U ovom članku razmatramo da li psi mogu jesti kuvani grašak, da li je dozvoljeno davati im graškovu kašu ili supu, da li postoji korist od hranjenja biljnom ishranom i koje mogu biti posledice. Saznaćemo kako pomoći ljubimcu ako mu se loše zbog graška i koja su opšta pravila pri uvodjenju drugih povrća u dijetu kućnih ljubimaca.
Da li psi mogu jesti grašak ili ne?
Ako se životinja dobro oseća na komercijalnoj hrani, nema potrebe da se u njen jelovnik dodaju povrće ili voće. U suprotnom, preporučuje se odabir prikladnije hrane, umesto pokušaja da se situacija menja kroz eksperimentisanje sa prirodnim proizvodima.
Ipak, čak i pri kućnoj ishrani, daleko nisu sva povrća pogodna kao stalni element dijete, a sam sastav treba individualno prilagoditi veterinarski dijetetičar.
Psi mogu jesti grašak u malim količinama kao poslasticu ili dodatak mesu.
Međutim, on sigurno nije pogodan kao osnovni deo porcije za ishranu u bilo kom obliku: sirov, kuvani, u supi ili kaši, prženi ili konzervirani.
To mogu biti prilično ograničene porcije sirovih i kuvanih mahuna bez dodatka soli, masti i začina, inače postoji rizik od problema sa varenjem i naglog pogoršanja zdravstvenog stanja ljubimca.
Koje su prednosti?
Uprkos visokom sadržaju proteina, inulina (biljni šećer koji se često koristi kao prebiotik), luteina (prirodni biljni pigment koji poboljšava vid), vitamina B kompleksa, prehrambenih vlakana i određenih minerala u svežim mahunama i mahunicama, grašak ne pruža veliku korist za pse i ne bi trebao biti osnovni izvor proteina. Može zadovoljavati radoznalost i potrebu ljubimca za raznolikošću svojim ukusom, mirisom i konzistencijom. Može poslužiti kao izvor vlakana, kalijuma i magnezijuma.
Naime, bezbedno je ponuditi malu količinu mahunastog bilja psu, a biljni proteini generalno ne mogu zameniti životinjske. Grašak ne bi trebao zauzimati veliki deo u ishrani ljubimca, inače šteta od njega će premašiti potencijalnu korist.
Moguće štete od graška?
Nije tajna da mahunaste kulture izazivaju jako nadimanje stomaka, naročito pri prejedanju. Tako i grašak, zbog visokog sadržaja rafinoze (šećera), postaje uzrok intenzivne formacije gasova u gastrointestinalnom traktu pasa, jer ove supstance nisu apsorbovane i razgrađene u tankom crevu i akumuliraju se u debelom crevu.
Na kraju se one razlažu pod uticajem bakterija donjeg dela digestivnog trakta, što dovodi do formiranja vodonika, metana i ugljen-dioksida – glavnih komponenti nadimanja. To uzrokuje murmuranje u stomaku, nelagodu, bolove, dijareju i mučninu, a ne isključeno je i razvoj akutnog proširenja stomaka i njegova torsija.
Saveti za uključivanje graška u ishranu
Ne preporučuje se dodavanje graška kao glavnog komponenta ishrane psa. Ako planirate da upoznate ljubimca sa ukusom proizvoda ili ga jednostavno počastite i uverili ste se da je zdrav, možete prvi put ponuditi ne više od 2-3 graška na 5 kg težine, nakon čega pažljivo pratiti stanje životinje. Grašak može biti i sirov (svež) i termički obrađen, ali bez dodavanja soli, šećera, začina ili ulja.
Uzimajući u obzir ukuse svojih ljubimaca, stanje njihovog zdravlja i preporuke veterinara, svaki vlasnik sam odlučuje da li može da daje grašak psu, ali treba imati na umu da obilje mahunastog bilja u ishrani može naneti više štete nego koristi.
Dalje možete putem pokušaja odrediti dozvoljen broj mahuna za svog ljubimca. Životinjama sa oboljenjima stomaka i creva nije preporučljivo davati takve poslastice.
Da li dolazi do trovanja graškom?
Intoksikacija običnim graškom je malo verovatna, a izuzeci čine slučajevi kada je hrana pokvarena ili pomešana sa toksičnim supstancama i proizvodima za pse, na primer sa velikom količinom soli ili masti, sa ljutim paprikama, lukom, belim lukom.
Ako se to dogodi, ljubimcu će prilično brzo postati loše – mogu se pojaviti mučnina i povraćanje, znakovi bola, dijareja, jaka žeđ, povećano salivisanje i odbijanje hrane. U tom slučaju savetujemo da što pre odvedete ljubimca veterinarskom lekaru. Kada to nije moguće, do pružanja specijalizovane pomoći možete olakšati stanje ljubimca davanjem Smekte i obezbeđivanjem obilnog pića i mirovanja.
Šta je potrebno znati o uključivanju povrća u ishranu
Preporučuje se da se ne upuštate u samostalne eksperimente sa kućnom dijetom i poverite njeno sastavljanje veterinarskom dijetetičaru. Lekar uzima u obzir ne samo vrste potrebe za ishranom, već i starost, prisustvo oboljenja, ukuse psa i mogućnosti vlasnika.
Pri samostalnom sastavljanju dijete rizikujete da preterate sa količinom povrća, što će verovatno dovesti do deficita proteina, masti i kalorija, dijareje, postupne iscrpljenosti, pogoršanja kvaliteta dlake i lošeg zdravstvenog stanja ljubimca.
Često vlasnici greše pri izboru biljne hrane i daju psima štetne proizvode, na primer luk ili beli luk, koji su opasni za zdravlje ljubimaca. Dozvoljeno povrće uključuje krastavce, zrele paradajze, paprike, kuvani krompir, celer (stabljika).
Odgovori na popularna pitanja
- Da li je moguće hraniti psa graškovom kašom ili supom?
-
Ne koristite ova jela kao osnovu za ishranu – davanje pune porcije takve hrane izaziva kod ljubimaca jako nadimanje, nelagodu i bolove u stomaku, često postaje uzrok povraćanja i dijareje. Možete počastiti zdravog psa ili dopuniti meso malom porcijom graška (ne više od kašike ili dve, u zavisnosti od veličine životinje), ako je pripremljen bez dodavanja začina, luka, belog luka, masti i soli. Životinjama sa oboljenjima gastrointestinalnog trakta takve poslastice su kontraindikovane.
- Izvori:
-
Marković J., Petrović L. (2021). "Uticaj biljnih proteina na zdravlje pasa", Veterinarska Medicina, Beograd.
-
Jovanović S., Nikolić M. (2020). "Prehrambeni trendovi kod kućnih ljubimaca", Kinologija i Veterina, Novi Sad.
-
Ilić D., Stojanović T. (2019). "Biljna ishrana kod pasa: prednosti i mane", Magazin za Kućne Ljubimce, Niš.
