Zašto pas pije mnogo vode i kada treba otići veterinaru

Pas može piti više vode posle aktivnosti, tokom vrućine ili nakon prelaska na suvu hranu. Ipak, nova, izražena ili uporna žeđ, naročito uz obilnije mokrenje, može biti znak bolesti. Prekomerna žeđ naziva se polidipsija. Nemojte ograničavati vodu da biste smanjili pijenje ili mokrenje.

Kako proceniti da li pas pije previše

Mnogi zdravi psi popiju približno 40–60 ml vode po kilogramu telesne mase dnevno, ali potrebe variraju sa ishranom, aktivnošću, temperaturom i zdravstvenim stanjem. Vlažna hrana obezbeđuje deo potrebne vode. Unos koji se ponavlja oko 100 ml/kg dnevno ili više razlog je za veterinarsku procenu, ali i manji unos može biti značajan ako je znatno veći nego ranije.

Za orijentaciju, 100 ml/kg kod psa od 10 kg iznosi jedan litar dnevno. Izmerite koliko vode sipate tokom 24 sata i koliko ostane, uz beleženje dopunjavanja i prosipanja. Ako više životinja koristi istu posudu ili pas pije i napolju, merenje neće biti precizno. Ne uskraćujte vodu radi merenja i ne odlažite pregled da biste prikupili podatke.

Razlozi povezani sa ishranom, okolinom i lekovima

Suva hrana sadrži manje vode od vlažne, pa pas posle prelaska na granule može više piti iz posude, bez povećanja ukupnog unosa vode iz hrane i pića. Slana hrana takođe može pojačati žeđ. Ne nudite slane ostatke ljudskih obroka; ako sumnjate da je pas pojeo veliku količinu soli, odmah kontaktirajte veterinara.

Vrućina i fizička aktivnost povećavaju potrebe za vodom. Obezbedite hladovinu, svežu vodu i šetnje u hladnijem delu dana. Nemojte upornu ili izrazitu žeđ pripisivati samo toploj prostoriji ili suvom vazduhu.

Pojedini lekovi, uključujući kortikosteroide, diuretike i neke antiepileptike, mogu povećati žeđ i mokrenje. Ako primetite promenu tokom terapije, javite se veterinaru koji ju je propisao. Nemojte samostalno menjati dozu niti naglo prekidati lek.

Pijenje povezano sa ponašanjem postoji, ali se razmatra tek kada se isključe medicinski uzroci. Sam stres ili mlad uzrast nisu dovoljan razlog da se žeđ proglasi bezazlenom. Mirna rutina i primerena fizička i mentalna aktivnost mogu pomoći dobrobiti psa, ali ne zamenjuju pregled.

Bolesti koje mogu izazvati pojačanu žeđ

Kod šećerne bolesti, odnosno dijabetesa melitusa, često se javljaju pojačana žeđ i obilnije mokrenje, uz gubitak težine uprkos dobrom ili povećanom apetitu. Nelečena bolest može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Povraćanje, odbijanje hrane, izrazita slabost ili neobično disanje zahtevaju hitnu procenu.

Bolesti bubrega mogu smanjiti sposobnost zadržavanja vode u organizmu, pa pas više mokri i pije. U početku drugih znakova može biti malo; kasnije se mogu javiti gubitak apetita, mršavljenje, povraćanje i malaksalost. Bubrežni problemi nisu ograničeni na starije pse.

Kušingov sindrom, odnosno hiperkortizolizam, povezan je sa prekomernim dejstvom kortizola. Uz žeđ i mokrenje mogu se javiti pojačan apetit, dahtanje, uvećan stomak, tanja koža i proređena dlaka. Slične promene mogu nastati i tokom duže primene kortikosteroida, pa veterinaru treba navesti sve lekove koje pas prima.

Dijabetes insipidus je redak poremećaj povezan sa nedostatkom antidiuretskog hormona ili slabim odgovorom bubrega na njega. Može izazvati veoma obilno mokrenje i izraženu žeđ. Nije isto što i šećerna bolest. Njegova dijagnostika zahteva veterinarski nadzor; nikada ne pokušavajte test uskraćivanja vode kod kuće.

Povraćanje i dijareja mogu dovesti do gubitka tečnosti i žeđi. Pojačano pijenje može pratiti i bolesti jetre, poremećaje elektrolita i neke infekcije. Hipertireoza, odnosno prekomerno stvaranje hormona štitne žlezde, retka je kod pasa i nije među uobičajenim uzrocima žeđi.

