Povrće u ishrani pasa: šta smeju da jedu, a šta treba izbegavati

Psu koji jede kompletnu hranu prilagođenu svom uzrastu nisu potrebni dodaci povrća da bi ishrana bila uravnotežena. Ipak, neke vrste povrća mogu se ponuditi kao povremena poslastica. Kod domaće pripremljene ishrane povrće može biti deo recepta, ali samo po sebi ne čini obrok potpunim: jelovnik treba da sastavi veterinar sa znanjem iz ishrane pasa.

Šta povrće pruža psu?

Psi mogu da koriste hranljive materije i iz namirnica biljnog porekla. Povrće sadrži vodu, vlakna i različite vitamine i minerale, ali njegova hranljiva vrednost zavisi od vrste, pripreme i količine. Psi ne razgrađuju sva vlakna svojim enzimima; deo vlakana fermentišu crevne bakterije, a deo doprinosi zapremini i konzistenciji stolice.

Više vlakana nije uvek bolje. Prevelika količina povrća može izazvati gasove, meku stolicu ili proliv i potisnuti nutritivno potpunu hranu iz obroka. Povrće nije lek za bolesti creva, niti dokazano sredstvo za sprečavanje tumora ili uklanjanje zubnog kamenca.

Povrće koje možete ponuditi u malim količinama

Sledeće namirnice uglavnom su pogodne za zdrave pse kada su oprane, pravilno pripremljene i ponuđene bez začina. Individualna podnošljivost se razlikuje. Ako pas ima bolest, jede veterinarsku dijetu ili je ranije reagovao na hranu, prvo se posavetujte sa veterinarom.

Šargarepa

Može se dati sirova, sitno iseckana ili narendana, kao i kuvana bez dodataka. Sadrži vlakna i beta-karoten, ali kod psa koji se pravilno hrani ne treba očekivati posebno poboljšanje vida ili dlake. Veliki, tvrdi komadi predstavljaju rizik od gušenja, a žvakanje šargarepe nije zamena za pranje zuba.

Bundeva

Ponudite kuvano ili pečeno meso bundeve, bez kore, peteljke i začina. Običan pire od bundeve može biti izvor vlakana, ali njegov efekat na stolicu zavisi od uzroka tegoba i količine. Nije zamena za pregled kod upornog proliva ili zatvora. Fil za pitu od bundeve nije odgovarajući zbog dodataka.

Krastavac

Svež krastavac sadrži mnogo vode i malo kalorija. Dajte ga u malim komadima; po potrebi uklonite tvrdu koru. Ne zamenjuje svežu vodu, koja psu mora stalno biti dostupna. Kiseli krastavci nisu isto što i svež krastavac.

Slatka paprika

Meso slatke paprike može se ponuditi sirovo ili kuvano, bez peteljke i semenki. Boja paprike nije pouzdan pokazatelj rizika od alergije. Ljute paprike izbegavajte jer mogu izazvati iritaciju i probavne tegobe.

Tikvica

Tikvica se može dati sirova ili termički obrađena, u sitnim komadima i bez ulja i začina. Izrazito gorke tikvice nemojte davati ni psu ni ljudima, jer gorčina može ukazivati na prisustvo štetnih jedinjenja.

Repa i rotkva

Mala količina repe ili rotkve može biti prihvatljiva ako je pas dobro podnosi. Kuvana repa je mekša i lakša za žvakanje. Rotkva zbog oštrijeg ukusa može iritirati probavni trakt, pa nije prvi izbor za osetljive pse.

Zreo paradajz

Malo potpuno zrelog ploda uglavnom je prihvatljivo za zdravog psa. Ne nudite nezrele zelene plodove, listove, stabljike ni druge zelene delove biljke, koji sadrže potencijalno toksična jedinjenja. Sosovi od paradajza često sadrže luk, beli luk ili mnogo soli i nisu odgovarajuća zamena.

Karfiol, beli kupus i brokoli

Mogu se ponuditi u malim količinama, najbolje kuvani ili pripremljeni na pari bez dodataka. Mogu izazvati gasove i nelagodnost. Brokoli nije potpuno zabranjen, ali veće količine, naročito cvetova, mogu iritirati probavni trakt. Tvrde stabljike usitnite.

Cvekla

Obična kuvana cvekla može se dati u maloj količini. Može obojiti stolicu ili mokraću, ali sumnju na krv ne treba automatski pripisati cvekli. Nije tačno da mala količina cvekle sama po sebi izaziva dijabetes.

Patlidžan i celer

Malo dobro termički obrađenog patlidžana bez dodataka može biti prihvatljivo ako ga pas podnosi. Stabljike celera mogu se ponuditi sitno iseckane, jer su vlaknaste. Nijedna od ovih namirnica nije neophodna, niti je treba koristiti kao protivupalni lek. Kod bolesti bubrega ili mokraćnih kamenaca izbor namirnica uskladite sa veterinarskom dijetom.

Šta izbegavati i gde je potreban oprez

Crni i beli luk, praziluk i vlašac

Ove biljke mogu oštetiti crvena krvna zrnca i izazvati anemiju. Opasne su i sirove i kuvane, kao i sušene ili u prahu. Ne dajte ih psu, uključujući supe, sosove i ostatke jela koji ih sadrže. Ako ih je pas pojeo, odmah se javite veterinaru i navedite približnu količinu, vreme unosa i težinu psa; ne čekajte pojavu simptoma.

Slabost, blede desni, ubrzano ili otežano disanje, tamna mokraća i kolaps zahtevaju hitan pregled. Znaci trovanja lukom mogu se pojaviti sa zakašnjenjem. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte kućne preparate bez uputstva veterinara.

