Jedan trenutak imate umiljato štene koje se mazi u krilu, a već sledećeg vam visi sa rukava, hvata šake, nogavice i članke kao da je rešilo da testira koliko koža može da izdrži. Kod labradora od 13-14 nedelja to ume da izgleda dramatično, posebno kada izgleda da je baš jedna osoba u porodici stalna meta. Dobra vest je da je ovakvo grickanje u tom uzrastu vrlo često. Manje dobra vest je da ne prolazi najbolje samo od sebe ako mu odrasli stalno, nenamerno, dodaju gorivo.

Ako je štene uključeno u program koji od njega očekuje miran temperament i finu kontrolu u kontaktu s ljudima, tim pre je važno reagovati rano. Ne zato što je sa psom „nešto pogrešno“, već zato što se upravo sada postavljaju granice: šta je dozvoljena igra, kako se koristi usta, i kako izgleda mirna interakcija sa čovekom.

Kada mladi labrador postane „kopnena ajkula“

U ovom uzrastu štene još ima oštre mlečne zube, a upravo zato i bezazleno grickanje može da boli više nego što vlasnici očekuju. Labradori su naročito poznati po tome da svet istražuju ustima: hvataju, nose, žvaću, potežu i proveravaju reakcije ljudi. To je deo normalnog razvoja, igre i nicanja zuba.

Mnoge vlasnike zbuni to što pas ne ujeda sve podjednako, nego izgleda kao da je izabrao jednu osobu. To ne mora da znači da tu osobu ne voli, da joj se suprotstavlja ili da pokazuje agresiju. Vrlo često je obrnuto: upravo je ta osoba najzanimljiviji partner za igru, najreaktivnija ili najviše uključena u rukovanje štenetom tokom budnih i uzbudljivih delova dana.

Kod šteneta od 13-14 nedelja grickanje je najčešće razvojna faza, a ne problem ponašanja sa „lošom namerom“.

Zašto se ujedi dešavaju baš sada

Prvi razlog je sasvim prost: desni svrbe, zubi niču, a žvakanje donosi olakšanje. Zato mnoga štenad traže nešto tvrđe, gumeno, hladno ili elastično da drže u ustima. Ako pri ruci nije odgovarajuća igračka, ruka, rukav ili nogavica lako postanu zamena.

Drugi razlog je način na koji štene komunicira i igra se. Ono nema ruke, pa usta koriste za gotovo sve: da ispita predmet, da započne igru, da zadrži pažnju i da izbaci višak uzbuđenja. Kod labradora je to posebno izraženo jer je rasa sklona nošenju predmeta i kontaktu kroz usta.

Treći, veoma čest okidač, jeste premor. Mnogi vlasnici misle da je štene koje divlja i ujeda „prepuno energije“, a zapravo je često preumorno. Posle predugog perioda budnosti, mnogi psi postaju razdražljivi, brži, impulsivniji i mnogo više grickaju. Kod vrlo mladog šteneta to se često javlja već posle jednog do dva sata budnosti, naročito ako je taj period bio ispunjen igrom, ljudima, novim utiscima i uzbuđenjem.

Tu je i faktor pažnje. Ako je neka osoba omiljeni saigrač, ako se štene uz nju najviše zabavlja ili najlakše dobije reakciju, ujedanje može postati način da produži kontakt. Za štene je i smeh, i sklanjanje ruke, i mahanje, i uzvik ponekad deo iste nagradne igre.

Zašto baš jedna osoba dobija najviše ujeda

Razlika često nije u psu, nego u načinu na koji se ljudi ponašaju oko njega. Jedna osoba se više saginje, maše rukama, trči, tepa, gura igračku, pokušava da ga zadrži kada se razigra ili se brže povlači kad zubi dotaknu kožu. Štene to vrlo brzo primeti.

Brza reakcija je posebno važna. Ako vi trzneteruku, poskočite, uzviknete ili počnete da se „branite“, štene može to da doživi kao nastavak zabave. Za njega je to pokretna meta koja odgovara na svaki pokušaj hvatanja. Zato se često dešava da upravo osoba kojoj je svega preko glave nesvesno najviše pojačava ponašanje koje želi da prekine.

Nekad je stvar i u rasporedu. Ako jedna osoba provodi više vremena sa štenetom baš kada je ono najbudnije, najživlje i najsklonije igri, logično je da će i najviše osetiti tu fazu. A nekad štene jednostavno „odabere“ glavnu metu za razigrani kontakt. To je česta pojava i ne treba je tumačiti kao lični odnos ili posebnu netrpeljivost.

