Štene hvata pertle i nogavice, dete vrisne i potrči, a pas krene za njim još uzbuđeniji. Kada se igra završi ujedom ili padom deteta, više nije dovoljno reći da je štene samo razigrano. Prvi zadatak je sprečiti novu povredu, a tek zatim vežbati mirnije ponašanje.

Sa 13 nedelja grickanje je često, bilo da je u pitanju labrador ili drugo štene. Ipak, uzrast i rasa ne objašnjavaju svaki ugriz. U domu sa malom decom potrebni su fizičke prepreke, nadzor odraslih i kratke vežbe prilagođene štenetu — ne očekivanje da će dete ili pas sami rešiti situaciju.

Prvo sprečite novu povredu

Ako štene juri decu, hvata ih zubima ili obara, prekinite kontakt i odvojite ih čvrstom, bezbednom pregradom. Nemojte rukama razdvajati zube psa od deteta niti tražiti od deteta da samo smiruje psa. Kod ponavljanih nasrtaja nije dovoljan nadzor iz drugog kraja sobe: do uspostavljanja bezbednog plana koristite odvojene zone.

Ako je koža deteta probijena, operite ranu sapunom i tekućom vodom i javite se lekaru radi procene. Ujed lica, glave, šake ili predela oka zahteva naročito brzu procenu. Kod duboke rane, jakog krvarenja koje ne prestaje uz direktan pritisak ili ozbiljne povrede nakon pada, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć. Lekaru recite šta znate o psu i njegovim vakcinama; on procenjuje i potrebu za zaštitom od tetanusa ili besnila prema okolnostima i lokalnom riziku.

Zašto štene toliko grize

Štenci ustima istražuju okolinu i igraju se, a potreba za žvakanjem može biti izraženija tokom promene zuba. Pertle koje se njišu, rukavi i stopala koja se brzo pomeraju lako privlače pažnju. Trčanje i vriska mogu dodatno podstaći jurnjavu i hvatanje.

Previše uzbuđenja i nedovoljno odmora takođe mogu doprineti gruboj igri. Štene koje je premoreno ne mora samo da legne: može početi još više da skače i grize. Ipak, nije svaki ugriz posledica igre ili umora. Strah, bol ili nelagoda pri dodirivanju takođe mogu biti razlog, pa ponašanje treba posmatrati u kontekstu.

Organizujte prostor pre sledećeg naleta

  • Postavite stabilnu ogradicu ili sigurnosnu kapiju koju ni dete ni štene ne mogu lako da savladaju. Deca ne treba da posežu kroz pregradu niti da ulaze u prostor za odmor psa.

  • Ne ostavljajte malo dete i štene zajedno bez neposrednog nadzora. Kada kuvate, telefonirate ili morate da se posvetite drugom detetu, fizički ih odvojite.

  • Povodnik pričvršćen za dobro podešen am može privremeno pomoći odrasloj osobi da spreči zaletanje. Odrasla osoba treba da ga drži i prati psa; ne vezujte štene za nameštaj i ne ostavljajte povodnik da se vuče bez nadzora zbog zaplitanja. Ne koristite trzaje.

  • Reagujte čim počne uporno hvatanje odeće, ubrzano jurcanje ili sve grublja igra. Mirno prekinite kontakt pre nego što dete padne ili bude ujedeno.

Za odmor pripremite miran, bezbedan prostor sa udobnom podlogom i vodom. Boks koristite samo ako je štene postepeno naviknuto na njega i u njemu se oseća prijatno. Odvajanje nije kazna: ako štene pokazuje paniku ili uporno pokušava da pobegne, promenite način smeštaja i potražite savet. Ne ostavljajte ga da se samo „isplače“.

Trening: vežbajte dok je štene još mirno

Počnite bez dece u neposrednoj blizini. Nagradite četiri šape na podu, mirno sedenje, okretanje prema vama i odlazak na podlogu. Nekoliko kratkih vežbi tokom dana korisnije je od dugog pokušaja kada je štene već preuzbuđeno.

Igračku ponudite pre nego što štene dohvati ruku ili nogavicu, držeći je dalje od tela deteta. Ako zubima dodiruje kožu ili uporno hvata odeću, mirno prekinite igru i obezbedite razmak. Ne gurajte igračku u usta i ne nastavljajte nadmetanje oko odeće. Kada se smiri, ponudite prikladnu aktivnost ili odmor.

Tek kada štene može mirno da vežba, odrasla osoba može nagrađivati smireno posmatranje deteta sa bezbedne udaljenosti, po potrebi kroz pregradu. Dete nije rekvizit za trening i ne treba namerno da trči kako biste „testirali“ psa. Ako štene više ne može da se usredsredi, povećajte udaljenost ili završite vežbu.

Ne udarajte štene, ne držite mu njušku zatvorenu i ne obarajte ga na leđa. Takvi postupci mogu povećati strah i rizik od ujeda. Ni vrištanje ne pomaže svakom psu — neke dodatno uzbudi. Oslonite se na miran prekid, sprečavanje rizičnih situacija i nagrađivanje poželjnog ponašanja.

Žvakanje i odmor bez novih rizika

Ponudite igračke za punjenje hranom, poput Konga ili Toppla, odgovarajuće veličine i čvrstine za štene. Koristite deo njegovog dnevnog obroka i u početku pratite kako ih koristi. Uklonite oštećene igračke i predmete sa kojih može da odgrize i proguta komade. Izbegavajte veoma tvrde žvakalice, kosti i tvrdo zamrznute predmete koji mogu oštetiti zube; o izboru se posavetujte sa veterinarom.

Tokom dana smenjujte obroke, izlaske radi nužde, kratku igru, istraživanje i dovoljno neometanog sna. Ne pokušavajte da štene iscrpite dodatnom jurnjavom svaki put kada postane grubo. Dok jede, žvaće ili spava, deca treba da ga ostave na miru, a odrasli da to obezbede.

Kada uključiti veterinara i stručnjaka za ponašanje

Ako štene ponavljano ujeda decu, naročito u lice ili glavu, probija kožu ili ga ne možete bezbedno odvojiti, nemojte čekati da faza sama prođe. Zakažite veterinarski pregled i potražite stručnjaka za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju i ima iskustva sa porodicama sa decom. Do procene sprečite direktan kontakt.

Pregled je važan i kod nagle promene ponašanja, reakcije na dodir, šepanja ili drugih znakova bola. Ukočenost, režanje, čuvanje hrane ili igračaka i pokušaji udaljavanja zahtevaju pažnju; nemojte kažnjavati upozoravajuće signale. Nijedan pojedinačni znak sam ne daje dijagnozu, ali pomaže stručnjaku da proceni okolnosti i napravi bezbedniji plan.