Zašto trenirati psa?
Obuka pomaže psu da razume šta od njega očekujemo, a vlasniku da bolje prepozna njegove potrebe. Odazivanje na poziv, mirno hodanje na povocu i ostavljanje opasnih predmeta korisni su za bezbednost i lakši zajednički život. Cilj nije bespogovorna poslušnost u svakoj situaciji, već saradnja zasnovana na poverenju.
Psi mogu da uče u različitim uzrastima. Brzina napredovanja zavisi od zdravlja, prethodnog iskustva, motivacije i uslova u kojima vežbaju. Osobine rase mogu uticati na način rada, ali nijedna rasa nije „nepodobna“ za obuku.
Samostalna obuka ili rad sa trenerom?
Osnovne veštine možete učiti kod kuće ako radite postepeno i koristite nagrade. Trener je posebno koristan kada ne znate kako da započnete, pas teško napreduje ili vam je potrebna pomoć u složenijim situacijama. Vlasnik i dalje treba da učestvuje: ono što pas nauči na času mora da uvežbava i u svakodnevnom životu.
Birajte trenera koji objašnjava postupke, koristi nagrađivanje i prilagođava zadatke konkretnom psu. Izbegavajte obećanja o garantovanom rezultatu, zastrašivanje, trzanje povoca i savete da psa treba „slomiti“ ili mu dokazati ko je glavni. Dobar stručnjak prepoznaje kada je potreban i veterinarski pregled.
Kada početi i kako prilagoditi obuku uzrastu
Štene može da počne da uči jednostavne stvari čim stigne u dom: odazivanje na ime, obavljanje nužde na odgovarajućem mestu i mirno prihvatanje opreme. Nije potrebno čekati određeni mesec života za sve oblike učenja. Vežbe neka budu kratke, nenaporne i nalik igri.
Bezbedno upoznavanje sa ljudima, zvucima i okruženjem takođe je važno. O mestima za izlaske i kontaktima sa drugim psima posavetujte se sa veterinarom prema vakcinalnom statusu šteneta i lokalnom riziku od zaraznih bolesti. Upoznavanje treba da bude prijatno i postepeno, bez prisiljavanja na kontakt.
Odraslom psu ponekad treba više vremena da promeni već naučene navike, ali i on može uspešno da uči. Ni kod štenaca ni kod odraslih pasa ne treba pritiskati leđa, obarati ih na bok ili silom nameštati položaj. Kod starijih pasa ili pasa koji izbegavaju sedenje, ležanje i kretanje proverite da li postoji bol ili drugo zdravstveno ograničenje.
Osnovna pravila uspešnog treninga
Počnite u mirnoj prostoriji. Ometanja, udaljenost i trajanje zadatka povećavajte postepeno, po jednu stvar.
Vežbajte nekoliko minuta, više puta tokom dana. Završite pre nego što pas izgubi interesovanje ili se umori.
Nagradite željeno ponašanje odmah. Kratka reč poput „Da“ ili zvuk klikera mogu označiti tačan trenutak, a zatim sledi nagrada.
Koristite ono što pas voli: male poslastice, igračku, igru ili priliku da nastavi njuškanje. Poslastice uračunajte u dnevni unos hrane; gladovanje nije uslov za učenje.
Izgovorite signal jednom i dajte psu priliku da odgovori. Ako ne uspeva, olakšajte zadatak umesto da ponavljate sve glasnije.
Dogovorite iste reči i pravila sa ukućanima. Svaki član porodice treba posebno da uvežba veštine sa psom.
Kad pas dobro razume zadatak, postepeno uklanjajte namamljivanje hranom iz ruke. Nagrađivanje ne ukidajte naglo; naročito vredne veštine, poput dolaska na poziv, i dalje obilno nagrađujte.
Ako pas greši, to nije razlog za traženje krivca. Možda signal nije jasan, okruženje je preteško, nagrada nije dovoljno zanimljiva ili je pas umoran, uplašen ili u bolu. Vikanje i fizičko kažnjavanje mogu povećati strah i rizik od odbrambenog ugriza; takva reakcija nije „osveta“ psa.
Potrebna oprema
Za početak su dovoljni dobro podešen am ili ogrlica, običan povodac, male poslastice i bezbedna igračka. Za vežbanje dolaska na poziv napolju koristan je dug povodac pričvršćen za odgovarajući am. Radite dalje od saobraćaja i drugih opasnosti, bez naglog zaustavljanja psa u trku.
