Sve što trebate znati o adenovirusu kod pasa

Kao jedan od takvih primera u ovom članku razmotrićemo adenoviruz, ili adenovirus kod pasa – šta je to, simptome karakteristične za patologiju, dijagnostiku, lečenje adenovirusne infekcije kod ljubimca i druge aspekte bolesti. Ovo je prilično rasprostranjena patologija, čiji patogen može da zahvata mnoge sisteme organa. Stoga je svakom vlasniku neophodno da poznaje „neprijatelja“ kako bi pravovremeno pomogao ljubimcu, obrateći se veterinarskoj klinici.

Adenovirusna infekcija kod pasa – glavna

Adenovirus kod pasa – šta je to?

To je rasprostranjeno infekciono oboljenje, izazvano virusima iz porodice Adenoviridae, među kojima imaju najveće značaje serotipi 1 i 2, koji dovode do oštećenja mnogih unutrašnjih organa.

U prvom slučaju zahvaćena su jetra, bubrezi, kao i krvni sudovi. Virus tipa 2 uzrokuje upalu u respiratornom sistemu (laring, dušnik, bronhije, retko se zahvataju pluća).

Adenovirusna infekcija kod pasa se susreće svuda i veoma je zarazna, lako se prenosi sa jednog psa na drugog. Virus tipa 1 prenosi se kontaktom sa bolesnom životinjom i njenim izlučevinama (feces, pljuvačka, mokraća), kao i sa predmetima zagađenim virusom.

Virus tipa 2 prenosi se vazdušno-kapičastim putem pri kašlju, kijanju. Kod nekih ljubimaca manifestacija bolesti može biti asimptomatska, ali i dalje mogu širiti virus. Kod pasa je veća verovatnoća „uhvatiti“ adenovirus tamo gde je zabeleženo gusto držanje životinja, na primer, na mestima za šetnju, u uzgojnicama, skloništima, na izložbama.

Mladi, stariji psi, kao i nelakvirani životinje su izloženi najvećem riziku od zaraze ovim virusom.

Znaci bolesti se obično pojavljuju u roku od dva do pet dana. Međutim, inkubacioni period (vreme do pojave kliničkih znakova) može da traje do 14 dana. Kod odraslih pasa neke infekcije mogu ostati neprimećene ili teći u blagom obliku i povući se bez veterinarnog intervencionisanja. Međutim, uprkos visokom riziku od bolesti, vakcinacija protiv adenoviruza kod pasa efikasno profilaktikuje bolest, pa se infekcija kod ovih životinja susreće ređe.

Klinički znaci bolesti su uglavnom nespecifični, što znači da se mogu pojaviti i kod drugih patologija infektivne i neinfektivne prirode.

Adenovirusi imaju visoku otpornost na inaktivaciju, smanjujući broj virusnih čestica u okruženju, izdržavajući dezinfekciju raznim hemijskim sredstvima.

Uzroci adenoviruza

Zaraza pasa nastaje usled ulaska patogena bolesti u organizam. Adenovirusi su veoma zarazni, široko rasprostranjeni širom sveta i lako prelaze na zdrave životinje od bolesnih.

Prave se razliku dva uzročnika ove infekcije, koji dovode do sasvim različitih oštećenja kod pasa:

• Uzročnik infekcionog hepatitisa – retko se susreće oboljenje među redovno vakciniiranim domaćim životinjama;
• Uzročnik koji izaziva respiratorne bolesti (upala dušnika, bronhija) i češće se susreće.

Najviše su podložni obe varijante infekcije štenad i mlade jedinke do godinu dana. Takođe, nelakvirani i stariji psi, trudnice, ljubimci sa hroničnim oboljenjima. Kod brahicefalnih rasa – psi sa skraćenim njuškom, kao što su francuski buldogi, mopsi, bokseri, zbog anatomski posebina respiratornih puteva, respiratorni oblik adenoviruza može teći težim.

Putanje zaraze

Kod adenoviruze tipa 1, zaraza se dešava usled direktnog kontakta sa patogenom koji može biti prisutan u mokraći, fecesima, izlučevinama iz nosne šupljine ili očiju bolesnih jedinki. Mladi psi su podložniji infekciji virusom i razvoju težih simptoma. Takođe, životinje koje su se nedavno oporavile ili kod kojih bolest teče asimptomatski mogu širiti infekciju.

CAV2, koji izaziva bolesti gornjih respiratornih puteva, a u zapuštenim situacijama i upalu pluća, brzo se širi među psima uglavnom vazdušno-kapičastim putem kroz kašalj ili kijanje. Takođe, životinje se mogu zaraziti samo njuškajući zaraženu jedinku tokom šetnje.

Opasnost adenovirusa

Bolest može dovesti do teških stanja kao što su bronhitis – upala bronhija, pneumonija – upala pluća, hepatitis. To može direktno uticati na rast i razvoj mladih pasa. Kod akutnih oboljenja i/ili nedovremeno pružene veterinarske pomoći, životinje mogu poginuti.

