Zamislite da imate štene od pet meseci i od dva trenera dobijete suprotne savete. Jedan traži da uvek budete „glavni“: pas ne sme na kauč, ne sme prvi kroz vrata i ne treba da započinje igru. Drugi gradi pažnju kroz igru, nagrađuje mirnoću i dopušta štenetu da na povocu ponekad bira kuda će da istražuje. Sasvim je razumljivo da se zapitate: gradim li dobar odnos ili pravim problem za kasnije?

Ne morate da birate između stalne kontrole i potpunog popuštanja. Obuka zasnovana na nagrađivanju može da ima sasvim jasne granice. Važno je da pravila služe bezbednosti i zajedničkom životu, da ih štene postepeno nauči i da očekivanja odgovaraju njegovom uzrastu i temperamentu.

Kućna pravila nisu dokaz dominacije

To što pas prvi prođe kroz vrata, legne na kauč ili donese igračku nije samo po sebi znak da pokušava da preuzme vlast. Tumačenje svakodnevnih ponašanja kao stalne borbe za položaj nije dobra osnova za vaspitanje. Korisnije je pitati šta pas želi, šta je do sada naučio i koje ponašanje želite umesto postojećeg.

Čekanje na vratima, na primer, ima smisla zbog bezbednosti, a ne zato što čovek mora prvi da izađe. Vežbajte ga kratko, u mirnim uslovima, uz nagradu i jasan signal za izlazak. Dok ponašanje nije pouzdano naučeno, koristite povodac ili barijeru. Ako štene hitno mora da obavi nuždu, izvedite ga bezbedno, bez nepotrebnog zadržavanja radi vežbe.

Isto važi za nameštaj: možete dozvoliti kauč ili ga zabraniti, prema svojim potrebama. Obezbedite psu udobno mesto za odmor i nagradite njegovo korišćenje. Ako je kauč dozvoljen, silazak učite razmenom i nagradom, ne povlačenjem ili guranjem. Ako se pas ukoči, reži ili čuva mesto, ne ulazite u fizički sukob i ne kažnjavajte upozorenje; zatražite stručnu pomoć.

Jasne granice ne zahtevaju zastrašivanje. Zahtevaju učenje, predvidivost i bezbedno upravljanje situacijom.

Šta štene uči kroz igru i nagrade

Igra može da gradi poverenje i motivaciju za saradnju. Kroz kratko potezanje, traženje hrane ili razmenu igračaka možete da vežbate puštanje predmeta, pauzu i povratak pažnje na vas. Prilagodite intenzitet štenetu i napravite predah ako postaje previše uzbuđeno. Nije potrebno da svaka zajednička igra bude lekcija.

Nagrađivanje spontanog poželjnog ponašanja i shaping nisu sasvim isto. Kada nagradite štene zato što je samo leglo na prostirku, beležite već ponuđeno ponašanje. Kod shapinga, odnosno postepenog oblikovanja, nagrađujete male korake ka cilju: pogled ka prostirci, prilazak, pa stajanje na njoj. Oba postupka mogu biti korisna, ali kriterijumi treba da budu dovoljno laki da štene ne postane frustrirano.

Mamac u ruci takođe može da pomogne pri učenju novog pokreta. Važno je da ga postepeno uklonite, tako da pas reaguje na naučeni signal, a ne samo na pogled na hranu. Poželjno ponašanje odmah označite kratkom rečju ili klikerom, ako ste ga prethodno tome naučili, pa nagradite. Nagrada može biti hrana, igra ili nastavak njuškanja — ono što tom psu u tom trenutku zaista vredi.

Sloboda izbora u bezbednim okvirima

Štene može da bira koju će igračku uzeti ili gde će njuškati, dok vi odlučujete šta je bezbedno. Takav izbor ne znači odricanje od pravila i ne garantuje da će pas prestati da vuče. Hodanje na opuštenom povocu i povratak na poziv i dalje treba posebno vežbati, najpre uz malo ometanja.

  • Dozvolite istraživanje dalje od saobraćaja i drugih opasnosti, uz povodac primeren prostoru.

  • Dugi povodac pričvrstite za dobro podešen am, vodite računa o zaplitanju i ne dopuštajte da se pas zaleti do njegovog kraja.

  • Kod ulice, kapije i automobila oslonite se i na fizičko obezbeđenje, ne samo na naučeni signal.

  • Ako štene grize nameštaj ili skače na goste, sprečite pristup kada ne možete da ga nadgledate i učite odgovarajuću zamenu: žvakanje dozvoljenog predmeta ili pozdrav sa šapama na podu.

Temperament, rasa i adolescencija menjaju očekivanja

Borzoji i drugi veliki hrtovi mogu imati izraženu sklonost ka jurenju, ali se pojedinačni psi razlikuju po osetljivosti, interesovanjima i motivaciji. Grub pristup nije dobro rešenje ni za jednu rasu. Ako pas ne sarađuje, proverite da li razume zadatak, da li je okruženje preteško i da li je umoran, uplašen ili previše uzbuđen, umesto da ga odmah proglasite tvrdoglavim.

Tokom adolescencije pažnja i izvođenje naučenih ponašanja mogu da osciliraju. Tada smanjite težinu vežbi, povećajte udaljenost od ometanja i nagrađujte uspešne pokušaje. Kod snažnog nagona za jurenjem ni dobra obuka ne garantuje odaziv pred zecom ili mačkom. Slobodno trčanje organizujte u odgovarajuće ograđenom prostoru; nemojte proveravati pouzdanost poziva tamo gde greška može biti opasna.

Naglu promenu ponašanja, izraženu razdražljivost ili izbegavanje dodira ne treba automatski pripisati odrastanju. Obratite se veterinaru, jer bol ili drugi zdravstveni problemi mogu uticati na ponašanje.

Kako prepoznati koristan savet trenera

Ne procenjujte pristup samo po tome koliko strogo ili opušteno zvuči. Dobar trener objašnjava kako pas uči, pokazuje konkretne korake i prilagođava plan njegovim reakcijama. Ne obećava zagarantovan ishod i ne traži da ignorišete strah, bol ili iscrpljenost.

  • Pitajte šta ćete nagrađivati, kako ćete sprečiti neželjeno ponašanje i šta ćete uraditi ako je zadatak pretežak.

  • Birajte rad zasnovan na nagrađivanju, bez fizičkog kažnjavanja i zastrašivanja. Miran, nepomičan pas nije nužno i opušten pas.

  • Tražite ostvarive ciljeve: kratko čekanje, nekoliko koraka na opuštenom povocu ili povratak sa male udaljenosti, pa postepeno otežavanje.

  • Kod režanja, pokušaja ujeda ili jakog straha potražite veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi bez zastrašivanja.

U svakodnevici se držite nekoliko važnih pravila, vežbajte kratko i ostavite dovoljno vremena za odmor, njuškanje i igru. Cilj nije štene koje nikada ništa ne predlaže, već pas koji postepeno uči kako da bezbedno živi sa ljudima.