U članku ćemo detaljnije objasniti da li psi mogu jesti celer, u kojoj količini i u kojem obliku ga dati, kao i razmotriti njegove koristi i moguće rizike hranjenja ovim povrćem. Pre dodavanja bilo kojeg novog proizvoda u ishranu ljubimca, snažno se preporučuje konsultacija sa veterinarskim dijetetičarem kako bi se izbegli mogući probavni problemi.
Da li psi mogu jesti celer?
Celer može biti preporučen kao dodatak ishrani zdravog ljubimca, ako je veterinarski dijetetičar sastavio meni za domaću pripremu. Ne preporučuje se dodavanje ako pas dobija specijalizovane, izbalansirane hrane. Ograničenja se mogu odnositi i na životinje sa dijagnostikovanim bolestima.
Veterinarski stručnjaci smatraju da zdravim psima celer može biti koristan.
Vlasnicima je važno imati na umu da se u ishrani koristi samo stabljikasta parte biljke. S obzirom da celer ima gorkasti ukus, neki psi mogu odbiti od njegovog konzumiranja – u tom slučaju ne treba forsirati potencijalnu korist povrća i silovati ga ljubimcu. Bolje je zameniti ga drugim proizvodom sličnih osobina koje će preporučiti veterinarski dijetetičar.
Koristi celera
Postavljajući pitanje da li psi mogu da jedu stabljike celera, ne treba da se fokusirate na sadržaj vitamina i minerala (kao što su vitamini A, C, kalijum), jer varenje pasa nije prilagođeno za izvlačenje svih hranljivih sastojaka iz biljne hrane. Apsorpcija ovih elemenata kod ovih životinja je minimalna, stoga se celer može posmatrati samo kao izvor vlakana – grubih prehrambenih vlakana koja u umerenim količinama doprinose funkcionisanju gastrointestinalnog trakta (GIT).
Važno pitanje je – da li psima dovoljeno da jedu stabljike celera ili samo listove? U ishrani se obično preporučuje dodavanje stabljika, dok se hranjenje listovima celera ne preporučuje.
Rizici
Pre dodavanja bilo kog proizvoda u ishranu ljubimca, potrebno je razmotriti ne samo koristi, već i moguće kontraindikacije i rizike.
Postoje nekoliko rizika kada psi jedu celer:
- Gušenje – životinje male veličine mogu teško da zagrizu ovo tvrdo povrće ako je isečeno na velike komade i slučajno mu se zapetljaju, zato je obavezno iseći ga na sitne komade i prekuvati u ključaloj vodi kako bi omekšao;
- Bolesti gastrointestinalnog trakta (upala želuca, creva) – celer sam po sebi nije uzrok bolesti kod pasa, ali može izazvati pogoršanje ako postoji već dijagnostikovana bolest;
- Dijareja – javlja se pri preteranoj potrošnji vlakana, stoga je poželjno postepeno uvoditi novo povrće u ishranu, počevši s vrlo malom količinom i posmatrajući kako organizam ljubimca reaguje na proizvod;
- Individualna reakcija – povrće može biti tretirano sredstvima za očuvanje svežine tokom prodaje, stoga je pre korišćenja važno temeljno ga oprati.
Kako dati celer psu?
Treba početi sa minimalnim porcijama novog povrća i posle konzumiranja posmatrati ljubimca. Ako se pojave simptomi kao što su probavna smetnja, dijareja ili povraćanje, to može biti mogući znak netolerancije prema celeru. Moguće je da je uzrokovana individualnim osobinama ili prisustvom patologija GIT. U tom slučaju je potrebno isključiti celer iz ishrane i obratiti se veterinarskoj klinici.
Dakle, u kojem obliku dati celer psima:
- Pre upotrebe, stabljike se temeljno peru – postoji rizik da su povrće tretirano agrokemikalijama.
- Uvek se iseckava na sitne komade i nikada se ne daje celovite stabljike, jer su tvrde, vlaknaste i lako se mogu gutati. Ovo posebno važi za male pasmine.
- Može se davati sirov, kuvan, blanširan, čorba ili pečen. Povrće koje je prošlo termičku obradu i omekšano idealno je za mlade, starije životinje, kao i za male i minijaturne pasmine.
- Ne preporučuje se dodavati so, sosove, šećer ili druge sastojke sa ljudskog stola.
Doziranje celera zavisi od veličine psa i njegovih specifičnih potreba. Ali uopšteno, stručnjak može ograničiti konzumaciju ovog sitno isečenog povrća na 1-2 kockice za male pasmine (dachshund, pembroke welsh corgi, jack russell terijer) i 3-5 kockica za velike (golden retriever).
Verovatnoća trovanja celerom
Sam po sebi, celer ne sadrži toksične supstance, ali trovanje može nastati ako povrće nije dovoljno oprano i na njemu su ostali tragovi pesticida ili ako se daje u ne svežem, tj. pokvarenom stanju. U slučaju trovanja, kod ljubimca se obično javlja povraćanje ili dijareja. Ako je ovo povremeni simptom, treba prestati davati psima celer, obezbediti odmor i dovoljno vode.
Ako simptomi potraju i javljaju se učestalo, prateći temperaturu, krv u stolici ili povraćanje, potrebno je odmah obratiti se veterinarskom lekaru kako bi se isključile druge bolesti i pravovremeno započelo lečenje.
Takođe, grubi vlakna celera mogu izazvati probavne smetnje kod psa ako su isečena premalo ili ako se povrće daje u celom komadu. Pored negativnog uticaja na varenje, hranjenje velikim komadima može dovesti i do opstrukcije creva. Drobno seckanje povrća ne samo da štiti psa od takvih problema, već i omogućava lakši prolaz kroz gastrointestinalni trakt.
Druga povrća i njihova uloga u ishrani
Da li psi mogu jesti drugo povrće osim celera?
Prilikom sastavljanja dijete kao izvor vlakana, stručnjaci mogu uključiti:
- Kupus, na primer, briselski ili brokoli (ali ne beli kupus).
- Bundevu.
- Tikvicu, uključujući i cukini.
- Šargarepu.
- Patisone.
Kategorijski se ne preporučuje davati ljubimcu luk (uključujući i zelenu i poriluk) i beli luk – oni su toksični za životinje, izazivaju uništavanje eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) što može dovesti do ozbiljnog trovanja.
Često postavljana pitanja
- Da li čihuahuhevi mogu jesti celer?
-
Čihuahua, kao predstavnici veoma malih pasmina, zahtevaju odgovarajuću ishranu koja uzima u obzir njihove specifičnosti. Stabljike povrća mogu biti previše vlaknaste i tvrde, stoga pre nego što ih date svom ljubimcu, treba ih dobro očistiti od grubih vlakana, iseći na sitne komade i kuvati ili pariti da postanu mekše. Ne preporučuje se davanje malim pasminama celera u celotnom ili velikim komadima ili neoprano – postoji rizik od gušenja. Pored toga, veliki komadi mogu izazvati opstrukciju creva. Seckanje povrća ne samo da štiti psa od takvih problema, već i omogućava lakši prolaz kroz gastrointestinalni trakt.
- Izvori:
-
Johnson, E. (2020). Canine Nutrition: A Complete Guide. Springer.
-
Smith, L. et al. (2019). The Science of Dog Health. Oxford University Press.
