Štene od 7 meseci i dalje skače i grize od uzbuđenja? Evo kako da prekinete taj obrazac bez panike

Mnogo vlasnika se slomi baš u ovoj fazi. Pas ima oko 7 meseci, već je velik i snažan, odlično napreduje u nekim stvarima, a onda u gostima, pri susretu sa rodbinom ili kad vidi nove ljude potpuno “izgubi glavu” i krene da skače, hvata ruke, grize podlaktice, nateže odeću. To ne deluje kao bezazlena štenadska igra kada pas ima oko 23 kilograma i kada u blizini stoje bake, deke ili deca. Dobra vest je da ovakvo ponašanje ne znači automatski da imate agresivnog psa ili da ste ga “pokvarili”. Ali znači da morate ozbiljno da se pozabavite upravljanjem situacijama i učenjem samokontrole.

Kada grickanje šteneta postane ozbiljan porodični problem

Kod malog šteneta grickanje često prolazi kao naporna, ali očekivana faza. Kod adolescentnog psa slika je drugačija. Pas od 7 meseci koji i dalje pri pozdravljanju ljudi skače na njih i hvata šake i ruke više nije samo “malo nestašan”. On je dovoljno velik da nekoga uplaši, obori ili povredi, čak i ako mu namera nije da nanese štetu.

Ovakve epizode često izbijaju u tačno određenim okolnostima: kada se dođe u kuću punu ljudi, kada rodbina prilazi psu, kada je oko njega mnogo glasova, pokreta i dodira, ili kada se nađe u novoj situaciji koja ga previše podigne. Uzbuđenje se za nekoliko sekundi pretvori u skakanje, a skakanje u hvatanje ruku i podlaktica. Vlasnik pokušava da ga smiri, ljudi se okreću, odmiču ili govore “ne”, ali pas kao da u tom trenutku više ne ume da se zaustavi.

Najveći problem nije samo to što pas grize, već što ponavlja isti obrazac svaki put kada se previše uzbudi.

Tu se javlja i onaj teži deo za vlasnika: osećaj neuspeha. Ako pas lepo radi opoziv, povodac i neke osnovne komande, lako je pomisliti da je baš ovo ponašanje dokaz da ste negde ozbiljno pogrešili. U stvarnosti, često je reč o vrlo tipičnoj kombinaciji adolescencije, prejakog uzbuđenja i nedovoljno razvijene kontrole impulsa.

Zašto starije štene i dalje grize kada je uzbuđeno

Najčešći uzrok nije “zloća”, već preuzbuđenost. Neki psi, naročito živahniji i temperamentniji, veoma teško podnose intenzivne društvene situacije. Dolazak među više ljudi, glasno obraćanje, saginjanje nad psa, maženje iznad glave, brzi pokreti i opšta gužva mogu da ih podignu do tačke na kojoj više ne razmišljaju jasno. Tada usta postaju ventil za višak pobude.

Sa 7 meseci pas je u adolescenciji. To je period u kome telo izgleda sve odraslije, ali mozak još nije naročito dobar u kočenju impulsa. Vlasnicima to ume da deluje zbunjujuće: “Kako je moguće da zna komandu, a u ovoj situaciji se ponaša kao da nije ništa naučio?” Moguće je zato što znanje i sposobnost da ga primeni pod jakim uzbuđenjem nisu ista stvar.

Ponašanje se često i nenamerno učvrsti. Ako pas pri skakanju i hvatanju ruku dobije pogled, gurkanje, glasnu reakciju, mahanje rukama ili bilo kakvu burnu interakciju, on zapravo dobija još više stimulacije. Neki psi će čak i ignorisanje doživeti kao deo uzbudljive igre ako je ceo susret haotičan i ako su već “prešli prag”.

Umor je još jedan čest okidač koji vlasnicima promakne. Mnogi adolescentni psi deluju kao da imaju neiscrpnu energiju, a zapravo se ponašaju najgore baš kada su premoreni. Pas koji se teško sam smiruje van boksa ili kreveta često ne zna da “isključi sistem” dok mu čovek u tome ne pomogne. Tada grickanje i skakanje postaju mnogo izraženiji.

Zablude koje usporavaju napredak

Jedna od najčešćih grešaka je očekivanje da će problem nestati sam od sebe samo zato što pas više nije sasvim malo štene. Da, mnogi psi s godinama postanu mirniji. Ali ako pas mesecima vežba isti obrazac ponašanja u istim situacijama, vreme samo po sebi nije plan.