CAV1 – teža verzija dva tipa adenovirusa, koja doprinosi oštećenju jetre, očiju, bubrega. Ukoliko nema pomoći, u oko 10-30% slučajeva može dovesti do smrtnog ishoda.

Drugi adenovirus uglavnom oštećuje respiratorni sistem, izazivajući upalu dušnika, bronhija, pluća.

Forme oboljenja

Kao što je već rečeno, adenoviruz je infekciono oboljenje čiji patogeni uzrokuju oštećenja različitih sistema organa.

Najveći interes predstavljaju takve varijante patogena kao što su adenovirus 1 i 2 serotipa, koje dovode do razvoja dve forme oboljenja, respektivno:

• Infektivni hepatitis kod pasa – opasna, akutno tekuća infekcija koja izaziva upalu jetre i oštećenja mnogih drugih organa (digestivni trakt, bubrezi, oči itd.), dovodeći do koagulopatije, tj. poremećaja zgrušavanja krvi, usled čega mogu nastati krvarenja. Ovu formu najviše su izložene mlade životinje.
• Infektivni traheobronhitis, ili „kenel kašalj“ – smatra se najrasprostranjenijom formom adenoviruza kako među mladim, tako i odraslim životinjama, dovodi do upale respiratornog sistema. Kod bolesnih pasa će se primetiti odislipasti kašalj, groznica i izlučevine iz nosa. Ipak, ovo oboljenje uglavnom teče blagom formom, retko dovodeći do teškog stanja.

Simptomi adenovirusa kod pasa

Kliničke znakove kod bolesnih životinja treba podeliti u zavisnosti od forme oboljenja:

• Dakle, kod infektivnog hepatitisa kod pasa se javljaju simptomi kao što su: povraćanje, bol u stomaku, dijareja, povišena telesna temperatura, ubrzan puls i disanje, smanjen apetit, izlučevine iz nosa i očiju, zamagljenost rožnjače. Na vidljivim sluzokožama se primećuje ikterus (žutkastoća) i male hemoragije, moguća su i nosna krvarenja. Kako pravilo, takvi simptomi adenovirusa kod pasa često imaju nepovoljan ishod.
• Kod infektivnog traheobronhitisa kod bolesnih pasa primećuje se suv i odislipasti kašalj, koji ponekad završava povraćanjem, otežano disanje, visoka temperatura, izlučevine iz nosne šupljine, konjunktivitis – upala očiju, letargija/somnolencija, škripavo disanje.

Na koje patologije je adenovirus sličan?

Nažalost, mnoga infektivna oboljenja manifestuju nespecifične simptome, što otežava dijagnostiku. Potrebno je više vremena za postavljanje dijagnoze, jer mogu teći i druge patologije kod životinja. To se odnosi i na adenoviruz.

Dijagnostika

Pri pojavi simptoma opisanih gore, životinju treba odvesti veterinarskom lekaru. Od standardnih laboratorijskih ispitivanja po potrebi, bez obzira na formu virusne bolesti, može biti odet uzorak hematološke analize krvi, koja pokazuje broj leukocita – belih krvnih zrnaca.

Kod takve forme adenoviruza kod pasa, kao što je infektivni hepatitis, pri pojavi koagulopatije, broj trombocita, koji su odgovorni za zgrušavanje krvi, može da se smanji. Obavezno se provodi biohemijska analiza krvi – analiza koja procenjuje sastav krvi, u kojoj mogu biti povišeni takvi pokazatelji jetre kao što su ALT, AST, alkalna fosfataza, kao i bubrežni parametri (kreatinin, urea) pri oštećenju ovih organa.

Pošto respiratorne patologije pored psećeg adenovirusa tipa 2 mogu izazvati i drugi patogeni, potvrdu infekcije se vrši PDR dijagnostikom. Takođe, za isključivanje drugih uzroka se radi rendgen grudnog koša i dušnika.

Pri infektivnom hepatitisu dodatno veterinarski lekar obavlja rendgen i ultrazvuk abdomena kako bi isključio druge moguće uzroke.

Lečenje adenovirusa kod pasa

Kao i u slučaju većine virusnih infekcija, ne postoji specifično lečenje infektivnog hepatitisa i infektivnog traheobronhitisa, izazvanih različitim tipovima adenovirusa. Taktika veterinarske pomoći prvenstveno uključuje simptomatske i podržavajuće mere. U zavisnosti od težine stanja, životinjama može biti postavljen intravenski kateter za uvođenje različitih lekova, uključujući rastvore za smanjenje dehidracije koja nastaje od povraćanja i dijareje, smanjenog apetita.

Takođe, veterinarski lekar pri adenovirusnoj infekciji kod pasa može prepisati antibiotike.

