje, kontrola telesne mase i pažnja pri nezi ušiju i kože.
Faraonski pas — vitak, aktivan pas povezan sa Maltom. Zbog lovačkog nagona slobodno trčanje treba organizovati na bezbedno ograđenom prostoru.
Tajlandski ridžbek — prepoznatljiv po pruzi dlake na leđima koja raste u suprotnom smeru. Potrebni su mu pažljiva socijalizacija, strpljiva obuka i zaštita od hladnoće.
Azavak — visok i vitak hrt poreklom iz oblasti Sahela. Zahteva bezbedan prostor za kretanje, postepeno upoznavanje sa novim situacijama i zaštitu po hladnom vremenu.
Španski alano — snažan pas kome su potrebni iskusan vlasnik, dosledna obuka i pažljivo upravljanje susretima sa drugim psima. Privrženost porodici nije garancija bezbednog ponašanja u svim situacijama.
Boston terijer — manji, često društven pas koji može odgovarati životu u stanu. Zbog kratke njuške potreban je oprez pri vrućini i naporu.
Male kratkodlake rase
Mala veličina ne znači da pas nema potrebe za šetnjama, učenjem i istraživanjem. Sitni psi mogu se lako povrediti pri padu ili gruboj igri, pa susrete sa decom i većim psima treba nadzirati.
Čivava i ruski toj — postoje u kratkodlakoj i dugodlakoj varijanti. Iako mali, potrebni su im socijalizacija i svakodnevne aktivnosti, a ne stalno nošenje u naručju.
Patuljasti pinč — živahan i budan pas kome odgovaraju kratke, zanimljive vežbe i redovne šetnje. Mala veličina nije razlog za preskakanje obuke.
Džek rasel terijer — energičan lovački terijer. Postoje glatkodlaki, oštrodlaki i prelazni tip dlake, a potrebe za aktivnošću ostaju velike bez obzira na tip.
Kratkodlaki jazavičar — postoji u više veličina. Potrebni su mu redovno kretanje i održavanje zdrave težine; treba ograničiti rizične skokove sa visokog nameštaja zbog mogućih povreda leđa.
Basenji — aktivan i samostalan pas poreklom iz centralne Afrike. Ne laje na uobičajen način, ali može biti veoma glasan. Poreklo rase ne znači odsustvo naslednih bolesti.
Mops — često privržen saputnik kome treba kontrolisati telesnu masu. Bučno ili otežano disanje i brzo zamaranje ne treba smatrati bezazlenim osobinama rase.
Praški pacolovac — sitan, živahan pas kome mogu prijati igre traženja hrane i kratki zadaci za učenje. Potrebna mu je zaštita od grubog rukovanja i hladnoće.
Mali italijanski hrt, odnosno levretka — vitak pas nežne građe. Potrebni su mu bezbedno kretanje, pažnja zbog mogućih povreda pri padu i zaštita od hladnoće.
Mali brabanson — glatkodlaki pas iz grupe belgijskih grifona. Obično voli društvo ljudi, a na ostajanje nasamo treba ga navikavati postepeno.
Toj foksterijer — mali, aktivan terijer kome odgovaraju igra, šetnje i učenje. Decu treba naučiti da ga ne podižu i ne zadržavaju protiv njegove volje.
Koji kratkodlaki pas može da živi u stanu?
Veličina nije jedini, a često ni najvažniji kriterijum. Krupan, mirniji odrasli pas može se bolje prilagoditi stanu od malog terijera sa velikim potrebama za aktivnošću. Presudni su dnevna rutina, mogućnost redovnih izlazaka, tolerancija na samoću, glasanje i ponašanje u zajedničkim prostorijama.
Čivava, ruski toj, mali brabanson i levretka mogu biti praktični saputnici u manjem prostoru ako su njihove potrebe zadovoljene. Boston terijer i mops takođe se često drže u stanovima, ali njihove moguće teškoće sa disanjem zahtevaju posebnu pažnju. Džek rasel terijer i basenji traže znatno više aktivnosti nego što njihova veličina može da sugeriše.
Ako razmatrate udomljavanje, kratkodlaki mešanac može biti jednako dobar izbor. Kod odraslog psa često je lakše proceniti veličinu i nivo aktivnosti, uz napomenu da se ponašanje može menjati tokom prilagođavanja novom domu.
Nega kratkodlakih i glatkodlakih pasa
Četkanje jednom nedeljno može biti dobra polazna rutina, a tokom jačeg linjanja može biti potrebno češće. Koristite meku četku ili gumenu rukavicu i pratite smer rasta dlake. Alat ne sme da grebe kožu. Psi koji žive u zatvorenom mogu se linjati tokom cele godine, ne samo u proleće i jesen.
Kupajte psa kada je prljav ili prema uputstvu veterinara ako ima kožno oboljenje. Nije obavezno mesečno kupanje. Koristite mlaku vodu i šampon namenjen psima, dobro ga isperite i osušite dlaku. Ljudski šamponi, uključujući dečje, nisu dobar rutinski izbor.
Jakna ili džemper mogu pomoći psima koji slabo podnose hladnoću, naročito sitnim, starijim i onima sa malo poddlake. Odeća treba da omogućava slobodno kretanje i da ostane suva. Drhtanje, podizanje šapa i uporno traženje zaklona znak su da šetnju treba skratiti.
Kratka dlaka ne štiti od pregrevanja. Po vrućini obezbedite vodu, hlad i šetnje u hladnijem delu dana, bez forsiranja. Izraženo otežano disanje, slabost, kolaps ili plavičaste desni zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Ako sumnjate na pregrevanje, sklonite psa na hladno mesto, započnite hlađenje vodom koja nije ledena i odmah kontaktirajte veterinara.
Posle boravka u prirodi pregledajte kožu, uši, pazuhe i prostor između prstiju zbog krpelja. Rizik zavisi od područja i vremena i nije ograničen na iste mesece u svim zemljama. O zaštiti od krpelja, buva i drugih lokalno značajnih parazita posavetujte se sa veterinarom; koristite samo preparate namenjene psima odgovarajućeg uzrasta i težine.
Krpelja uklonite što pre odgovarajućim alatom, bez premazivanja uljem ili drugim sredstvima. Ako ne znate kako da ga uklonite, obratite se veterinaru. Malaksalost, gubitak apetita ili tamna mokraća posle mogućeg ujeda zahtevaju brz pregled.
Uz dlaku redovno pregledajte kožu, uši i nokte i održavajte higijenu zuba. Svrab, ćelava mesta, neprijatan miris ili uporno crvenilo nisu problem koji treba rešavati samo češćim kupanjem, već razlog za veterinarski pregled.
