Specifičnosti ishrane i razlike u dijetama mačaka i pasa
Mačke i psi su predstavnici različitih bioloških vrsta, stoga se njihove nutritivne potrebe značajno razlikuju. Uravnotežen sastav je osnova pravilnog režima ishrane, koji obezbeđuje harmoničan razvoj celog organizma i dobro opšte stanje.
Razmotrimo neke razlike u varenju i prehrambenom ponašanju pasa i mačaka:
- Mačke su obligatni (strogi) mesožderi, dok psi spadaju u fakultativne (nije strogi) mesoždere, čiji režim ishrane je raznovrsniji i zahteva drugačiji odnos proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina i minerala;
- Mačkama je potrebno hraniti se više puta dnevno manjim porcijama, dok se psima preporučuje davanje hrane dva puta dnevno, deleći celu dnevnu normu na ova dva obroka;
- Mačkama i psima imaju individualne vrste potreba za nutrijentima (hranjivim sastojcima) — na primer, količina nekih esencijalnih aminokiselina koja je prilagođena mačkama može biti opasna za pse.
Iako psi ponekad rado jedu mačju hranu, to ne znači da je korisna za njih — ipak ne treba davati proizvode za mačke.
Kako se mačja hrana razlikuje od hrane za pse
Hranjive smese za ove vrste životinja su sastavljene uzimajući u obzir njihove fiziološke karakteristike i potrebe. Evo koje karakteristike se uzimaju u obzir pri razvoju hrane:
- Potreba za proteinima, mastima i ugljenim hidratima — to su osnovni nutrijenti, čiji odnos se razlikuje ne samo između mačaka i pasa, već čak i među životinjama različitog doba i različitih rasa. Na primer, nivo proteina je obično viši u mačjoj hrani;
- Potreba za aminokiselinama — postoji čitav niz esencijalnih aminokiselina koje se ne sintetizuju u organizmu životinja. Pri tom, aminokiseline koje moraju biti prisutne u proizvoda za mačke (na primer, taurin) mogu skoro da nisu potrebne psima;
- Vrednoć energije — kalorijska vrednost dijeta za različite vrste životinja može se značajno razlikovati, stoga konzumacija mačje hrane može dovesti do povećanja težine kod pasa.
Osnovna razlika u ishrani ovih životinja su proporcije hranljivih sastojaka. Deficit i višak komponenti hrane jednako štete zdravlju.
Zašto psi ne smeju jesti mačju hranu
Ako se ljubimca hrani neodgovarajućom hranom, na primer mačjom, može doći do narušavanja ravnoteže hranljivih sastojaka (deficit ili višak) u njegovom organizmu. To će dovesti do poremećaja rada svih sistema organizma i pogoršanja opšteg stanja ljubimca, a na kraju do bolesti.
Nije moguće predvideti koje tačno bolesti mogu da se razviju — to zavisi od "osetljivih tačaka" u organizmu, povezanih sa rasom, naslednošću i individualnim karakteristikama.
Prve manifestacije mogu biti povraćanje i problemi sa varenjem.
Predstavnici minijaturnih rasa, kao što su čihuahua, ši-cicu, toy terijeri, špice, nemački ovčar, labrador-retriever, border-koli, haski, odlikuju se osetljivim varenjem, stoga kod njih može odmah doći do negativne reakcije na neodgovarajući režim ishrane. Kod predstavnika srednjih i velikih rasa, kao što su nemački ovčar, labrador-retriever, border-koli, haski, simptomi vezani za varenje mogu se pojaviti kasnije, međutim odsustvo znakova lošeg stanja još ne znači zdravlje.
Posledice nepravilne ishrane
Pojedinačno odstupanje od uobičajene dijete može proći bez posledica, iako kod mnogih ljubimaca poremećaj dijete se gotovo odmah manifestuje nekim simptomima. Ali ako se životinja redovno hrani pogrešnom hranom, to može izazvati čitav niz zdravstvenih problema:
- Višak težine. Mačja hrana može imati kalorijsku vrednost i sadržaj nekih hranljivih sastojaka u količini koja nije potrebna psu. Višak energije sigurno će povećati težinu ljubimca, što tokom vremena može dovesti do ozbiljnijih posledica.
- Poremećaj varenja, povećana kiselost želudačnog soka i, kao posledica toga, podrigivanje, gastritis, čir na želucu.
- Poremećaj rada creva. Neuravnotežena količina vlakana može izazvati opstipaciju, što dovodi do još ozbiljnijih problema sa varenjem.
