Kod pasa su važna dva tipa adenovirusa: CAV-1, uzročnik infektivnog hepatitisa, i CAV-2, koji pretežno zahvata disajne puteve. Iako su srodni, izazivaju različite bolesti. Simptomi nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze, pa psa koji kašlje, povraća, odbija hranu ili deluje izrazito malaksalo treba da pregleda veterinar.
Dva tipa adenovirusa i bolesti koje izazivaju
Adenovirus tipa 1 (CAV-1) izaziva infektivni hepatitis pasa. Osim jetre, može oštetiti krvne sudove, bubrege i oči. Teški oblici bolesti mogu dovesti do poremećaja zgrušavanja krvi, krvarenja i smrtnog ishoda, naročito kod štenadi.
Adenovirus tipa 2 (CAV-2) pretežno izaziva upalu disajnih puteva. Jedan je od uzročnika kompleksa zaraznih respiratornih bolesti pasa, često nazivanog „kenel kašalj“. Ovaj sindrom mogu izazvati i drugi virusi i bakterije, pojedinačno ili zajedno, pa svaki kašalj nije dokaz adenovirusne infekcije. Bolest često ima blag tok, ali kod nekih pasa može nastati upala pluća.
Kako se infekcija prenosi?
CAV-1 se prenosi kontaktom sa zaraženim psom, njegovim izlučevinama, naročito mokraćom, i kontaminiranim predmetima ili površinama. Psi koji su se oporavili mogu još neko vreme izlučivati virus mokraćom. Infekciju mogu širiti i životinje bez očiglednih simptoma.
CAV-2 se širi prvenstveno respiratornim sekretom, pri bliskom kontaktu, kašljanju i kijanju, ali i preko kontaminiranih predmeta. Rizik prenosa je veći u prihvatilištima, odgajivačnicama, pansionima i drugim mestima gde boravi mnogo pasa.
Adenovirusi su relativno otporni u spoljašnjoj sredini. Čišćenje treba da prethodi dezinfekciji, a sredstvo mora biti delotvorno protiv adenovirusa i primenjeno prema uputstvu proizvođača. Veterinar može preporučiti odgovarajući postupak za prostor u kome je boravio oboleli pas.
Koji psi su posebno ugroženi?
Nevakcinisani psi i štenad koja još nisu završila početni program vakcinacije posebno su ugroženi. Hronične bolesti, oslabljen imunitet i loši uslovi držanja mogu otežati oporavak. Psi sa već postojećim problemima disajnih puteva, uključujući pojedine brahicefalne pse, mogu teže podneti respiratornu infekciju; to ne znači da će svaki pas određene rase razviti težak oblik bolesti.
Vreme od zaraze do pojave simptoma zavisi od tipa virusa i okolnosti infekcije. Znaci se obično razvijaju tokom narednih dana, ali odsustvo simptoma neposredno posle kontakta ne isključuje zarazu.
Simptomi adenovirusne infekcije
Kod infektivnog hepatitisa mogu se javiti povišena temperatura, izražena malaksalost, gubitak apetita, povraćanje, dijareja i bol u stomaku. Mogući su sitna krvarenja na sluzokožama, druga krvarenja i žutica. Zamućenje rožnjače, poznato kao „plavo oko“, može se pojaviti tokom bolesti ili oporavka.
Kod respiratorne infekcije čest je suv, nadražajan kašalj koji se može završiti nagonom na povraćanje. Mogu se javiti kijanje i sekret iz nosa. Visoka temperatura, izrazita malaksalost, gubitak apetita i otežano disanje mogu ukazivati na teži tok ili komplikacije.
Kada je potrebna hitna pomoć?
Odmah potražite veterinarsku pomoć ako pas teško diše u mirovanju, ima plavičaste ili veoma blede desni, kolabira, obilno krvari, ima napade ili izrazito jak bol u stomaku. Uporno povraćanje, nemogućnost uzimanja vode, žutica i naglo pogoršanje takođe zahtevaju neodložan pregled. Kod štenadi ne čekajte da se stanje dodatno pogorša.
Pre dolaska pozovite ambulantu i napomenite da sumnjate na zaraznu bolest. Do pregleda odvojite psa od drugih pasa i ne vodite ga u zajedničke prostore za šetnju.
Koje bolesti mogu imati slične simptome?
Kašalj, povraćanje i malaksalost nisu specifični za adenovirus. Veterinar procenjuje moguće uzroke na osnovu pregleda, podataka o vakcinaciji i kontaktima sa drugim psima, kao i rezultata ispitivanja.
Oblik bolesti | Mogući drugi uzroci sličnih simptoma |
|---|---|
Infektivni hepatitis | Leptospiroza, druge bolesti jetre, trovanja i poremećaji zgrušavanja krvi. Povraćanje i dijareja mogu se javiti i kod parvoviroze, dok žutica može pratiti babeziozu. |
Respiratorna infekcija | Infekcije drugim respiratornim virusima ili bakterijama, uključujući Bordetella bronchiseptica; kolaps dušnika, srčana oboljenja i druge bolesti pluća i disajnih puteva. |
Dijagnostika
Posle kliničkog pregleda veterinar bira potrebne analize. Kod sumnje na infektivni hepatitis mogu biti potrebni krvna slika, biohemijske analize za procenu jetre i bubrega, analiza mokraće i testovi zgrušavanja krvi. Promene u tim nalazima same po sebi ne potvrđuju adenovirusnu infekciju.