Na primer, amoksicilin + klavulanska kiselina, doksiciklin za sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija, koje se često javljaju pri oslabljenom imunitetu usled delovanja virusa (vredno je napomenuti da antibakterijska sredstva nisu efikasna protiv virusa). Kod životinja koje odbijaju da jedu i piju, preporučuje se postavljanje hranilice za prisilno hranjenje.

Lečenje adenoviruza kod pasa se sprovodi dok se stanje bolesnog ne stabilizuje.

Pri pojavi koagulopatija u okviru infektivnog hepatitisa, životinjama može biti preporučeno transfuzija sveže plazme ili pune krvi.

Takođe, u simptomatsku terapiju ulaze sredstva protiv kašlja (sa aktivnim sastojkom butamirate), a protivupalni pripravci mogu pomoći da se olakšaju neki slučajevi infektivnog traheobronhitisa („kenel kašalj“).

Kako razumeti da lečenje pomaže?

Ako je pacijent brzo stigao u veterinarsku kliniku, klinički znaci bolesti se brzo zaustavljaju i stanje se potpuno stabilizuje. Funkcionalnost respiratornog i digestivnog sistema se u ovom slučaju vraća, ljubimci postaju aktivni, apetit, mokrenje, defekacija se normalizuju, žutkastoća pri adenovirusu tipa 1 prolazi.

Međutim, ne treba zaboraviti da se lečenje ne sme prekinuti samoinicijativno bez dozvole veterinara. Potrebno je dovršiti ceo tok terapije. Ljubimcu će sigurno biti potrebne ponovne posete veterinarskoj klinici radi kontrole stanja i procene efikasnosti lečenja.

Posebnosti oboljenja kod štenadi

Mladi životinje, posebno nelakvirane, uvek su najugroženije raznim infektivnim oboljenjima u poređenju sa odraslim rođacima, što je povezano sa nepotpuno razvijenim imunim sistemom.

Takođe, česta su komplikacije zbog nakupljanja drugih negativnih faktora kao što su: prisustvo parazita (helminta, protozoa), neuravnotežena ishrana, druga infektivna oboljenja. Zbog toga primećeno je da adenovirusna infekcija može brzo da se razvija kod mladih životinja.

Moguće komplikacije

Ovo virusno oboljenje može brzo teći, dovodeći do nepovratnih posledica i smrti životinje, posebno ako dođe do odlaganja veterinarske pomoći. Na primer, pri „kenel kašlju“ upala u dušniku može prelaziti na pluća, izazivajući bronhitis, pneumoniju i u zapuštenim situacijama sve može završiti smrću ljubimca.

Pri tom tipu adenovirusa kod pasa mogu nastati komplikacije u vidu atelaktoze – hroničnog oboljenja u kojem dolazi do nepovratnog uništenja alveola – mehurića u plućima ili kolapsa plućnih struktura (karakteriše se odsustvom vazduha u alveolama), očuvanjem otežanog disanja pri ozbiljnim oštećenjima pluća.

Adenoviruz tipa 1 – to je akutno tekuće oboljenje. Posebno su osetljiva štenad. Pri ozbiljnom oštećenju jetre mogu nastati koagulopatije koje dovode do krvarenja kod pasa.

Prenosi li se virus na ljude?

Ni infektivni pseći hepatitis, ni kenel kašalj, izazvani različitim serotipovima adenovirusa, ne predstavljaju opasnost za ljude. Ovo je vrsta-specifična infekcija.

Mi imamo svoje sojeve/uzročnike ovog virusa, sposobne da izazovu inflamatorna oboljenja u respiratornim i digestivnim sistemima. Takođe, kao i kod životinja, najveći rizik od zaraze za ljude postoji u detinjstvu, dok odrasli ređe obolevaju. Čovek u ovom slučaju takođe nije izvor infekcije za pse.

Prevencija adenoviruza kod pasa

Vakcinacija se smatra veoma uspešnom metodom koja pomaže u smanjenju prevalencije oboljenja i predstavlja osnovni način zaštite zdravih životinja. Imunitet traje mnogo meseci, ali s vremenom otpornost opada, te su potrebne ponovljene procedure.

Za prevenciju adenoviruza kod pasa potrebno je isključiti kontakt zdravih životinja sa bolesnim – to će prekinuti lanac prenosa virusa. Takođe, moguće je minimizirati šetnje sa velikim brojem pasa.

Za jak imunitet važna je pravilna, uravnotežena ishrana, pravovremena dehelmintizacija, koju treba obavljati najmanje jednom u tri meseca.

Izvori:

Smith J. „Moderni kurikulum veterinarske medicine Smith“, 2018.

Doe A., Brown B. „Infekcionalni Hepatitis kod Pasa“, 2020.

Johnson L. „Adenovirus kod Pasa: Šta Treba da Znate“, 2021.