Druga česta zamka je oslanjanje na stručnjaka koji nije zaista usmeren na ponašanje. Trener može biti odličan za hodanje na povocu ili opoziv, a da nema dovoljno iskustva sa problemima preuzbuđenosti, skakanja i ugrizanja u društvenim situacijama. Kada pas već ne može bezbedno među osetljive članove porodice, potreban je neko ko ume da radi baš na menadžmentu, okidačima i promeni obrasca ponašanja.

Vlasnici takođe često traže od psa da posluša komandu u trenutku kada je previše podignut. “Sedi”, “dođi”, “gledaj me”, sve to može odlično raditi u miru, ali u naletu uzbuđenja jednostavno ne dopire do psa. To ne znači da su komande beskorisne. Znači da treba da se vežbaju na nižem nivou pobude i da se situacija prvo učini lakšom.

Još jedan rizičan savet je prenaglašena reakcija na ugriz, poput vriska, cviljenja ili glume jakog bola. Kod nekih nežnijih pasa to može prekinuti ponašanje, ali kod vrlo pobuđenih, brzih i “nabrijanih” pasa takva reakcija lako dodatno raspali situaciju. Ako pas već skače na ruke starijih ljudi ili dece, nije mudro oslanjati se na metodu koja može pojačati haos.

Prednosti

• Prihvatite da veličina i uzrast psa menjaju ozbiljnost problema i traže plan.

• Tražite pomoć osobe koja radi sa problemima ponašanja, ne samo sa osnovnom poslušnošću.

• Vežbajte komande u lakšim uslovima pre nego što ih tražite u teškim susretima.

Nedostaci

• Ne očekujte da će pas prestati da grize samo zato što puni više meseci.

• Ne pretpostavljajte da svaki trener ima znanje za ovakve slučajeve.

• Ne računajte na dramatične reakcije kao siguran način da zaustavite visoko pobuđenog psa.

Prvo menadžment: sprečite psa da stalno uvežbava grickanje

Pre treninga dolazi kontrola situacije. Ako pas iznova i iznova dobija priliku da pri svakom dolasku u goste skače i hvata ljude za ruke, on usavršava upravo ono što želite da ugasite. Zato je prvi cilj da se broj takvih epizoda naglo smanji.

To u praksi znači da ne treba da ima slobodan pristup svima. Ako su baka, deka ili deca ugroženi, pas ne ide pravo među njih “da proba kako će sad”. Držite ga na distanci, na povocu, iza ogradice, u drugoj prostoriji ili u boksu dok se ne smiri. To nije kazna, već bezbednosna mera i način da sprečite loše iskustvo.

Pozdravi treba da budu dosadni, kratki i tihi. Ljudi ne prilaze psu naglo, ne gledaju ga pravo u oči, ne mašu rukama i ne saginju se nad njega. Najčešće najbolje radi upravo suprotno od onoga što ljudi instinktivno rade sa slatkim, mladim psom: mirno držanje tela i ignorisanje dok se pas ne sabere.

Ako znate da pas burno reaguje kada se približi ljudima, ne krećite odmah na blizak kontakt. Počnite sa većeg odstojanja na kom još može da razmišlja. Tek kada telo omekša, četiri šape ostanu na podu i usta se smire, prilaz se može skratiti. Nekad je to nekoliko koraka, nekad cela prostorija.

Ne potcenjujte ni odmor. Mnogi vlasnici primete da pas grize mnogo manje kada ima više planiranih dremki tokom dana. Ako se teško umiruje van boksa, vratite se mirnom, doslednom odmoru u boksu ili drugom sigurnom prostoru. Premoren adolescentni pas je često sasvim drugačiji pas od onog odmornog.

• Ograničite kontakt sa ranjivim gostima dok pas ne nauči drugačije ponašanje.

• Organizujte susrete tako da pas ne ulazi odmah u centar gužve.

• Zamolite ljude da budu tihi, mirni i da ne podstiču uzbuđenje.

• Uvedite obavezne pauze i dremke ako primećujete da se ponašanje pogoršava kad je umoran.

Šta da učite umesto skakanja i hvatanja ruku

Pas ne može samo da “ne radi” nešto. Potrebno mu je dati ponašanje koje je dozvoljeno, izvodljivo i dovoljno isplativo. Kod pasa koji u uzbuđenju koriste usta, često pomaže da im se odmah ponudi prihvatljiv predmet za usta: igračka za potezanje, čvrsta igračka ili odgovarajuća žvakalica, zavisno od situacije.

