Zašto pas vuče povodac tokom šetnje?

Pas može da vuče zato što želi da stigne do zanimljivog mirisa, drugog psa ili mesta za igru. Ako vučenjem redovno stiže tamo gde želi, uči da takvo ponašanje daje rezultat. To nije dokaz da vas ne poštuje niti da imate loš odnos. Uzbuđenje, strah, neudobna oprema i nedovoljno prilika za istraživanje takođe mogu doprineti problemu.

Mirisi, uzbuđenje i naučene navike

Njušenje je važan deo šetnje. Kratak povodac koji je stalno zategnut može psu otežati istraživanje, a nama otežati da nagradimo hodanje bez zatezanja. Pas koji dugo čeka izlazak može biti naročito uzbuđen na početku šetnje. Ipak, više fizičke aktivnosti samo po sebi ne rešava vučenje: potrebno je i postepeno učenje.

Neudobnost, strah ili bol

Ogrlica ili am koji žuljaju mogu izazvati nelagodnost. Neki psi vuku da bi se udaljili od buke, gužve ili drugog psa. Obratite pažnju na okolnosti i govor tela: ukočenost, podvijen rep ili pokušaji bežanja nisu isto što i veselo žurenje ka parku. Ako se ponašanje naglo promenilo ili pas pokazuje bol, šepa, kašlje pri zatezanju povoca ili izbegava kretanje, obratite se veterinaru. Otežano disanje ili kolaps zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć.

Prvo proverite opremu

Oprema treba da bude udobna, sigurna i prilagođena građi psa. Za psa koji snažno vuče, dobro podešen am može smanjiti pritisak na vrat, ali sam po sebi ne uči psa da hoda na opuštenom povocu.

  • Ogrlica ne treba da steže, žulja niti da može lako da sklizne preko glave. Pratite uputstvo proizvođača za podešavanje; provera prostora za prste samo je okvirna i zavisi od veličine psa i modela.

  • Am ne treba da pritiska grlo, ograničava pokrete ramena ili tare pazuhe. Proverite da pas ne može da se izvuče iz njega pri povlačenju unazad.

  • Za vežbanje je praktičan običan povodac fiksne dužine, često oko dva do tri metra tamo gde prostor i pravila to dopuštaju. U gužvi ga skratite radi bezbednosti, ali izbegavajte stalno zatezanje.

  • Povodac sa automatskim izvlačenjem manje je praktičan za početno učenje jer se njegova dužina menja, a mehanizam često održava blagu napetost.

Kako učiti hodanje na opuštenom povocu

Cilj nije da pas tokom cele šetnje hoda priljubljen uz vašu nogu. Može da njuši i menja položaj u okviru dužine povoca, sve dok ga ne zateže. Počnite u mirnom, bezbednom prostoru, uz male poslastice koje pas voli.

1. Nagradite nekoliko opuštenih koraka

Sačekajte da povodac bude opušten i nagradite psa blizu sebe. Krenite jedan ili dva koraka, pa ponovo nagradite dok je povodac još opušten. Možete kratkom rečju, poput „da“, označiti željeni trenutak, a zatim dati poslasticu. Postepeno povećavajte broj koraka između nagrada, samo dok pas uspeva.

2. Kada povodac zategne, mirno zastanite

Ako je bezbedno, zaustavite se bez trzanja povoca. Kada pas popusti zatezanje ili se okrene ka vama, pohvalite ga i nastavite. Ako ne uspeva, pozovite ga veselim glasom i udaljite se nekoliko koraka od onoga što ga previše uzbuđuje, bez naglog povlačenja. Nemojte dugo stajati dok se pas guši ili panično pokušava da pobegne: tada prvo povećajte bezbednu udaljenost i prilagodite situaciju.

Nagrađujte i spontano dobro hodanje, a ne samo povratak nakon zatezanja. Tako pas dobija jasnu informaciju da se isplati hodati sa opuštenim povocem, umesto da stalno ponavlja niz „povuci, vrati se, dobiješ poslasticu“.

3. Koristite njušenje kao nagradu

Kada pas želi da istraži bezbedno mesto, nekoliko koraka na opuštenom povocu može biti praćeno dozvolom da priđe i njuši. Ne mora svaka nagrada da bude hrana. Ipak, ne uslovljavajte obavljanje nužde uspehom u vežbi i ne uskraćujte psu sve prilike za istraživanje.

4. Postepeno povećavajte težinu

Vežbajte po nekoliko minuta, uz pauze za slobodnije istraživanje na povocu. Tek kada pas uspeva u mirnom okruženju, pređite na mesta sa više ometanja. Ako prestane da reaguje na poznate signale ili ne može da uzme poslasticu koju inače voli, zadatak je možda pretežak: povećajte udaljenost od ometanja ili izaberite mirniju rutu.

Učenje može početi od kratkog, prijatnog upoznavanja šteneta sa opremom kod kuće. O bezbednim mestima za izlazak i riziku od zaraznih bolesti posavetujte se sa veterinarom; početak učenja nije vezan za jedan isti uzrast kod svih štenaca.

I odrasli psi mogu da nauče drugačiji način šetnje. Brzina napretka zavisi od prethodnih iskustava, okruženja, zdravstvenog stanja i doslednosti vežbanja. Nije neobično da pas dobro hoda u tihoj ulici, a ponovo vuče blizu parka ili drugih pasa.

Ritam šetnji i svakodnevne aktivnosti

Redovne prilike za kretanje, njušenje, igru i odmor pomažu da potrebe psa budu zadovoljene. Aktivnosti prilagodite njegovom uzrastu, zdravlju i kondiciji; nije potrebno da ga iscrpite pre treninga. Ako je dugo čekao izlazak, prvo mu omogućite da obavi nuždu i malo istraži, pa tek onda tražite kratku vežbu. Kod kuće možete ponuditi jednostavne igre traženja hrane ili kratko učenje poznatih signala.

Šta ne treba raditi

Izbegavajte trzanje povoca, vikanje, fizičko kažnjavanje i opremu koja namerno izaziva bol. Takvi postupci mogu izazvati povredu ili pojačati strah i ne uče psa jasno šta treba da radi. Ne menjajte naglo smer tako da psa povučete za vrat i ne insistirajte na vežbi blizu nečega čega se plaši. Dogovorite se da svi koji ga šetaju koriste iste jednostavne signale i način nagrađivanja.

Kada potražiti pomoć

Ako ne možete bezbedno da zadržite psa, ako nasrće, paniči ili se ponašanje ne popravlja uprkos postepenom radu, potražite stručnjaka za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Kod sumnje na bol ili nagle promene ponašanja prvi korak je veterinarski pregled. Pomoć treba da obuhvati procenu uzroka i plan prilagođen vašem psu, bez obećanja da će problem nestati za određeni broj dana.