Najteži deo često nije sama reč „IBD“, već trenutak kada pas jede sve manje, stolica se ne smiruje, a on postaje umoran i bezvoljan. Ako ste ga nedavno udomili ili ste već brinuli o teško bolesnom psu, nova dijagnoza može da bude posebno teška. IBD jeste hronična bolest koja zahteva prilagođavanje, ali mnogi psi uz odgovarajuću ishranu i terapiju mogu da imaju dobar kvalitet života.
Odbijanje hrane: kada ne treba čekati
Ako pas sa IBD-om iznenada potpuno odbija hranu, javite se veterinaru istog dana radi procene. Ne čekajte nekoliko dana da sam ponovo počne da jede, naročito ako je već smršao, povraća ili prima terapiju. Uzrok može biti pogoršanje crevne bolesti, ali i neželjeno dejstvo leka ili drugi zdravstveni problem.
Odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć ako pas ima naglo uvećan ili tvrd, bolan stomak, naročito uz bezuspešno napinjanje na povraćanje, nemir ili obilno slinjenje. To ne treba pripisivati običnim gasovima ili IBD-u.
Hitan pregled je potreban i ako pas kolabira, izrazito je slab, ima blede desni, teško diše, povraća više puta ili ne može da zadrži vodu.
Krv u povraćenom sadržaju, obilno krvava dijareja ili crna, katranasta stolica zahtevaju hitnu procenu. I manju količinu krvi u stolici prijavite veterinaru, posebno uz bol, slabost ili gubitak apetita.
Nemojte na silu hraniti psa koji je mučan, povraća ili teško guta. Ne dajte ljudske lekove protiv bolova ili dijareje bez veterinarskog uputstva. Ako odbija i vodu ili propisane lekove, pitajte veterinara kako da postupite; nemojte samostalno menjati doze.
Šta je IBD i kako se potvrđuje
IBD je skraćenica za inflamatornu, odnosno upalnu bolest creva. Kod pasa se ovim nazivom opisuje hronična upala crevne sluznice, povezana sa složenim odnosom imunskog sistema, hrane i crevne sredine. Može da izazove dugotrajnu ili povratnu dijareju, povraćanje, slabiji apetit, mršavljenje i nelagodnost u stomaku. Nema svaki pas sve ove simptome.
U praksi se koristi i širi pojam hronična enteropatija. Neki psi sa hroničnim crevnim tegobama dobro reaguju samo na odgovarajuću dijetu, dok je drugima potrebna terapija koja suzbija upalu. Zato dugotrajna dijareja sama po sebi nije potvrda IBD-a, a IBD nije isto što i sindrom iritabilnog creva, odnosno IBS.
Slične simptome mogu da izazovu paraziti, bolesti pankreasa, druge sistemske bolesti i pojedini tumori. Obrada se prilagođava stanju psa i može da obuhvati analize krvi, urina i stolice, ciljane testove i ultrazvuk abdomena. Vitamin B12 može biti snižen kod crevnih bolesti; njegove vrednosti i vrednosti folata tumače se zajedno sa drugim nalazima, a ne kao samostalna potvrda dijagnoze.
Ultrazvuk može da pokaže promene na crevima i okolnim organima, ali ne potvrđuje samostalno IBD. Biopsija creva, često uzeta tokom endoskopije, omogućava procenu vrste i izraženosti upale i može pomoći u razlikovanju drugih bolesti. I taj nalaz se tumači uz simptome, ostale pretrage i odgovor na lečenje. Ne mora svaki pas odmah na biopsiju: kod stabilnih pasa veterinar može prvo preporučiti kontrolisan probni režim ishrane, dok ozbiljno bolesnom psu može biti potrebna brža i opsežnija obrada.
Zašto pas prilazi činiji pa odustaje
Mučnina, bol i nelagodnost mogu da smanje želju za hranom. Pas ponekad poveže određenu hranu sa ranijim lošim osećajem, pa je izbegava i kada deluje gladno. To ne treba tumačiti kao tvrdoglavost. Ipak, samo na osnovu ponašanja uz činiju nije moguće utvrditi da li je uzrok upala creva, problem u ustima, lek ili nešto drugo.
Kod nekih pasa upala remeti apsorpciju hranljivih materija, pa gube težinu i kondiciju čak i kada nešto pojedu. Teži oblici crevne bolesti mogu dovesti i do gubitka proteina kroz creva. Zbog toga su praćenje telesne mase i laboratorijske kontrole važni, a procena se ne zasniva samo na izgledu stolice.
Promena hrane, neodobrene poslastice ili druga bolest mogu da se poklope sa pogoršanjem. Stres takođe može uticati na probavne tegobe, ali uzrok nije uvek očigledan. Novi ili jači simptomi ne znače automatski da je u pitanju samo još jedna epizoda IBD-a.