Kod nesterilisane ženke važno je razmotriti i piometru, ozbiljnu infekciju materice koja se može javiti u nedeljama posle teranja. Pojačana žeđ uz malaksalost, gubitak apetita, povraćanje ili vaginalni iscedak zahteva hitan pregled. Iscedak može izostati.

Kada je potreban hitan pregled

Odmah kontaktirajte veterinara ako pojačanu žeđ prate kolaps, izrazita slabost, otežano disanje, poremećaj svesti, grčevi, ponavljano povraćanje ili nemogućnost zadržavanja vode. Hitni su i napinjanje bez izbacivanja urina, sumnja na trovanje i znaci pregrevanja, poput intenzivnog dahtanja, slabosti i teturanja.

Ako pas deluje dobro, ali žeđ traje, ponavlja se ili je praćena obilnijim mokrenjem, zakažite pregled bez odlaganja. Novi incidenti mokrenja u kući, mršavljenje i promene apetita takođe su važni podaci. Po simptomima kod kuće nije moguće pouzdano razlikovati ove bolesti.

Šta zabeležiti i kako izgleda dijagnostika

Veterinaru recite kada je promena počela, koliko pas približno pije i kako mokri. Zabeležite apetit, promene težine, povraćanje ili dijareju, vrstu hrane, aktivnost i sve lekove i dodatke. Kod ženke navedite da li je sterilisana i kada je bilo poslednje teranje.

Pregled obuhvata procenu opšteg stanja i hidratacije, a često slede analize krvi i urina. One mogu pokazati nivo glukoze, promene bubrežnih pokazatelja i elektrolita, kao i koliko je urin koncentrisan. Elastičnost kože je samo jedan deo procene i sama ne može isključiti dehidraciju.

Prema nalazima, veterinar može preporučiti urinokulturu ako sumnja na infekciju, ultrazvuk ili ciljane hormonske testove. Kušingov sindrom se ne potvrđuje samo jednim nasumičnim merenjem kortizola. Uredni početni nalazi ne znače nužno da je uzrok bezazlen ako žeđ i dalje traje; tada mogu biti potrebne dodatne provere.

Kako bezbedno pomoći psu

• Obezbedite stalan pristup svežoj vodi, uključujući noću. Ne pokušavajte da sprečite mokrenje uskraćivanjem vode.

• Omogućite češće izlaske radi mokrenja i nemojte kažnjavati psa zbog nezgoda u kući.

• Tokom vrućine smanjite napor, birajte hladnije doba dana i nosite vodu u šetnju.

• Promene hrane uvodite postepeno, osim ako veterinar odredi drugačije. Ne menjajte propisanu terapijsku ishranu na svoju ruku.

• Ne dajte lekove za ljude, antibiotike, hormone ili dodatke za smanjenje žeđi bez veterinarskog saveta.

Lečenje zavisi od potvrđenog uzroka. Šećerna bolest kod pasa obično zahteva insulin i usklađen režim ishrane uz praćenje. Kod bubrežnih bolesti terapija i odgovarajuća ishrana prilagođavaju se stadijumu i nalazima; antibiotici nisu rutinski potrebni bez bakterijske infekcije. Hormonski poremećaji zahtevaju ciljanu terapiju i kontrole. Sama žeđ nije dovoljan osnov za izbor leka.

Ako štene pije mnogo vode

Kod šteneta takođe treba uzeti u obzir hranu, igru i temperaturu, ali izraženu ili upornu žeđ ne treba automatski pripisati rastu ili osetljivom varenju. Birajte potpunu hranu namenjenu rastu, primerenu očekivanoj odrasloj veličini psa. Terapijska hrana nije potrebna samo zato što štene više pije.

Štenad mogu brzo izgubiti tečnost i oslabiti. Povraćanje, dijareja, odbijanje hrane ili malaksalost razlog su za brz kontakt sa veterinarom, posebno ako vakcinacija nije završena. Ni vakcinisano štene sa ovim simptomima ne treba ostaviti bez procene.

Pregled mogućih uzroka i sledećih koraka

Tabela je orijentaciona, a ne način za postavljanje dijagnoze. Uravnotežena ishrana, primerena aktivnost i redovne veterinarske kontrole podržavaju zdravlje, ali ne mogu sprečiti sve uzroke pojačane žeđi. Najkorisnije je da poznajete uobičajene navike svog psa i na vreme prijavite promenu.