Krompir

Malo oljuštenog, potpuno kuvanog običnog krompira može biti prihvatljivo, ali je kaloričniji od mnogih drugih vrsta povrća. Ne dajte sirov, zelen ili proklijao krompir niti klice. Zeleni i proklijali krompir bacite; kuvanje ga ne čini pouzdano bezbednim. Pomfrit i začinjen krompir nisu dobar izbor.

Mahunarke

Grašak i male količine dobro kuvanog pasulja, leblebija ili sočiva nisu univerzalno zabranjeni. Mogu izazvati gasove i proliv, pa nisu pogodni za svakog psa. Ne nudite sirov ili nedovoljno kuvan pasulj, niti jela sa lukom, začinima ili mnogo soli. Prisustvo mahunarki u kompletnoj hrani nije isto što i dodavanje velike količine u domaći obrok.

Gljive

Gljive nisu povrće, ali se često razmatraju uz njega. Ne dajte divlje ili nepoznate gljive: neke vrste mogu izazvati teško trovanje. Ako pas pojede gljivu napolju, odmah kontaktirajte veterinara; fotografija ili uzorak, ako ih možete bezbedno pribaviti, mogu pomoći. Obične jestive gljive iz prodavnice, kuvane bez dodataka, nisu automatski otrovne, ali psu nisu potrebne.

Konzervisano i začinjeno povrće

Konzervisanje samo po sebi ne čini povrće opasnim. Obično povrće bez dodate soli i začina može biti prihvatljivo. Izbegavajte marinade, slane zimnice i proizvode sa lukom ili belim lukom. Proverite sastav i nemojte nuditi pokvarenu hranu.

Lisnato povrće, začinsko bilje i alge

Malo oprane zelene salate može se ponuditi psu. Spanać sadrži oksalate, pa ga ne treba davati u velikim količinama, a kod bolesti bubrega ili mokraćnih kamenaca prvo pitajte veterinara. Ne nudite nepoznate trave i biljke samo zato što izgledaju kao jestivo zelenilo.

Đumbir nije potreban dodatak svakodnevnoj ishrani i ne treba ga davati radi sprečavanja tumora ili „jačanja imuniteta“. Ako razmišljate o njegovoj upotrebi zbog zdravstvenih tegoba, posavetujte se sa veterinarom, posebno ako pas uzima lekove.

Alge imaju promenljiv sadržaj joda. Nemojte ih rutinski dodavati kompletnoj hrani niti koristiti kao mineralni suplement bez stručnog saveta. Začinjene i slane grickalice od algi nisu odgovarajuće za psa.

Povrće za štence i male pse

Štencima je prvenstveno potrebna kompletna hrana za rast. Male količine odgovarajućeg povrća mogu biti poslastica nakon prelaska na čvrstu hranu, ali ne smeju zameniti obrok. Domaći jelovnik za štene zahteva stručnu formulaciju, naročito zbog potreba za energijom, kalcijumom i drugim hranljivim materijama.

Za male pse, štence i pse koji teško žvaću birajte veoma sitne, narendane ili mekane kuvane komade. Pratite psa dok jede. Cela šargarepa nije bezbedna zamena za odgovarajuću igračku tokom menjanja zuba.

Kako pripremiti i uvoditi povrće

• Povrće operite i uklonite nejestive, tvrde ili potencijalno otrovne delove.

• Isecite ga prema veličini psa i načinu na koji jede. Tvrde i vlaknaste namirnice usitnite ili skuvajte.

• Kuvajte u vodi, na pari ili pecite bez soli, začina, masnih preliva, luka i belog luka. Ohladite pre serviranja.

• Uvodite po jednu novu namirnicu, najpre u veoma maloj količini, i pratite stolicu, povraćanje, gasove i druge promene.

Ako se jave tegobe, prekinite davanje nove namirnice. Normalna stolica ne dokazuje da je cela ishrana uravnotežena. Ponavljano povraćanje, krv u stolici, izražena malaksalost ili bol zahtevaju veterinarski savet. Naglo nadut stomak uz bezuspešne pokušaje povraćanja, teško disanje ili kolaps predstavljaju hitno stanje.

Koliko povrća dati?

Za zdravog odraslog psa koji jede kompletnu hranu, sve poslastice i dodaci zajedno obično treba da čine najviše oko 10% dnevnog kalorijskog unosa. To je gornja praktična granica, a ne cilj niti procenat mase obroka. Povrće može činiti samo mali deo tog dodatka, u skladu sa podnošljivošću.

Ne postoji univerzalna količina u gramima za sve pse. Ona zavisi od veličine, aktivnosti, zdravstvenog stanja, ostatka ishrane i vrste povrća. U domaćem receptu količinu određuje stručnjak na osnovu ukupnih nutritivnih potreba; proizvoljan odnos mesa, povrća i žitarica nije dovoljan.

Podsetnik za vlasnike

Tabela se odnosi na male količine za zdravog psa i ne zamenjuje individualni savet kod bolesti ili posebne dijete.

Česta pitanja

Da li povrće čisti zube?

Ne treba se oslanjati na povrće radi sprečavanja plaka i kamenca. Redovno pranje zuba sredstvima namenjenim psima i veterinarska kontrola imaju važniju ulogu. Tvrdi komadi povrća mogu predstavljati rizik od gušenja.

Da li svaki pas mora da jede povrće?

Ne. Ako pas jede odgovarajuću kompletnu hranu, nema potrebe da ga navikavate na povrće koje ne želi ili ne podnosi. Ako je povrće deo stručno sastavljenog domaćeg recepta, zamenu dogovorite sa stručnjakom umesto da ga jednostavno izostavite.