Malo je stvari koje novog vlasnika psa iscrpe tako brzo kao štene koje se u sekundi pretvori u malu ajkulu. Igrate se, mazite ga, sagnete se da ga podignete ili samo prođete pored njega, a ono kreće na šake, podlaktice, nogavice, listove, pa čak i lice. Nije samo neprijatno. Sa onim tankim, oštrim mlečnim zubima ume da bude baš bolno, a mnogi vlasnici tada počnu da se pitaju da li rade nešto pogrešno i da li je njihovo štene „previše divlje“.
Kad grickanje preraste u pravo ponašanje „kopnena ajkula“
Kod vrlo mladih štenaca, posebno oko 10. do 14. nedelje, ujedanje često ne izgleda kao obično razigrano grickanje. Deluje kao nalet: štene skače na ruke, hvata noge u pokretu, vuče odeću, zaleće se ka licu kad se spustite na njegov nivo. Mnogi vlasnici opisuju te epizode kao male ispade ili tantrume. Kao da pas odjednom „izgubi glavu“.
To ume da bude posebno naporno kod štenaca koji su inače bistri, brzi i puni energije. Dok su mirni, deluju umiljato i nežno. A onda, čim se previše uzbude, sve prelazi u usta. U tom periodu normalna igra lako postaje bolna, pa ljudi počnu da izbegavaju kontakt, maženje ili spuštanje na pod. To je razumljivo, ali dodatno otežava svakodnevni život sa štenetom.
Ako imate utisak da vam štene „napada“ ruke i noge čim se uzbudi, niste usamljeni. To je čest problem u ranom uzrastu, samo što je kod nekih pasa intenzivniji nego kod drugih.
Zašto su štenci uopšte tako „na usta“
Prvi razlog je sasvim jednostavan: nicanje zuba i potreba za žvakanjem. Usta su štenetu glavni alat za istraživanje sveta, a nelagodnost u desnima tu potrebu još pojačava. Zato mnogi psi u tom periodu stalno nešto hvataju, glođu, guraju njuškom i isprobavaju zubima.
Drugi veliki okidač je prevelika pobuđenost. Štene se tokom igre, maženja, trčanja ili susreta sa ljudima lako „zavrti“ preko svoje mere samokontrole. Tada više ne donosi dobre odluke. Ne bira između igračke i vaše ruke kao miran, racionalan pas. Jednostavno reaguje impulsivno.
Kod pojedinih rasa i tipova pasa to se vidi još više. Ovčarski i radni psi, poput nemačkih ovčara, border kolija, australijskih ovčara i sličnih pasa, često imaju izraženiju sklonost da koriste usta i da reaguju na pokret. Kod retrivera se takođe često vidi potreba da nešto nose u ustima i stalno budu u kontaktu sa predmetom ili čovekom. To ne znači da je pas loš ili agresivan. Znači da ima jake urođene obrasce koje tek treba usmeriti.
Tu je i onaj praktičan deo koji vlasnici brzo primete: štene nekad ujeda da bi dobilo pažnju, a nekad kao da pokušava da zaustavi ili usmeri kretanje čoveka. Grickanje listova, članaka i nogavica posebno je često kod pasa koji burno reaguju na pokret. Što se vi više pomerate, uzbuđenje može još da raste.
Kako komanda „touch“ može da prekine grizenje
Jedna vrlo korisna vežba u ovakvim situacijama je jednostavan nos-target, kod nas najčešće poznat kao komanda „touch“. Ideja je laka: pružite šaci ili dlanu ulogu mete koju štene treba da dotakne njuškom, a ne zubima. Kažete „touch“, ponudite dlan ispred psa i nagradite samo nežan dodir nosom.
Važan detalj je baš taj kriterijum. Nema nagrade za grickanje šake, hvatanje prstiju ili grubo guranje. Nagrada dolazi samo kad štene uradi mali, miran „boop“ njuškom. Tako ono vrlo brzo uči šta tačno donosi poslasticu i pažnju.
Kad se vežba prethodno nauči u mirnim okolnostima, može da posluži kao prekidač u trenutku kad grizenje tek krene. Štene počne da divlja, vi kažete „touch“, ono zastane, dotakne nosom dlan i odjednom se cela scena pomeri iz haotične igre u poznat zadatak. To ne rešava svaki ispad, ali mnogim psima upravo taj mali, laki zadatak pomogne da se prebace iz ludiranja u režim saradnje.
Prvo učite „touch“ kad je štene mirno i raspoloženo za kratku vežbu.
Dlan držite dovoljno blizu da pas može lako da uspe.
Nagrađujete samo dodir nosom, ne kontakt zubima.
Kad počne da hvata ruke u igri, ubacite komandu odmah, pre nego što se potpuno „zapalio“.
Zašto ovo često radi bolje od grdnje
Mnogi vlasnici prvo probaju ono što deluje instinktivno: „ne“, povik, trzaj ruke, guranje njuške, lupkanje po nosu ili glasno „au“. Problem je što uzbuđeno štene često iz toga ne izvuče jasnu poruku. Nekima vika dodatno digne adrenalin. Drugima fizička reakcija samo učini celu situaciju još uzbudljivijom.
Komanda „touch“ je korisna zato što psu daje konkretan odgovor na pitanje šta da radi umesto da grize. Nema nagađanja. Umesto da se bavite samo prekidanjem pogrešnog ponašanja, vi nudite jednostavno, poznato i lako izvodljivo ponašanje koje može odmah da bude nagrađeno.
