Zašto je voda važna?

Voda učestvuje u metaboličkim procesima i regulaciji telesne temperature. Sastavni je deo krvi, ćelija, suza i zglobne tečnosti. Nedostatak vode može dovesti do dehidratacije i ozbiljno ugroziti zdravlje, pa pas treba da ima stalan pristup čistoj pitkoj vodi.

Koliko vode treba odraslom psu?

Kao okvirna orijentacija često se koristi oko 50–60 ml vode po kilogramu telesne mase dnevno. Za psa od 10 kg to je približno 500–600 ml. To nije obavezna količina koju svaki pas mora da popije iz činije: deo vode dobija iz hrane, a potrebe se menjaju u zavisnosti od temperature, aktivnosti i zdravstvenog stanja.

Okvirna količina služi za praćenje, ne za ograničavanje vode ili prisiljavanje psa da pije.

Suva hrana obično sadrži oko 10% vlage, dok vlažna često sadrži približno 70–80%; tačan podatak potražite na deklaraciji. Pas koji jede vlažnu hranu zato može piti znatno manje iz činije, a ipak unositi dovoljno vode.

Sama rasa nije dovoljan razlog da psu odredite veću ili manju količinu vode. Ako ima bolest bubrega ili mokraćnih puteva, plan ishrane i unosa tečnosti treba prilagoditi uz veterinara. Veći unos vode nije univerzalna zaštita od mokraćnih kamenaca.

Voda za štenad

Dok sisaju, štenci najveći deo tečnosti dobijaju iz mleka. Kada počne postepeno uvođenje čvrste hrane, obično oko treće do četvrte nedelje, ponudite im i svežu vodu u plitkoj, stabilnoj posudi. Vlažna hrana ili suva hrana omekšana vodom takođe doprinosi unosu tečnosti.

Za svako štene ne važi ista dnevna količina vode: potrebe zavise od uzrasta, telesne mase, hrane i aktivnosti. Nemojte mu na silu davati vodu špricem, jer postoji rizik da je udahne. Ako slabo pije i odbija hranu, povraća, ima proliv ili je malaksalo, odmah kontaktirajte veterinara — štenci mogu brzo dehidrirati.

Šta menja potrebe za vodom?

  • Vrućina i fizička aktivnost povećavaju gubitak vode, naročito kroz dahtanje.

  • Trudnoća i posebno dojenje mogu povećati potrebe za tečnošću.

  • Sadržaj vlage u hrani utiče na to koliko pas pije iz činije.

  • Bolesti i pojedini lekovi mogu promeniti žeđ i mokrenje. Terapiju ne menjajte bez dogovora sa veterinarom.

Kakvu vodu ponuditi psu?

Ponudite običnu, svežu vodu bez dodataka. Voda iz česme je odgovarajuća ako je na vašem području bezbedna za piće. Nije potrebno rutinski je prokuvavati ili filtrirati. Ako postoji upozorenje o kvalitetu lokalne vode, pratite preporuke nadležnih službi; prokuvavanje ne uklanja sve vrste zagađenja.

Sprečite psa da pije iz WC šolje, gde mogu biti ostaci sredstava za čišćenje. Izbegavajte vodu iz bara i sumnjivih stajaćih voda zbog mogućih mikroorganizama, hemijskog zagađenja i otrovnih algi. Morska voda takođe nije bezbedna za piće zbog velike količine soli.

Sokovi, limunade i gazirana pića nisu zamena za vodu. Pića sa alkoholom, kofeinom ili zaslađivačem ksilitolom mogu biti otrovna za pse. Ako ih pas popije, odmah se obratite veterinaru.

Čista činija i lako dostupna voda

Birajte stabilnu posudu odgovarajuće veličine, koju pas lako može da dohvati i koja se jednostavno pere. Posude od nerđajućeg čelika ili neoštećene keramike često su praktičan izbor. Ako pas izbegava jednu činiju, proverite da li je čista, da li ima neobičan miris i da li mu mesto na kome stoji odgovara.

Vodu menjajte najmanje jednom do dva puta dnevno, a češće ako je topla, zaprljana ili u nju dospevaju hrana i pljuvačka. Činiju perite svakog dana i dobro je isperite. Tokom šetnji, naročito po toplom vremenu, ponesite vodu i ponudite je tokom odmora.

Zašto pas pije manje?

Manje pijenja iz činije ne znači nužno nedovoljan unos tečnosti. Pas može dobijati više vode iz vlažne hrane ili biti manje aktivan. Važno je porediti unos sa njegovim uobičajenim navikama i pratiti apetit, ponašanje i mokrenje.

Naglo smanjenje žeđi ili apetita kod starijeg psa ne treba pripisivati samo godinama. Bol u ustima, otežano gutanje, mučnina, druge bolesti ili stres mogu smanjiti unos vode. Ako pas odbija vodu ili promena traje bez jasnog razloga, javite se veterinaru.

Suve ili lepljive desni, izražena slabost i upale oči mogu ukazivati na dehidrataciju, ali se njena težina ne može pouzdano proceniti kod kuće. Ponavljano povraćanje, nemogućnost zadržavanja vode, otežano gutanje, kolaps ili znaci pregrevanja zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Nemojte čekati da pas sam počne da pije.

Šta ako pas pije više nego obično?

Posle aktivnosti, tokom vrućine ili nakon prelaska sa vlažne na suvu hranu pas može piti više. Ipak, izražena, nagla ili uporna žeđ, naročito uz češće i obilnije mokrenje, zahteva pregled. Ne ograničavajte vodu da biste smanjili mokrenje.

Pojačana žeđ može pratiti bolesti bubrega, dijabetes, druge hormonske poremećaje i pojedine infekcije, ali se uzrok ne može utvrditi samo na osnovu pijenja. Kod nesterilisane ženke pojačana žeđ uz malaksalost, povraćanje, gubitak apetita ili vaginalni iscedak može ukazivati na opasnu infekciju materice i zahteva hitan pregled; iscedak ne mora biti prisutan.

Kako pratiti unos vode

Ako primetite promenu žeđi, izmerite koliko vode sipate i koliko ostane tokom 24 sata, uz beleženje dopunjavanja i prosipanja. Uračunajte druge dostupne izvore vode i zabeležite vrstu hrane, aktivnost, lekove i promene mokrenja. Ako više životinja deli činiju, takvo merenje ne pokazuje pouzdano unos pojedinačnog psa.

Ove beleške mogu pomoći veterinaru, ali ne treba da odlože pregled ako se pas loše oseća. Najvažnije je da voda ostane dostupna i da se neobjašnjive promene žeđi ne zanemaruju.