Plućni edem može brzo dovesti do ozbiljnog nedostatka kiseonika. Ako pas teško diše u mirovanju, diše otvorenih usta bez očiglednog razloga, ima plavičaste ili sive desni ili kolabira, odmah pozovite veterinarsku ambulantu i krenite po pomoć. Ne čekajte pojavu kašlja ili pene iz usta.
Šta je plućni edem?
Plućni edem je nakupljanje tečnosti u plućnom tkivu i alveolama — sitnim vazdušnim kesicama u kojima se odvija razmena gasova. Tečnost otežava prelazak kiseonika u krv i može izazvati respiratornu insuficijenciju, odnosno nemogućnost pluća da obezbede dovoljnu razmenu gasova. To nije jedna zasebna bolest, već stanje koje može nastati iz različitih razloga.
Uzroci i vrste plućnog edema
Osnovna podela je na kardiogeni edem, povezan sa srčanom bolešću, i nekardiogeni edem, koji nastaje drugim mehanizmima. Razlikovanje je važno jer terapija nije ista.
Kardiogeni edem
Kardiogeni plućni edem najčešće nastaje kada leva strana srca ne uspeva da efikasno pumpa krv. Pritisak u krvnim sudovima pluća raste, pa tečnost prelazi u plućno tkivo i alveole. Uzrok mogu biti, između ostalog, bolesti srčanih zalistaka ili srčanog mišića. Pogoršanje može biti naglo, čak i ako vlasnik ranije nije primetio jasne znake srčane bolesti.
Neke rase imaju veću sklonost određenim srčanim bolestima: na primer, dobermani dilatacionoj kardiomiopatiji, a kavalirski španijeli kralja Čarlsa bolesti mitralnog zaliska. To ne znači da će svaki pas tih rasa razviti bolest ili plućni edem. Srčane bolesti javljaju se i kod drugih rasa i mešanaca; potrebu za pregledima procenjuje veterinar.
Nekardiogeni edem
Nekardiogeni edem nije posledica popuštanja leve strane srca. Često nastaje zbog oštećenja pluća i povećane propustljivosti krvnih sudova. Može se javiti nakon udisanja dima ili toksičnih gasova, teške sistemske upale poput sepse, ozbiljne povrede, pojedinih neuroloških događaja ili opstrukcije gornjih disajnih puteva. Izrazito nizak nivo proteina u krvi takođe može doprineti nakupljanju tečnosti.
Nije svako otežano disanje posledica edema. Upala pluća, tečnost oko pluća, bolesti disajnih puteva i druga stanja mogu dati slične znake. Uzrok se ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu simptoma kod kuće.
Simptomi i znaci za hitnu pomoć
Ubrzano disanje u mirovanju ili tokom sna, naročito ako je novo ili se pogoršava.
Disanje uz vidljiv napor: snažno pomeranje stomaka, istezanje vrata, razmicanje laktova ili nemogućnost da pas mirno legne.
Nemir, slabost i smanjena tolerancija napora; kašalj može biti prisutan, ali nije obavezan.
Plavičaste ili sive desni i jezik, kolaps ili belo-ružičasta pena iz usta ili nosa ukazuju na naročito ozbiljno stanje.
Otežano disanje je hitno bez obzira na boju desni i prisustvo pene. Kod psa sa poznatom srčanom bolešću korisno je pratiti broj udaha dok mirno spava, prema uputstvu veterinara. Trajan porast u odnosu na njegovu uobičajenu vrednost zahteva kontakt sa veterinarom, a vidljiv napor pri disanju zahteva odlazak bez odlaganja.
Šta uraditi do dolaska u ambulantu
Pozovite ambulantu, opišite kako pas diše i najavite dolazak kako bi osoblje moglo da se pripremi. Ograničite kretanje i uznemiravanje. Pustite psa da zauzme položaj u kom najlakše diše; ne primoravajte ga da leži i ne pritiskajte grudni koš.
Tokom prevoza obezbedite prijatnu temperaturu i dobru ventilaciju, bez pregrevanja. Pas treba da bude bezbedno smešten, ali bez sputavanja disanja. Transporter koristite samo ako u njemu ima dovoljno prostora, dobro je provetren i ne pojačava stres. Ne stavljajte brnjicu psu koji otežano diše i ne pokušavajte da mu na silu pregledate usta.
Ne dajte hranu, vodu ili lekove na silu. Diuretike, sedative i druge lekove ne uvodite niti menjajte dozu samostalno. Ako veterinar već ima pisan plan za hitno pogoršanje vašeg psa, postupite po njemu uz neposredan kontakt sa ambulantom. Ako prevoz nije moguć, odmah tražite od veterinara uputstvo za najbrže dostupno zbrinjavanje; čekanje kod kuće nije zamena za hitnu pomoć.
