Da li psi smeju da jedu ribu?
Većina zdravih pasa može da jede ribu koja je dobro termički obrađena, pažljivo očišćena od kostiju i pripremljena bez soli, začina i dodatog ulja. Može se ponuditi kao mala poslastica ili biti sastojak potpune hrane za pse. Sama riba, međutim, nije uravnotežen obrok.
Riba je izvor proteina i esencijalnih aminokiselina. U zavisnosti od vrste i dela ribe, sadrži različite količine vitamina i minerala, kao i omega-3 masnih kiselina. Masnija riba obično sadrži više omega-3 masnih kiselina, ali i više kalorija. Ne treba očekivati da povremena porcija ribe sama po sebi izleči probleme sa kožom, dlakom ili zglobovima.
Koliko ribe ponuditi psu?
Ako pas jede potpunu komercijalnu hranu, dodavanje ribe nije neophodno, ali mala količina može poslužiti kao poslastica. Sve poslastice i dodaci zajedno po pravilu ne bi trebalo da čine više od oko 10% dnevnog kalorijskog unosa; ostatak treba da dolazi iz potpune, uravnotežene ishrane. To je gornja granica, a ne cilj koji treba dostići.
Ne postoji univerzalna porcija niti pravilo da se riba daje tačno dva puta nedeljno. Količina zavisi od veličine psa, njegove aktivnosti, zdravstvenog stanja i kalorijske vrednosti ribe. Prvi put ponudite mali komad i pratite da li se javljaju povraćanje, proliv ili svrab. Ako primetite tegobe, prekinite davanje i posavetujte se sa veterinarom.
Ako ribu koristite kao redovan deo domaće pripremljenih obroka, recept treba da sastavi veterinar sa znanjem iz ishrane. Riblji file nije potpuna hrana, a naročito je važno pravilno uskladiti hranljive materije za štenad. Kod pasa sa bubrežnim bolestima, ranijim pankreatitisom, alergijama ili propisanom veterinarskom dijetom ne uvodite dodatke bez dogovora sa veterinarom.
Kako bezbedno pripremiti ribu
Birajte svežu ili pravilno čuvanu zamrznutu ribu. Hek, bakalar i losos mogu biti odgovarajući izbor kada su pravilno pripremljeni; bezbednost ne zavisi samo od toga da li je riba morska ili slatkovodna.
Uklonite glavu, peraja, unutrašnje organe i sve kosti. Pregledajte i kupljeni file, jer može sadržati sitne kosti. Mlevenje nije pouzdan način da kosti učinite bezbednim.
Skuvajte ribu, pripremite je na pari ili ispecite bez dodataka. Mora biti termički obrađena i u sredini; vreme pripreme zavisi od debljine i veličine komada, pa fiksnih 20 minuta nije univerzalno pravilo.
Ohladite je pre posluživanja i podelite na komade primerene veličini psa. Za male pse i štenad meso možete usitniti viljuškom, ali tek nakon pažljivog uklanjanja kostiju.
Ne dodajte so, sosove, luk ili beli luk. Izbegavajte pohovanje i prženje u ulju.
Nemasna riba može olakšati kontrolu kalorijskog unosa. Masnija riba nije automatski zabranjena zdravom psu, ali zahteva manju porciju i poseban oprez kod pasa koji ne podnose masne obroke ili imaju istoriju pankreatitisa.
Šta treba izbegavati
Sirova riba može sadržati parazite i bakterije. Neke vrste sadrže i tiaminazu, enzim koji razgrađuje vitamin B1, pa redovno hranjenje takvom sirovom ribom može doprineti njegovom nedostatku. Dobrom termičkom obradom smanjuju se ovi rizici. Zamrzavanje nije zamena za kuvanje i ne uklanja sve rizike sirove ribe.
Ribu koja je nepravilno čuvana ili pokazuje znake kvarenja nemojte davati psu. Kod nekih vrsta, uključujući skušu i tunu, nepravilno čuvanje može dovesti do nakupljanja histamina, koji se ne uklanja pouzdano kuvanjem. Takođe, velike predatorske ribe mogu sadržati više žive, pa nisu dobar izbor za često hranjenje.
Izbegavajte slanu, dimljenu, mariniranu i prženu ribu, kao i riblje štapiće i surimi proizvode sa dodacima. Konzerve namenjene ljudima nisu sve iste: mala količina ribe bez dodatih začina i soli, konzervisane u vodi, može biti prihvatljiva za zdravog psa, ali proizvodi u ulju, salamuri ili sosu nisu dobar izbor. Ni takva konzerva nije zamena za potpunu hranu za pse.
Kosti mogu izazvati gušenje, povredu ili začepljenje digestivnog trakta. Ako pas posle jela teško diše, guši se ili kolabira, odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć. Ako sumnjate da je progutao kost, javite se veterinaru, naročito ako se jave pojačano balavljenje, napinjanje na povraćanje, ponovljeno povraćanje, bol u stomaku ili krv u stolici. Ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.
Gotova hrana za pse sa ribom
Suva ili vlažna hrana sa ribom može biti praktičan izbor. Na deklaraciji proverite da li je označena kao potpuna hrana i da li odgovara uzrastu i potrebama psa. Sama činjenica da proizvod sadrži ribu ne znači da obezbeđuje sve potrebne hranljive materije: dopunske hrane i poslastice nisu namenjene da budu jedina ishrana.
Hrana sa ribom nije automatski hipoalergena, a pas može biti alergičan i na riblje proteine. Ako se sumnja na alergiju na hranu, veterinar može preporučiti kontrolisanu eliminacionu dijetu sa odgovarajućim izvorom proteina ili hidrolizovanom hranom. Tokom takvog ispitivanja ne dodajte ribu niti druge poslastice mimo dogovorenog plana.
Za psa sa viškom kilograma važniji su ukupni kalorijski unos i veličina porcije nego to da li hrana sadrži ribu. Veterinar može pomoći u izboru hrane i izračunavanju dnevne količine.
Prelazak na novu hranu obično se sprovodi postepeno tokom 7–10 dana, uz sve veći udeo nove hrane i praćenje stolice i apetita. Nekim psima treba sporiji prelazak, a kod terapijskih dijeta pratite uputstvo veterinara. Ako kombinujete suvu i vlažnu hranu, računajte kalorije iz obe kako biste izbegli prekomerno hranjenje.