PCR test iz odgovarajućeg uzorka može pomoći u dokazivanju virusa. Rezultat se tumači zajedno sa simptomima, vremenom uzorkovanja i podacima o nedavnoj vakcinaciji. Kod respiratornih bolesti po potrebi se ispituju i drugi uzročnici.
Rendgen grudnog koša može biti potreban kod sumnje na upalu pluća ili druge uzroke kašlja. Ultrazvuk abdomena i dodatna ispitivanja koriste se prema nalazu i stanju psa, a ne obavezno u svakom slučaju.
Lečenje i nega obolelog psa
Ne postoji rutinska specifična antivirusna terapija za ove infekcije. Lečenje je prvenstveno potporno i zavisi od zahvaćenih organa i težine bolesti. Teški slučajevi zahtevaju hospitalizaciju, pažljivo doziranu infuziju, kontrolu povraćanja i bola, praćenje funkcije organa i, po potrebi, kiseoničku potporu.
Antibiotici ne deluju na adenovirus. Veterinar ih propisuje kada postoji sumnja na bakterijsku infekciju ili dokaz da je ona prisutna, a ne automatski za svaki virusni kašalj.
Kod ozbiljnih poremećaja zgrušavanja i krvarenja mogu biti potrebni plazma ili drugi krvni proizvodi. Ako pas ne može da unese dovoljno hrane, veterinar procenjuje način nutritivne potpore, uključujući sondu kada je opravdana. Nemojte silom davati hranu ili vodu psu koji povraća, teško diše ili otežano guta.
Lekovi za suzbijanje kašlja nisu prikladni za svaki slučaj, naročito kada pas ima sekret u disajnim putevima ili upalu pluća. Ne dajte sirupe za ljude, lekove protiv bolova ni druge preparate bez dogovora sa veterinarom.
Ako veterinar odobri kućnu negu, obezbedite mir, svežu vodu i prostor bez dima i drugih nadražujućih materija. Izbegavajte napor i kontakt sa drugim psima. Trajanje izolacije dogovorite sa veterinarom, jer prestanak simptoma ne znači nužno i prestanak izlučivanja virusa.
Kako se prati oporavak?
Povratak apetita i aktivnosti, lakše disanje i smanjenje povraćanja ili kašlja mogu ukazivati na poboljšanje. Ipak, spoljašnji znaci ne govore uvek dovoljno o oporavku jetre, bubrega ili zgrušavanja krvi. Kontrolni pregledi i analize određuju se prema toku bolesti.
Rano započeta veterinarska pomoć može poboljšati izglede za oporavak, ali ne garantuje brz ili potpun oporavak. Ne prekidajte i ne menjajte propisanu terapiju samostalno. Ako se pojave novi simptomi ili pogoršanje, javite se veterinaru bez čekanja zakazane kontrole.
Posebnosti bolesti kod štenadi
Štenad, naročito nevakcinisana, može razviti težak oblik infektivnog hepatitisa. Povraćanje, dijareja i odbijanje vode kod mladog psa mogu brzo dovesti do dehidracije. Paraziti, nedovoljna ishrana i istovremene infekcije dodatno otežavaju stanje.
Moguće komplikacije
Infektivni hepatitis može dovesti do teškog oštećenja jetre, poremećaja zgrušavanja krvi, krvarenja, oštećenja bubrega i promena na očima. Zamućenje, crvenilo ili bolnost oka zahtevaju pregled, čak i ako se drugi simptomi povlače.
Respiratorna infekcija može se komplikovati upalom pluća, posebno kod osetljivih pasa ili pri istovremenoj infekciji drugim uzročnicima. Otežano disanje, izražena malaksalost i pogoršanje kašlja zahtevaju ponovni pregled.
Da li se pseći adenovirus prenosi na ljude?
Pseći adenovirusi CAV-1 i CAV-2 ne smatraju se uzročnicima infekcije kod ljudi. Ipak, „kenel kašalj“ je naziv za sindrom sa više mogućih uzročnika, pa ovu tvrdnju ne treba proširivati na svaku infekciju psa koji kašlje.
Pranje ruku i čišćenje opreme važni su i zato što ljudi mogu mehanički preneti virus drugim psima preko ruku, odeće ili predmeta.
Prevencija i vakcinacija
Vakcinacija je ključna zaštita od infektivnog hepatitisa. Uobičajene vakcine sa komponentom CAV-2 pružaju zaštitu i od CAV-1. Program početne vakcinacije i kasnijih revakcinacija određuje veterinar prema uzrastu psa, prethodnim dozama, korišćenoj vakcini i njegovom zdravstvenom stanju.
Zaštita od adenovirusa ne znači zaštitu od svih uzročnika kenel kašlja. Pre boravka u pansionu, odlaska na izložbu ili drugih čestih kontakata sa psima razgovarajte sa veterinarom o dodatnim merama zaštite.
Izbegavajte kontakt sa obolelim psima i ne delite njihove posude, igračke ili opremu.
Redovno čistite prostor i pribor, a posle potvrđene infekcije sledite preporučeni plan dezinfekcije.
Štenad koja još nisu završila početnu vakcinaciju ne izlažite nepotrebnom riziku, ali plan bezbedne socijalizacije dogovorite sa veterinarom.
Obezbedite potpunu ishranu i kontrolu parazita prilagođenu uzrastu, načinu života i lokalnim rizicima. Te mere podržavaju zdravlje, ali ne zamenjuju vakcinaciju.