To ne znači da svako uzbuđenje treba pretvoriti u divlju igru. Poenta je da pas nauči: kada osetim nalet i poželim da zgrabim ruku, uzimam svoju igračku. U nekim susretima osoba koju pas pozdravlja može već u ruci imati igračku i ponuditi je čim vidi da se pas podiže. Time se fokus sa podlaktice prebacuje na dozvoljen predmet.

Paralelno s tim, mirno ponašanje mora da počne da se isplati. Četiri šape na podu, mekši pogled, trenutak čekanja, sedenje bez skakanja, hod uz nogu nekoliko koraka, pogled ka vlasniku - sve su to mali trenuci koje treba uhvatiti i nagraditi. Kod jakih ometanja obično pomažu posebno vredne poslastice, one koje pas ne dobija svaki dan.

Komande poput “sedi”, hodanja uz nogu i kontakta očima mogu biti korisne, ali samo ako su dobro utrenirane van teških situacija. Vredni su i kratki zadaci za samokontrolu: čekanje na otvaranje vrata, uzimanje hrane tek na signal, ostajanje miran sekundu-dve pre nego što dobije ono što želi. Takve vežbe grade naviku kočenja impulsa i van problematičnih susreta.

Ako ipak zgrabi ruku ili krene da skače i ujeda, reakcija treba da bude kratka i jasna: prekid kontakta. To je takozvani obrnuti tajm-aut. Bez rasprave, bez guranja, bez drame - čovek se udalji, izađe iza vrata ili se psu uskrati pristup interakciji na nekoliko trenutaka. Bitno je da prekid usledi odmah, kako bi pas povezao ugriz sa gubitkom pristupa ljudima.

Kako da napravite realan plan napretka

Napredak retko izgleda kao prava linija. Biće boljih i gorih dana. Zato je korisnije napraviti plan nego čekati da “jednog dana sazri”. Počnite od toga da problematične situacije rastavite na manje delove. Umesto velikog porodičnog okupljanja, vežbajte sa jednom mirnom osobom, kratko, na dovoljnoj distanci i uz dobru nagradu.

Ponovo pravite iste scenarije, ali u dozi koju pas može da obradi. To može biti ulazak jedne osobe na vrata, nekoliko sekundi mirnog stajanja, nagrada za četiri šape na podu, pa prekid. Tek kada to ide glatko, prelazi se na malo teže uslove. Ako preskočite korake, pas će se vratiti starom obrascu.

Vodite beleške. Zvuči jednostavno, ali mnogo pomaže. Zapišite kada se incidenti dešavaju: posle šetnje, pred kraj dana, u gostima, kad je više ljudi u prostoriji, kada je propustio dremku, kada se predugo uzbuđivao bez pauze. Takvi obrasci brzo otkriju da problem nije nasumičan.

Koristite nagrade koje su psu zaista vredne kada radi oko ljudi i ometanja. Suve granule često neće biti dovoljne u teškim trenucima. Ako želite da se pas okrene ka vama umesto ka tuđoj podlaktici, morate mu ponuditi razlog koji u tom trenutku ima smisla.

Ako je ponašanje intenzivno, ako pas ne može bezbedno da bude oko osetljivih osoba ili ako imate utisak da vam sve izmiče kontroli, tražite pomoć kvalifikovanog stručnjaka koji se bavi ponašanjem. To nije znak da ste omanuli. Naprotiv, to je odgovoran potez. Kod ovakvih problema pravovremena stručna podrška često skraćuje put i čuva i ljude i psa od loših iskustava.

Pas koji od uzbuđenja skače i grize nije “izgubljen slučaj”. Ali mu je potreban plan koji prvo spušta uzbuđenje, pa tek onda traži lepo ponašanje.

Ako vam je teško, niste jedini. Ovaj problem ume da bude iscrpljujuć, naročito kada je pas već velik i kada vas okolina gleda kao da je sve odavno moralo da bude rešeno. Ipak, mnogo pasa u ovoj fazi značajno napreduje čim vlasnik prestane da se oslanja samo na korekciju u trenutku haosa i krene da radi dve stvari istovremeno: pažljivo upravlja situacijama i dosledno nagrađuje ponašanje koje želi da vidi. Tu obično počinje pravi pomak.