Najviše iscrpljuje to što pas ume da deluje skoro normalno između epizoda. Jede sa apetitom, ima energiju, a onda opet počnu povraćanje, česte stolice i hitni izlasci napolje. Ako se to dešava posle operacije zbog začepljenja creva, ne treba pretpostaviti da je uzrok samo „osetljiv stomak“. Ponavljanje simptoma zahteva novu procenu, čak i kada pas između epizoda izgleda dobro.
Kada ne treba čekati sledeću kontrolu
Odmah kontaktirajte veterinara ako pas ponovljeno povraća, ne može da zadrži vodu, ima bolan ili nadut stomak, izrazito je malaksao, kolabira ili ima blede desni. Krv u povraćenom sadržaju, obilna krvava dijareja ili crna, katranasta stolica takođe zahtevaju hitnu procenu. U prvim danima posle operacije novo povraćanje ili pogoršanje opšteg stanja treba odmah prijaviti hirurgu, jer se ozbiljna komplikacija kod kuće ne može pouzdano razlikovati od blažih tegoba.
Ako pas odbija hranu, ima tragove krvi u stolici ili pokazuje znake dehidratacije, poput suvih, lepljivih desni i smanjenog mokrenja, javite se veterinaru istog dana. Nemojte samoinicijativno davati ljudske lekove protiv bola, povraćanja ili dijareje, niti ponavljati ranije propisanu terapiju bez dogovora. Za ishranu i vodu neposredno posle operacije pratite uputstva hirurga.
Zašto su vreme pojave i tok simptoma važni
Nije isto da li su tegobe počele odmah nakon zahvata, nikada nisu potpuno prestale ili su se vratile posle nekoliko meseci bez simptoma. Veterinaru je važno i da li je crevo samo otvoreno radi uklanjanja stranog tela ili je deo morao da bude odstranjen. Operativni izveštaj, otpusna lista i prethodni nalazi zato mogu biti veoma korisni.
Promene ishrane, stres, lekovi i sama bolest mogu uticati na varenje tokom oporavka. Ipak, meseci povraćanja, dijareje ili mršavljenja nisu očekivano stanje koje treba samo istrpeti. To što su simptomi nastali posle operacije ne dokazuje da ih je operacija izazvala.
Posebno je važan gubitak telesne mase uprkos dobrom apetitu. On može pratiti poremećaje varenja ili apsorpcije hranljivih materija, bolesti creva i druga oboljenja. Dobar apetit ne isključuje ozbiljan problem, kao što ni prisustvo stolice ili dijareje ne isključuje delimičnu opstrukciju.
Šta veterinar treba da razmotri
Nova opstrukcija ili posledice prethodnog zahvata
Pas koji guta predmete može ponovo progutati strano telo. Pored toga, u zavisnosti od vrste zahvata i vremena proteklog od operacije, veterinar razmatra komplikacije kao što su suženje creva ili priraslice koje ometaju prolaz sadržaja. U ranom oporavku naročito je važno isključiti curenje na mestu šava i zapaljenje trbušne maramice. Ove mogućnosti ne znače da je operacija loše urađena, ali zahtevaju pregled, a često i snimanje.
Ako je odstranjen veći deo creva, ili deo važan za apsorpciju određenih hranljivih materija, to može uticati na dalji oporavak i ishranu. Takve posledice zavise od obima i mesta resekcije i ne treba ih pretpostavljati kod svakog operisanog psa.
Hronična enteropatija i reakcije na hranu
Hronična enteropatija je naziv za grupu dugotrajnih bolesti creva. Kod nekih pasa simptomi se smanjuju uz odgovarajuću dijetu, dok je drugima potrebna dodatna dijagnostika i terapija. Upalna bolest creva nije naziv za svaku ponavljanu dijareju: procena zahteva isključivanje drugih uzroka, a u određenim slučajevima i biopsiju.
Reakcija na hranu može se javiti i posle dužeg perioda u kome je pas istu hranu dobro podnosio. Veterinar može predložiti probnu dijetu sa hidrolizovanim proteinima ili pažljivo odabranim izvorom proteina. Poboljšanje na dijeti samo po sebi ne dokazuje alergiju. Važno je da se proba sprovodi dosledno, uz dogovoreno trajanje i kontrole.
Pankreas, paraziti i druge bolesti
Mršavljenje uz dobar apetit i obilne stolice mogu biti razlog za proveru egzokrine funkcije pankreasa, odnosno njegove sposobnosti da stvara enzime potrebne za varenje. Zapaljenje pankreasa takođe može izazivati gastrointestinalne tegobe, ali se ova stanja ne dijagnostikuju samo na osnovu simptoma.
