Neobični saveti za dresuru pasa: šta izbegavati, a gde pravila mogu biti fleksibilna

Skoro svaki vlasnik psa pre ili kasnije čuje savet koji zvuči samouvereno, ali nema mnogo smisla: stavite psu kikiriki puter u usta da prestane da laje ili ga posle treninga zatvorite u boks da „razmisli o naučenom“. Problem nije samo u tome što takvi trikovi mogu da omanu. Neki nose rizik, a često odvlače pažnju od razloga zbog kog se pas tako ponaša.

S druge strane, nije svaka kućna navika koju ne biste poželeli na času poslušnosti zaista problem. Mirno posmatranje ručka ili zauzimanje dozvoljene fotelje ne zahtevaju obavezno korekciju. Važno je razlikovati bezazlenu porodičnu naviku od ponašanja koje ugrožava psa ili ljude.

Neobični saveti i njihovi stvarni nedostaci

Psi se razlikuju po iskustvu, uzrastu, zdravlju i reakcijama na okolinu. Zato savet treba procenjivati prema tome šta pas uči i kako se oseća, a ne prema tome koliko odlučno zvuči osoba koja ga daje. Strah, bol i sve veća uznemirenost nisu prihvatljiva cena za brzu poslušnost.

Kikiriki puter protiv lajanja

Ne gurajte hranu ili ruku u usta psu koji laje. Time ne rešavate uzrok lajanja, a rizikujete ugriz ili problem sa gutanjem. Ako se hrana redovno pojavljuje odmah posle lajanja, pas može naučiti da lajanjem dobija poslasticu. To ipak ne znači da je hrana pogrešan alat: može se planski koristiti za nagrađivanje mirnog ponašanja ili u radu na reakcijama na okidače, na udaljenosti na kojoj pas još može da uči.

Ako kikiriki puter koristite kao povremenu poslasticu, proverite sastav: ne sme sadržati ksilitol, koji je otrovan za pse. Ako je pas pojeo proizvod sa ksilitolom, odmah kontaktirajte veterinara, čak i ako još nema simptoma.

Punjenje rupa izmetom da pas prestane da kopa

Ovaj postupak nije dobar plan za odvikavanje od kopanja: ne rešava razlog ponašanja, a izmet predstavlja higijenski rizik i može sadržati parazite ili druge uzročnike bolesti. Pas može kopati zbog mirisa, potrage za hladnijim mestom, nedostatka aktivnosti ili pokušaja da izađe iz dvorišta. Razlog određuje rešenje: hladovina i voda, bezbedna ograda, više prilika za njuškanje ili posebno mesto na kom je kopanje dozvoljeno.

Boks posle treninga da pas „sabere utiske“

Odmor i san podržavaju učenje, ali to nije razlog da psa obavezno zatvarate u boks posle svake vežbe. Mirno mesto za odmor može biti ležaj ili otvoren boks. Zatvoren boks ima smisla samo ako je pas na njega postepeno naviknut, u njemu je opušten i zadovoljene su mu potrebe. Ne treba ga koristiti kao kaznu niti ostavljati psa da paniči kako bi se navodno „smirio“.

Cimanje orme kao univerzalna korekcija

Trzaj povoca nije isto što i prethodno naučen, blag signal. Može izazvati nelagodnost, strah ili dodatnu uznemirenost, a psu ne govori jasno šta treba da uradi umesto povlačenja. Ako pas ne reaguje, to nije dokaz da je odlučio da vas ignoriše: možda je previše uzbuđen, uplašen ili još nije naučio traženu veštinu. Bolji početak je mirnije okruženje, veća udaljenost od ometanja i nagrađivanje koraka uz opušten povodac.

Popularni saveti koji nisu za svakog psa

Cviljenje kada štene grize

Zvuk nalik jauku kod neke štenadi prekine igru, dok drugu dodatno uzbudi. Ako posle vaše reakcije grickanje postaje jače, nema razloga da insistirate. Mirno prekinite igru na kratko i, ako je potrebno, odvojite se bezbednom ogradicom, bez guranja i rvanja. Kada se štene smiri, ponudite odgovarajuću igračku i nastavite mirniju igru. Obratite pažnju i na umor: štenetu su potrebni redovni odmori.

Grickanje je uobičajen deo razvoja, ali to ne znači da svaki ujed treba zanemariti. Ako su ujedi jaki, povređuju kožu, javljaju se pri dodirivanju određenog dela tela ili uz čuvanje hrane i predmeta, potražite savet veterinara i stručnjaka za ponašanje koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju. Ne kažnjavajte režanje i ne pokušavajte da psa fizički savladate.