To posebno pomaže kod štenaca koji se brzo prebacuju u radni ili trenažni fokus čim im date zadatak koji razumeju. Kratak dodir nosa, nagrada, još jedan lak signal, pa smireniji nastavak interakcije. Za mnoge pse to je mnogo jasniji put od opominjanja koje im malo znači.
Ipak, važno je očekivanja držati realnim. Ovo nije čarobni prekidač koji će svaki put zaustaviti previše uzbuđeno štene. Ako je pas već potpuno van kontrole, umoran, previše razdražen ili usred jakog naleta žvakanja zbog zuba, možda neće moći da odgovori ni na komandu koju inače zna.
Greške koje usporavaju napredak
Prednosti
Preusmeravanje na jasno ponašanje koje želite da vidite
Nagrađivanje nežnog kontakta i mirnijeg odgovora
Prekid igre čim štene više ne može da se kontroliše
Doslednost u pravilima i kratke, jasne reakcije
Nedostaci
Vikanje, fizičko kažnjavanje, lupkanje po nosu i slične korekcije
Nenamerno nagrađivanje grubog kontakta, na primer ako pas dobije pažnju dok vas hvata zubima
Predugo čekanje da prekinete igru iako je štene već prešlo granicu
Očekivanje da jedna tehnika radi u svakoj situaciji i 100 odsto vremena
Jedna od češćih zabuna je da vlasnik daje više upozorenja zaredom, pa tek onda nešto preduzme. Za vrlo mlado štene to je obično previše komplikovan sled događaja. Ono ne povezuje dobro niz od nekoliko verbalnih opomena sa kasnijom posledicom. Ako već prekidate igru ili uvodite kratku pauzu, reakcija mora da bude brza i jasna.
Druga česta greška je popuštanje kriterijuma kod komande „touch“. Ako ponekad nagradite i gric, i guranje zubima, i lizanje, pas neće imati jasnu sliku šta se zapravo traži. Kod ove vežbe preciznost pravi razliku: dlan je meta za nos, ne igračka za usta.
Šta kad „touch“ nije dovoljan
Postoje trenuci kada je štene toliko razrađeno da jednostavno nije sposobno da odgovori lepo i nežno. Tada nema mnogo smisla insistirati na komandi po svaku cenu. Potrebna je rezervna opcija.
Prva pomoć je često brzo preusmeravanje na odgovarajuću stvar za usta: interaktivnu igračku za vuču, dužu igračku koju možete da mrdnete po podu, ili dozvoljeni predmet za žvakanje. Kod mnogih pasa obična zamena „evo ti igračka“ ne radi ako igračka samo stoji. Potrebno je da i dalje bude uključena interakcija, jer štene često želi pokret i zajedničku aktivnost, a ne samo predmet.
Ako se grizenje ponavlja odmah i pas ne uspeva da se vrati u normalu, kratka pauza u igri je razumna sledeća mera. To može da znači da vi ustanete, sklonite se iza ogradice ili izađete iz prostorije na vrlo kratko da se uzbuđenje preseče. Kod pasa koji su jako vezani za ljude upravo taj kratki nestanak pažnje ume da bude vrlo jasan signal da je zabava stala.
Nekad je pravi odgovor još jednostavniji: štene je premoreno. Mnogi „napadi ajkule“ dešavaju se kad je psu zapravo potreban san ili mir. Tada pomaže organizovana pauza u boksu, ograđenom prostoru ili miran boravak uz punjivu igračku za lizanje i žvakanje. Nije poenta kazna, već reset.
Preusmerite na zanimljivu igračku za vuču ili žvakanje.
Ako opet krene na ruke ili noge, odmah prekinite igru.
Po potrebi se udaljite na kratko da se kontakt prekine.
Ako deluje preumorno i razdraženo, uvedite mirnu pauzu ili dremku.
Realističan plan za nežnije manire kod šteneta
Najviše uspeha obično imaju vlasnici koji ne pokušavaju da problem reše samo usred haosa. „Touch“ najpre vežbajte van kriznih trenutaka, nekoliko kratkih ponavljanja dnevno, da postane laka i prijatna navika. Tek tada počinje da vredi kao alat kad se štene uzbudi.
Paralelno s tim, hvatate i nagrađujete sve ono što želite više da viđate: miran prilazak, nežan kontakt ustima, uzimanje poslastice bez grabljenja, donošenje igračke umesto skakanja na ruke. Štene ne uči samo iz trenutaka kad pogreši. Mnogo uči i iz onoga što mu se isplati kada uradi dobro.
Koristan deo plana je i mentalno pražnjenje energije. Štenci koji brzo planu često imaju koristi od jednostavnih mozgalica, prostirki za njuškanje, podloga za lizanje i kratkih trening-sesija koje ih zamore na mirniji način. To naročito prija bistrim i radnim rasama koje teško podnose samo fizičko zamaranje bez ikakvog zadatka.
A onda ono što mnogima najteže pada: vreme. Kod velikog broja štenaca napredak dolazi postepeno, ne preko noći. Kako sazrevaju, kako prolazi period zubića i kako dosledno dobijaju jasne smernice, ujedi postaju slabiji, ređi i lakše ih je prekinuti. Cilj nije savršenstvo za tri dana. Cilj je da iz nedelje u nedelju imate malo više kontrole, malo manje haosa i psa koji sve bolje razume kako da koristi usta nežno.