- Bolesti jetre, bubrega, poremećaji rada srca. Nepravilna ravnoteža hranljivih sastojaka može negativno uticati na mnoge sisteme organizma.
- Alergijska reakcija, prehrambena netolerancija — ove bolesti mogu dovesti do problema sa disanjem, osipa i svrab kože, gubitka i pogoršanja kvaliteta krzna.
- Slabost imunog sistema. Ljubimac koji se hrani neodgovarajućom hranom, uključujući mačju hranu, je izloženiji infekcijskim bolestima — to može biti posledica neuravnotežene ishrane, nedostatka vitamina, minerala i drugih važnih sastojaka u dijeti, zbog čega se pogoršavaju prirodni mehanizmi odbrane organizma.
Kako odviknuti psa da jede mačju hranu
Bolje je potpuno ne dozvoliti radoznalom ljubimcu da proba tuđu hranu. Ali ako ipak proba neodgovarajuću hranu za njega, i da mu se svidi, vlasniku treba preduzeti sledeće mere:
- Uhranite ljubimce u različito vreme. Organizujte obroke tako da se pas i mačka hrane u različito vreme i, po mogućstvu, u različitim prostorijama. Mačju posudu možete staviti na povišenje gde će psu biti teško da je dohvati. Takođe je potrebno samostalno pratiti da ljubimci ne budu zainteresovani za tuđu hranu tokom obroka.
- Posle hranjenja odmah uklanjajte posudu sa ostatkom hrane, kako ljubimci ne bi bili predmet iskušenja da dođu do neodgovarajuće hrane.
- Nemojte davati psa mačju hranu kao nagradu. Pogodno su u prodavnicama za kućne ljubimce prodavani korisni poslastice. Pored toga, kao nagradu možete koristiti granulirane delove dnevne porcije hrane psa.
- Vaspitavajte i trenirajte četvoronožnog ljubimca. Naviknite ga na komande i posvetite mu dovoljno vremena i pažnje.
Ako životinja odbija svoju hranu, treba razjasniti razloge. Na primer, njena dijeta možda jednostavno ne odgovara ili ne budi apetit. Takođe, odbijanje sopstvene ishrane moguće je pri nekim bolešćama. Ako je ljubimac bezvoljan, odbija da se igra, pokazuje druge znakove lošeg stanja, odvedite ga kod veterinara. Možda se vaš ljubimac razboleo ili mu je potrebna promena uobičajene dijete, čije prilagođavanje treba da obavi stručnjak.
Preporuke
Hranite ljubimca tako da ima dovoljno energije i hranljivih sastojaka koji su potrebni za razvoj organizma, obnovu snaga i očuvanje zdravlja u svakoj fazi života. Uzmite u obzir karakteristike rase, starost, predispoziciju za bolesti.
Dijeta treba da uključi sledeće hranljive sastojke:
- Optimalnu količinu proteina, neophodnih za rast, krvotvorbu, očuvanje mišićne mase i održavanje dobrog kvaliteta krzna;
- Potrebnu količinu masti za obezbeđivanje energije, apsorpciju vitamina A, D, E, K i proizvodnju esencijalnih masnih kiselina;
- Ugljeni hidrati, koji su takođe potrebni za sve sisteme organizma, uključujući zdravu mikrofloru creva, održavanje dobrog kvaliteta stolice;
- Minerali esencijalni za razvoj i očuvanje zdravlja mišićno-koštanog sistema, kao i kardiovaskularnog sistema;
- Vitamine koji su potrebni za imunitet, održavanje zdravlja zuba, kože, krzna.
Gotove suve hrane sadrže sve neophodne hranljive sastojke u pažljivo uravnoteženoj količini. Ako sami pripremate hranu za svog ljubimca, obavezno se konsultujte sa veterinarskim lekarom, koji može preporučiti promenu ili dopunu dijete vitaminno-mineralnim kompleksima.
Kada je reč o hranjenju, neki psi mogu biti izbirljivi i pokušavaju da traže od vlasnika nešto ukusno. Međutim, ne treba se prepustiti tim tražnjama i davati viškove poslastica — poremećaj uobičajenog, odgovarajućeg režima ishrane vodi ka problemima sa varenjem. Što se tiče blagostanja i očuvanja zdravlja ljubimca, treba ostati dosledan i pridržavati se preporuka veterinarskog lekara.
- Izvori:
-
Case, L.P. et al. (2011). Canine and Feline Nutrition: A Resource for Companion Animal Professionals.
-
Frenkel, G.A. (2017). Small Animal Clinical Nutrition.