Kako se edem razvija
Tečnost se može najpre nakupljati u međuprostoru plućnog tkiva, što se naziva intersticijalni edem, a zatim i u alveolama — alveolarni edem. Ove promene se mogu preklapati i brzo napredovati. Vlasnik ne može pouzdano odrediti fazu prema spoljašnjim znacima; za odluku o hitnoj pomoći najvažniji su napor pri disanju i opšte stanje psa.
Dijagnoza
Veterinar procenjuje disanje, sluša srce i pluća i prikuplja podatke o prethodnim bolestima, terapiji i mogućoj izloženosti dimu, povredi ili drugim događajima. Kod teško ugroženog psa prioritet su kiseonik i stabilizacija; snimanje i ostali postupci koji zahtevaju rukovanje mogu se odložiti dok ne postanu bezbedniji.
U zavisnosti od stanja, dijagnostika može obuhvatiti rendgen grudnog koša, ultrazvuk pluća i srca, EKG, merenje zasićenosti krvi kiseonikom i analizu krvnih gasova. Krvna slika, biohemijske analize i analiza urina pomažu u proceni pratećih bolesti, funkcije organa i nivoa proteina. Nisu svi testovi potrebni svakom psu, a nalaze treba tumačiti zajedno.
Lečenje plućnog edema
Akutni plućni edem zahteva veterinarsko zbrinjavanje, a često i hospitalizaciju. Osnovne mere su smanjenje stresa, davanje kiseonika kada je potrebno i lečenje uzroka. Veterinar može primeniti pažljivo odabranu sedaciju, a u najtežim slučajevima potrebna je mehanička ventilacija.
Diuretici su važan deo terapije kardiogenog plućnog edema, ali nisu univerzalno rešenje za svaki uzrok otežanog disanja.
Kod kardiogenog edema veterinar obično primenjuje diuretike i, prema vrsti srčane bolesti, druge lekove za srce i krvotok. Prate se disanje, krvni pritisak, funkcija bubrega i elektroliti. Doze i dalja terapija prilagođavaju se odgovoru psa.
Kod nekardiogenog edema ključni su potpora disanju i zbrinjavanje osnovnog uzroka. Antibiotici se koriste kada postoji odgovarajuća sumnja na bakterijsku infekciju ili njen dokaz, a ne rutinski za svaki edem. Kortikosteroidi i lekovi koji šire bronhije takođe nisu standardna terapija svih oblika plućnog edema.
Ako je nivo proteina u krvi veoma nizak, potrebno je utvrditi i lečiti razlog tog poremećaja. Odluke o infuzijama, plazmi ili drugim preparatima donose se pojedinačno: njihova primena nosi rizike, a neodgovarajuća nadoknada tečnosti može pogoršati disanje. Određene povrede ili torzija plućnog režnja mogu zahtevati operaciju nakon početne stabilizacije.
Brzina poboljšanja zavisi od uzroka i težine stanja. Neki psi reaguju u prvim satima, dok drugima treba duža intenzivna nega. Poboljšanje disanja ne znači da je osnovna bolest izlečena. Kućno lečenje posle stabilizacije sprovodi se samo prema planu veterinara, uz kontrole.
Prognoza i moguće komplikacije
Ishod zavisi od uzroka edema, stepena nedostatka kiseonika, pratećih bolesti i odgovora na terapiju. Brza pomoć može povećati šanse za oporavak, ali ne garantuje povoljan ishod. Težak nedostatak kiseonika može oštetiti mozak, srce, bubrege i druge organe.
Edem se može ponoviti ako osnovna bolest ostane prisutna, naročito kod hronične srčane slabosti. Po otpustu treba dobiti jasna uputstva o lekovima, kontrolama, praćenju disanja i znacima zbog kojih se odmah vraća u ambulantu.
Smanjenje rizika
Plućni edem nije uvek moguće sprečiti. Redovni pregledi i pravovremeno lečenje srčanih i drugih bolesti mogu smanjiti rizik ili pomoći da se pogoršanje ranije prepozna. Učestalost pregleda i potrebu za dodatnim testovima veterinar određuje prema uzrastu, nalazu i individualnom riziku psa.
Izbegavajte izlaganje dimu i toksičnim isparenjima i pridržavajte se propisane terapije. Kod psa sa srčanom bolešću pratite disanje tokom sna prema dogovoru sa veterinarom. Ne menjajte lekove, unos vode ili ishranu na svoju ruku.