Kako obično izgleda plan lečenja
Prvi cilj je da pas bude stabilan: da se koriguje dehidratacija ako postoji, ublaže mučnina i bol i obezbedi dovoljan unos hrane. Nekim psima je potrebna hospitalizacija. Dalji plan zavisi od nalaza, težine bolesti i odgovora na prethodne korake.
Ishrana: veterinar može preporučiti kompletnu dijetu sa hidrolizovanim proteinima ili pažljivo odabranim izvorom proteina koji pas ranije nije jeo. Sastav se prilagođava i drugim nalazima i bolestima.
Lekovi za kontrolu upale: kortikosteroidi ili drugi imunosupresivni lekovi koriste se kada su opravdani dijagnozom i težinom bolesti. Nisu potrebni svakom psu sa hroničnim probavnim tegobama.
Dodatna podrška: nadoknada vitamina B12 kada je potrebna, lekovi protiv mučnine i, kod odabranih pasa, stimulansi apetita. Stimulans apetita nije zamena za lečenje uzroka odbijanja hrane.
Kontrole: prate se apetit, težina, stolica, povraćanje i laboratorijski pokazatelji prema nalazima. Probiotici nekim psima mogu biti dodatna podrška, ali korist zavisi od preparata i nisu zamena za osnovnu terapiju.
Poboljšanje može doći brzo, ali nekim psima je potrebno više vremena i prilagođavanje plana. Sa veterinarom unapred dogovorite kada očekuje prvi pomak i u kojim situacijama treba da se javite ranije. Nemojte nedeljama čekati efekat ako pas i dalje ne jede, mršavi ili postaje slabiji.
Kortikosteroidi mogu izazvati pojačanu žeđ, češće mokrenje, dahtanje i promene apetita ili ponašanja. Prijavite neželjena dejstva veterinaru. Ne ukidajte ih naglo i ne smanjujte dozu samostalno: posle određene doze i trajanja terapije nagli prekid može biti opasan, a može se vratiti i osnovna bolest.
Kako hraniti psa bez nasumičnog eksperimentisanja
Ishrana je važan deo lečenja. U hidrolizovanim dijetama proteini su razloženi na manje delove kako bi se smanjila verovatnoća imunskog reagovanja na njih. Druga mogućnost je odgovarajuća dijeta sa novim izvorom proteina, ali „novi“ znači nov za tog psa. Riba ili zec nisu automatski dobar izbor ako ih je već jeo.
Šta pomaže
Tokom dogovorenog probnog perioda dajte isključivo odobrenu hranu. Proverite sa veterinarom i poslastice, žvakalice, suplemente i aromatizovane lekove.
Ako veterinar preporuči, podelite dnevnu količinu na manje, češće obroke. Deo odobrene hrane možete odvojiti kao nagradu.
Beležite približnu količinu pojedene hrane, povraćanje, izgled i učestalost stolice, lekove i promene telesne mase.
Ako pas odbija propisanu hranu, razgovarajte o drugoj odgovarajućoj formuli ili teksturi. Cilj je i podnošljiva hrana i dovoljan unos energije, a ne istrajavanje u gladovanju.
Šta izbegavati
Nasumično dodavanje piletine, pirinča, konzervi i poslastica otežava procenu da li dijeta deluje. Kuvana hrana nije sama po sebi loša, ali dugoročni domaći obrok mora biti nutritivno potpun i stručno formulisan za konkretnog psa. Samo meso i pirinač nisu potpuna dugoročna ishrana. Način prelaska na novu dijetu i trajanje probnog perioda dogovorite sa veterinarom.
Šta realno očekivati na duže staze
Mnogi psi ponovo dobiju apetit, vrate težinu i postanu življi kada se bolest stavi pod kontrolu. Ipak, prognoza nije ista za sve: zavisi od uzroka i težine promena, gubitka proteina, drugih bolesti i odgovora na terapiju. Neki psi ostaju stabilni uz dijetu, dok su drugima potrebni dugotrajni lekovi i češće kontrole.
Jedan lošiji dan ne mora značiti da je terapija neuspešna, ali ponovljeno odbijanje hrane, mršavljenje ili povraćanje nisu nešto što treba prihvatiti kao normalno. Korisno je imati pisani plan: šta pas jede, koje lekove prima, kada je kontrola i koji simptomi zahtevaju raniji poziv ili hitan pregled.
Ako ste sada usred dijagnostike, ne morate sve rešiti odjednom. Usredsredite se na sledeći dogovoreni korak i ponesite beleške na pregled. Važno je da pas dobija dovoljno hrane, da su mu tegobe pod kontrolom i da ponovo može da uživa u svakodnevnim aktivnostima — ne samo da stolica izgleda bolje.