Za donošenje koristite igračku odgovarajuće veličine umesto štapa koji može povrediti usta. Prepreke i sportske sprave uvodite uz stručno vođenje i prema fizičkoj zrelosti i zdravlju psa. Visoki skokovi i zahtevni doskoci nisu primereni svakom psu.
Kako naučiti psa osnovnim komandama
Najpre pomozite psu da ponudi željeni pokret, pa ga označite i nagradite. Kada ga pouzdano ponavlja, dodajte izabranu reč neposredno pre pokreta. Ne morate koristiti baš nazive iz ovog vodiča, ali svaka reč treba da ima jasno i dosledno značenje.
1. „Sedi“
Držite poslasticu blizu nosa psa i polako je pomerite malo nagore i unazad, bez previsokog podizanja koje podstiče skakanje. Kada pas spusti zadnji deo tela na pod, označite trenutak i nagradite ga. Ne pritiskajte mu leđa. Ako stalno uzmiče ili deluje nelagodno, promenite pristup ili proverite da li mu položaj smeta.
2. „Lezi“
Iz sedećeg položaja polako spustite poslasticu od nosa ka podu, pa je malo pomerite napred. Nagradite kada pas spusti laktove i legne. Vežbajte na udobnoj, neklizajućoj podlozi i ne gurajte psa naniže. Možete nagraditi i trenutak kada sam legne, pa kasnije povezati položaj sa signalom.
3. „Stoj“
Poslasticu pomerite od nosa sedećeg psa polako napred, u visini njuške. Čim ustane, označite i nagradite dok još stoji. Zatim postepeno produžavajte trajanje. Ovaj signal ovde znači zauzimanje stojećeg položaja, a ne hitno zaustavljanje psa u pokretu — to je zasebna veština.
4. „Do mene“
Počnite sa male udaljenosti u mirnom prostoru. Veselo pozovite psa i nagradite dolazak uz sebe. Sedenje nije neophodno: prvo učite sam dolazak. Nikada ga ne kažnjavajte nakon što priđe, čak ni ako je prethodno kasnio.
Napolju koristite ograđen prostor ili dug povodac i povećavajte težinu postepeno. Ponekad ga posle nagrade pustite da nastavi bezbednu aktivnost, kako poziv ne bi uvek značio kraj zabave. Nijedna komanda nije garancija bezbednosti uz saobraćaj; poštujte i lokalna pravila o povocu.
5. „Pored“
Izaberite stranu uz koju želite da pas hoda. Nagradite ga kada dobrovoljno stane tu, zatim napravite jedan korak i nagradite ostajanje blizu vas. Postepeno dodajte korake i promene pravca, bez trzanja povoca.
Precizno sportsko hodanje uz nogu nije potrebno tokom cele šetnje. Za svakodnevni život korisnije je da pas ume da hoda na opuštenom povocu, uz dovoljno prilika za njuškanje i istraživanje.
6. „Ostani“
Dok pas sedi ili leži, sačekajte vrlo kratko i nagradite ga pre nego što ustane. Uvedite i reč za završetak, na primer „Slobodno“. Produžavajte trajanje, a tek potom dodajte mali korak udaljavanja. Ako ustaje, sledeći pokušaj učinite lakšim. Ne ostavljajte psa vezanog bez nadzora radi ove vežbe.
7. „Ostavi“ ili „Fuj“
Ovaj signal treba da znači odustajanje od nečega, a ne najavu kazne. Počnite bezopasnom poslasticom u zatvorenoj šaci. Kada pas prestane da pokušava da je uzme i odmakne njušku, označite to i nagradite drugom poslasticom iz druge ruke. Kasnije dodajte reč, pa vežbajte sa zaštićenim predmetom na podu.
Ne koristite otrovnu hranu ili opasne predmete za vežbu. Ako je pas već nešto uzeo u usta, potrebna je zasebno naučena razmena za nagradu, a ne otimanje. Kod sumnje da je progutao otrov ili strano telo odmah kontaktirajte veterinara; ne izazivajte povraćanje na svoju ruku. Agresiju ne rešavajte samo ovom komandom — povećajte udaljenost od okidača i potražite stručnu pomoć.
