Većina zdravih pasa može da jede sveže jagode u malim količinama. One nisu neophodan deo ishrane: ponudite ih kao povremenu poslasticu, a ne kao zamenu za potpun i uravnotežen obrok.
Šta jagode pružaju psu?
Jagode sadrže vodu, vlakna, vitamine i minerale. Psi mogu da vare i koriste mnoge hranljive sastojke biljne hrane; nije tačno da voće kroz njihov digestivni trakt prolazi potpuno nepromenjeno. Ipak, mala porcija jagoda ima skroman doprinos ukupnoj ishrani, a pas koji jede odgovarajuću potpunu hranu ne mora da ih dobija radi vitamina.
Vlakna utiču na stolicu, ali veća količina jagoda može da izazove probavne smetnje. Nemojte ih koristiti kao terapiju za zatvor, naročito ako se pas napinje bez uspeha, ima bolove ili povraća — tada je potreban veterinarski pregled.
Kako pripremiti jagode i odrediti porciju
Izaberite sveže, zrele plodove bez plesni i znakova kvarenja. Dobro ih operite i uklonite peteljke i listove.
Isecite jagode na komadiće prilagođene veličini psa, posebno ako brzo guta hranu. Cela jagoda može da predstavlja rizik od gušenja.
Prvi put ponudite samo mali komadić, pa tokom narednog dana pratite stolicu, apetit i eventualno povraćanje ili svrab. Ne uvodite više novih namirnica istovremeno.
Ako pas dobro podnosi jagode, zadržite male, povremene porcije. Nema univerzalnog broja plodova: jagode se razlikuju po veličini, a potrebe psa zavise od njegove težine, zdravstvenog stanja i ostalih poslastica.
Sve poslastice zajedno po pravilu treba da čine najviše oko 10% dnevnog kalorijskog unosa, a nekim psima je potrebno i manje. To je gornja granica, ne cilj koji treba dostizati jagodama. Za malog psa nekoliko sitnih komadića može biti dovoljno; ni velikom psu nije potrebna velika porcija.
Ako pas ima dijabetes, višak kilograma, hronične probavne tegobe ili propisanu dijetu, pre uvođenja jagoda posavetujte se sa veterinarom.
Kada jagode mogu da naškode psu?
Prevelika porcija može da izazove proliv, povraćanje i nelagodnost u stomaku. Pojedinačni psi mogu loše da podnose jagode, a moguća je i alergijska reakcija. Mala količina ne garantuje da reakcije neće biti. Nema potrebe ove simptome unapred pripisivati oslobađanju histamina: njihov uzrok procenjuje veterinar.
Ponudite samo obične jagode, bez šećera i drugih dodataka. Džemovi, sirupi i deserti nisu odgovarajuća zamena za sveže voće. Proizvodi sa ksilitolom ili čokoladom mogu biti otrovni za psa; ako ih pojede, odmah kontaktirajte veterinara i sačuvajte ambalažu.
Pokvareni plodovi i sumnja na trovanje
Ne dajte psu trule, plesnive ili fermentisane jagode. Plesniva hrana može sadržati toksine koji izazivaju i ozbiljne simptome, poput drhtanja ili napada. Opasnost predstavljaju i plodovi kontaminirani hemikalijama. Pranje nije garancija bezbednosti ako znate ili sumnjate da je došlo do nepravilne upotrebe pesticida.
Ako je pas pojeo plesnive plodove ili postoji sumnja na hemikalije, odmah pozovite veterinara, čak i ako još nema simptoma. Recite šta je pojeo, približnu količinu i vreme kada se to dogodilo. Sačuvajte ambalažu sredstva ili fotografiju plodova ako je dostupna.
Ne izazivajte povraćanje i ne dajte aktivni ugalj, Smectu ili druge lekove na svoju ruku. Njihova primena zavisi od uzroka i stanja psa, a nepravilna upotreba može da naškodi ili odloži potrebno lečenje.
Šta uraditi ako se pojave simptomi?
Prestanite da nudite jagode. Ako je pas imao jednu blagu epizodu mekše stolice, a inače je veseo, pije vodu i ponaša se uobičajeno, pratite ga i obezbedite mu svežu vodu. Ako se smetnje ponove, potraju ili se stanje pogorša, kontaktirajte veterinara. Za štene, starog psa ili psa sa hroničnom bolešću savet zatražite ranije.
Hitno potražite veterinarsku pomoć ako pas otežano diše, ima otok njuške ili jezika, kolabira, drhti, ima napade ili ne može stabilno da hoda. Ponavljano povraćanje, nemogućnost zadržavanja vode, krv u povraćenom sadržaju ili stolici, izražena slabost i jak ili nadut stomak takođe zahtevaju hitnu procenu.
Da li su i druge bobice bezbedne?
Borovnice, maline i kupine većina pasa može da jede u malim količinama, uz ista pravila pripreme i postepenog uvođenja. To ne znači da je svako bobičasto voće bezbedno. Ne nudite nepoznate divlje plodove.
Grožđe i suvo grožđe mogu da izazovu akutno oštećenje bubrega kod pasa. Ne postoji pouzdano bezbedna količina: ako ih pas pojede, odmah kontaktirajte veterinara i ne čekajte simptome. Ribizla nije isto što i grožđe i ne treba joj pripisivati isti rizik samo zbog zabune u nazivima.
Da li labrador sme da jede jagode?
Da, ako ih dobro podnosi i nema zdravstvene razloge za ograničenje. Pravila su ista kao za druge pse: mala porcija, oprani i iseckani plodovi i uračunavanje svih poslastica u dnevni unos hrane. Rasa sama po sebi ne određuje broj jagoda. Kod labradora koji lako dobija na težini posebno pazite na ukupan kalorijski unos.