Priče o „alfi“ i preuzimanju vlasti

Vučenje povoca, skakanje i uzimanje stvari nisu sami po sebi dokazi da pas pokušava da vlada domaćinstvom. Uzbuđenje, strah, potrebe koje nisu zadovoljene i prethodno naučeni obrasci mnogo su korisnija polazna pitanja. Umesto dokazivanja autoriteta, odredite šta želite da pas radi: četiri šape na podu pri pozdravu, odlazak na prostirku ili razmenu predmeta za nagradu. Zatim to vežbajte u dovoljno lakim uslovima.

Menjanje rute kada pas neće kući

Rutina sama po sebi nije loša; mnogim psima prija predvidljivost. Ako pas zastaje pred kućom, moguće je da želi još njuškanja, ali ne treba automatski zaključiti da „protestuje“. Zastajanje može biti povezano i sa strahom, umorom, vrućinom ili bolom. Ne vucite ga i ne mamite hranom preko granice nelagodnosti. Kod nagle ili uporne promene, šepanja ili znakova bola zakažite veterinarski pregled; kolaps ili otežano disanje zahtevaju hitnu pomoć.

Ako je pas zdrav i opušten, možete prilagoditi trajanje šetnje, omogućiti više njuškanja i nagrađivati dobrovoljno kretanje ka kući. Povremena promena rute ili prijatna aktivnost po povratku mogu pomoći, ali nisu univerzalno rešenje.

Kućna pravila koja ne moraju biti stroga

Dobar trening ne zahteva zabranu svake spontane navike. Pravila treba da budu bezbedna, razumljiva psu i prihvatljiva ljudima koji sa njim žive. Ipak, ne treba očekivati da pas sam pogodi zašto nešto sme sa jednom osobom, a ne sme sa drugom: razlike se uče jasnim signalima i vežbanjem.

Šape u krilu i mirno posmatranje ručka

Ako vam prija da pas na poziv stavi šape u krilo, to ne mora biti problem. Važno je da time ne ugrožava ravnotežu ljudi i da vežbate alternativni pozdrav za goste, decu i osobe koje ne žele takav kontakt. Slično važi za psa koji mirno leži nekoliko koraka od stola: ako nikome ne smeta, ne morate ga udaljavati samo zbog pravila. Ako dajete poslasticu, neka bude bezbedna za psa, a ne nasumičan zalogaj iz tanjira.

Naleti energije bez kućne staze s preprekama

Kratki naleti trčanja mogu biti deo normalne igre, ali jurnjava po stepenicama i skakanje sa nameštaja nose rizik od pada i povrede, naročito na klizavom podu. Umesto da čekate nezgodu, obezbedite slobodan, neklizajući prostor bez oštrih prepreka i onemogućite pristup stepenicama tokom takve igre. Aktivnost prilagodite uzrastu, građi i zdravstvenom stanju psa.

Zauzimanje stolice nije isto što i krađa čarapa

Pas koji zauzme dozvoljenu fotelju može biti simpatičan deo svakodnevice. Čarape, međutim, nisu bezazlena igračka: ako ih proguta, mogu izazvati začepljenje creva. Držite veš van domašaja i za nošenje ponudite odgovarajuće igračke. Ako pas uzme predmet, izbegavajte jurku i otimanje; ponudite razmenu za nešto vredno. Ako je progutao čarapu ili drugi strani predmet, odmah se javite veterinaru i ne izazivajte povraćanje na svoju ruku.

Ni svako gunđanje ili cviljenje nije zahtev za pažnju. Obratite pažnju na govor tela i okolnosti. Režanje pri približavanju hrani ili dodiru traži prostor i procenu uzroka, a novo, uporno oglašavanje može biti znak nelagodnosti. Poznato, opušteno „pričanje“ koje nikome ne smeta ne mora se suzbijati.

Fleksibilnost uz jasne granice

Psi mogu naučiti različita pravila u različitim okolnostima, ali im treba pomoći da razumeju razliku. Poziv za penjanje na kauč, signal za silazak i nagrada za odlazak na ležaj jasniji su od povremenog dopuštanja pa iznenadne grdnje. Isto važi za igru, pozdravljanje i ponašanje za stolom.

Cilj nije pas bez ijedne neobične navike, već bezbedan zajednički život i pravila koja pas može da razume.