U obzir dolaze i crevni paraziti, uključujući giardiju, određene infekcije, neželjena dejstva lekova i bolesti drugih organa. Redovna zaštita od parazita i jedan negativan pregled stolice ne isključuju sve parazitske uzroke. Kod nekih pasa potrebne su i pretrage zbog tumorskih promena. Izbor testova zavisi od pregleda i istorije bolesti, a ne od pretpostavke da je jedan uzrok najverovatniji kod svih pasa.
Prethodna operacija je važan deo istorije bolesti, ali nije ni jedino objašnjenje ni dokaz da je sadašnji problem hronična bolest creva.
Kako izgleda dalja dijagnostika
Prvi korak je ponovni pregled uz procenu hidriranosti, telesne mase, bola i opšteg stanja. Ponesite operativni izveštaj, ranije nalaze i spisak svih lekova, dodataka i hrane. Zabeležite kada su simptomi počeli, da li je bilo potpunog oporavka i kako je pas reagovao na dosadašnje mere.
Krvna slika, biohemija i elektroliti pomažu u proceni posledica gubitka tečnosti, opšteg stanja i mogućih bolesti drugih organa.
Rendgensko snimanje i ultrazvuk abdomena mogu pomoći u proceni prolaznosti creva, crevnog zida, okolnih tkiva i drugih organa.
Ciljane analize stolice biraju se prema sumnji na parazite ili infekcije; nekada su potrebni ponovljeni uzorci.
Posebne krvne analize mogu proceniti funkciju pankreasa ili nivo vitamina B12, kada za to postoji razlog.
Endoskopija i uzimanje uzoraka tkiva razmatraju se kada su potrebni za razjašnjenje bolesti creva. Nisu prvi niti obavezni korak za svakog psa.
Uredna rutinska krvna slika ne isključuje bolest creva, a ni uredan ultrazvuk ne isključuje svaku promenu. Isto tako, zadebljanje crevnog zida na ultrazvuku nije samo po sebi konačna dijagnoza. Nalazi se tumače zajedno sa simptomima i odgovorom na pažljivo planirane mere.
Ako tegobe traju, pas mršavi ili dosadašnja obrada nije dala odgovor, razgovarajte o upućivanju veterinaru koji se bavi internom medicinom malih životinja. Nije potrebno čekati mesecima da bi se to razmotrilo. Ako su troškovi ograničenje, tražite plan sa jasno navedenim prioritetima: šta treba isključiti odmah, koji test menja odluku o terapiji i šta može da sačeka.
Šta možete da uradite dok traje obrada
Sprovodite dogovorenu dijetu bez improvizacije
Tokom probne dijete ne dodajte piletinu, jogurt, bundevu, grickalice ili ostatke sa stola bez dogovora sa veterinarom. Proverite i aromatizovane lekove, suplemente i proizvode za žvakanje, ali ne prekidajte potrebnu terapiju samostalno. Deo dnevne količine propisane hrane često može poslužiti kao nagrada, ako to odgovara planu ishrane.
Kuvani pirinač i meso nisu uravnotežena dugoročna ishrana. Domaći obroci mogu imati mesto u planu, ali za dužu primenu treba da budu stručno formulisani. Česte promene hrane, antibiotici na svoju ruku i stalno dodavanje novih preparata mogu otežati procenu šta zaista pomaže.
Vodite kratak dnevnik simptoma
Beležite hranu i količinu, vreme povraćanja, broj i izgled stolica, prisustvo krvi, apetit, aktivnost i primenjene lekove. Pratite telesnu masu u dogovorenim intervalima. Fotografije stolice ili povraćenog sadržaja mogu pomoći veterinaru, ali prikupljanje podataka ne sme odložiti pregled kada se pas pogoršava.
Sprečite novo gutanje predmeta
Sklonite otpatke i oštećene igračke, a psa napolju nadzirite. Ako je potrebna zaštitna korpa, treba da bude pravilno prilagođena i da omogućava nesmetano dahtanje; proverite i da li zaista sprečava uzimanje predmeta. Na korpu psa navikavajte postepeno. Psu koji trenutno povraća nemojte stavljati korpu — tada je prioritet veterinarska procena.
Cilj nije da se svaka nova epizoda samo privremeno smiri, već da postoji jasan plan: koji su uzroci razmotreni, šta se trenutno ispituje, kada je kontrola i koji simptomi znače hitan povratak u ambulantu. Dobro stanje između epizoda jeste korisna informacija, ali nije razlog da se ponavljano povraćanje, dijareja i mršavljenje zanemare.