8. „Daj šapu“
Držite zatvorenu šaku sa poslasticom nisko ispred psa. Ako je sam dodirne šapom, označite i nagradite iz druge ruke. Postepeno ponudite otvoren dlan i dodajte signal. Ne vucite šapu i ne zadržavajte je ako pas pokušava da je skloni. Ako ne nudi pokret ili mu je neprijatno, izaberite drugi trik.
9. „Na bok“
Ovaj trik je poznat i kao „Umri“. Dok pas opušteno leži, poslasticu polako pomerite od nosa ka ramenu tako da prati pokret i prebaci težinu na bok. Nagrađujte male pomake; ne gurajte ga i ne okrećite silom. Trik nije zamena za postepeno navikavanje na dodir, negu ili veterinarski pregled.
10. „Glas“
Ovo je neobavezan trik, ne osnovna životna veština. Ako ga učite, sačekajte spontani lavež u bezbednoj igri, označite ga i nagradite, a zatim povežite sa rečju. Nemojte namerno frustrirati ili plašiti psa da bi zalajao. Ako već previše laje ili se teško smiruje, ovu vežbu preskočite i najpre utvrdite uzrok lajanja.
Profesionalni kursevi i kinološki sportovi
Nazivi kurseva, uslovi upisa i sadržaj ispita razlikuju se među školama, organizacijama i državama. Pre upisa tražite konkretan program, opis metoda i objašnjenje šta završena obuka zaista potvrđuje. Diploma sama po sebi ne garantuje ponašanje psa u svakoj situaciji.
Osnovna obuka i snalaženje u gradu
Osnovni kursevi obično obuhvataju poziv, jednostavne položaje, hodanje na opuštenom povocu i čekanje. Oznaka OKD pripada određenom sistemu opšte obuke i nije univerzalni naziv ili obavezan kurs za svakog psa.
Obuka za gradske uslove može uključiti mirno mimoilaženje sa ljudima i psima, navikavanje na lift i prevoz, pregled tela i nošenje korpaste brnjice. Brnjicu uvodite uz nagrade i bez prisile. Buka i gužva uvode se na udaljenosti koju pas podnosi; preplavljivanje jakim zvucima ili izlaganje pucnjavi nije prikladna kućna vežba.
Pomoć kod problema u ponašanju
Agresija, čuvanje hrane i predmeta, izražen strah, uništavanje stvari i uznemirenost pri ostajanju nasamo nisu nužno neposlušnost. Potrebno je razumeti uzrok, prilagoditi okruženje i napraviti individualni plan. Ishod i trajanje rada ne mogu se unapred garantovati.
Nagla promena ponašanja, osetljivost na dodir ili novo obavljanje nužde u kući razlog su za veterinarski pregled. Kod pretnje ugrizom sprečite rizične kontakte, posebno sa decom, i potražite veterinara i stručnjaka za ponašanje. Ne kažnjavajte režanje: ono upozorava da je psu neprijatno.
Obedijens i agiliti
Obedijens je sport koji ocenjuje preciznost i saradnju psa i vodiča u propisanim vežbama poslušnosti. Agiliti podrazumeva savladavanje staze sa preprekama uz usmeravanje vodiča. Oba mogu biti zanimljiv zajednički hobi, bez obaveze takmičenja.
U treningu se koriste nagrade, iako takmičarska pravila mogu ograničiti njihovu upotrebu tokom nastupa. Intenzitet, skokove i zahtevnost prilagodite uzrastu, građi i zdravlju psa; za naporniji sport posavetujte se sa veterinarom i kvalifikovanim instruktorom.
Mondioring, IGP i zaštitna obuka
Mondioring i IGP su specijalizovane sportske discipline koje uključuju poslušnost i kontrolisane zaštitne vežbe; IGP obuhvata i traganje. Oznaka IPO pojavljuje se u starijim nazivima ovog sistema. To nisu univerzalni testovi sposobnosti za spasavanje, rad sa decom ili čuvanje doma.
Programi zaštitno-stražarske obuke nisu potrebni da bi kućni pas bio zadovoljan i dobro vaspitan. Vežbe ugriza, zadržavanja ljudi ili podsticanja čuvanja ne pokušavajte samostalno. Takav rad zahteva procenu psa, stručan tim, odgovarajuće uslove i poštovanje lokalnih propisa, a ne garantuje bezbednu zaštitu vlasnika ili imovine.