Reakcije koje najčešće pomažu

Najkorisnije je da reagujete pre nego što zubi stignu do kože. Ako vidite da štene ulazi u onu poznatu, razigrano-napetu fazu, odmah ponudite nešto što sme da žvaće: gumenu igračku, bezbedan predmet za grickanje ili igračku punjenu hranom. Cilj nije da ga „podmitite“, već da mu date prihvatljiv izlaz za potrebu koju već pokazuje.

Ako ipak zgrabi ruku ili odeću, kratko prekinite kontakt. Ustanite, sklonite se, okrenite telo i na nekoliko desetina sekundi mu uskratite igru i pažnju. Mnogim štencima upravo to najjasnije pokazuje da grickanje gasi zabavu. Duga predavanja, guranje psa, rasprava i uzbuđeni ton uglavnom ne pomažu.

Važno je da signal bude miran i uvek isti. Kratko „ne“, „dosta“ ili samo tiho prekidanje interakcije obično vredi više od glasnog negodovanja. Neka poruka bude jasna, ali bez drame. Kod nekih pasa kratko „au“ može pomoći, kod drugih ih to još više razigra. Ako vidite da vokalna reakcija pojačava uzbuđenje, preskočite je i pređite pravo na prekid kontakta.

Ne potcenjujte ni odmor. Mladom štenetu treba mnogo sna, često i 18 do 20 sati u toku dana. Ako posle duže budnosti postane napadno, grubo i ne može da se smiri, verovatno mu ne treba još aktivnosti nego mir, rutina i vreme za spavanje.

  • Držite igračku za žvakanje nadohvat ruke u prostorijama gde štene najčešće gricka ljude.

  • Prekinite kontakt odmah nakon ujeda, kratko i bez rasprave.

  • Koristite isti miran signal svaki put, umesto velikih emotivnih reakcija.

  • Planirajte redovne pauze i dremke pre nego što štene „prekipi“.

Kako da zadovoljite potrebu za žvakanjem i istovremeno gradite kontrolu ugriza

Štene koje dobija adekvatne izlaze za žvakanje obično manje traži ljudsku kožu kao zamenu. Dobro rade gumene igračke, igračke koje mogu da se pune hranom, bezbedni predmeti za grickanje i rashlađene opcije koje umiruju desni. Bitno je samo da budu primerene uzrastu i da ih pas koristi pod nadzorom kada je to potrebno.

Igra takođe pravi veliku razliku. Ako se stalno igra burno potezanje, rvanje rukama ili naglo mahanje igračkom ispred njuške, nije čudno što štene ostaje u visokom uzbuđenju i teže razlikuje igračku od prstiju. Mnogo je korisnije ubaciti više mirnijih oblika igre: donošenje, traženje hrane, kratke vežbe fokusa, nežno potezanje sa jasnim pravilima i čestim pauzama.

Kada uzme igračku umesto ruke, kada nežno prihvati kontakt ustima ili kada se smiri pored vas bez hvatanja svega što se pomera, to treba nagraditi. Tako štene ne uči samo šta ne sme, nego i šta tačno želite od njega. Ta druga polovina često odlučuje koliko brzo napreduje.

Ako postoji mogućnost za pažljivo birane i nadzirane kontakte sa stabilnim, socijalno veštim psima, to može pomoći u učenju kontrole pritiska ugriza. Psi jedni drugima često vrlo jasno pokažu kada je igra postala pregruba. Naravno, takvi susreti moraju biti bezbedni, primereni uzrastu i bez forsiranja.

Greške, rizici i šta realno možete da očekujete

Vikanje, vriska i prenaglašene reakcije često deluju logično čoveku, ali štenetu mogu zvučati kao dodatno uzbuđenje. Umesto da se zaustavi, ono se još više „upali“. Isto važi i za guranje rukama, mahanje pred njuškom i pokušaj da ga fizički odvojite iz igre dok je već previše uzbuđeno.

Fizičko kažnjavanje, udaranje po njušci ili ideja da psa treba „ujesti nazad“ nisu prihvatljiv ni bezbedan način rada. Takvi postupci mogu da uplaše štene, naruše poverenje i naprave još više problema nego što rešavaju. Posebno kod psa od kog se očekuje stabilan temperament i nežan kontakt sa ljudima.

Nedoslednost je još jedna česta zamka. Ako danas prekidate igru kad zagrize, sutra se smejete i nastavljate, a prekosutra mu dozvolite da visi sa rukava jer je „sladak“, štene dobija poruku da grickanje ponekad ipak uspeva. A ponašanja koja ponekad uspeju obično se veoma uporno održavaju.

Prednosti

  • Preusmeravanje na odgovarajuću igračku pre nego što zubi dotaknu kožu

  • Kratak i dosledan prekid interakcije posle ujeda

  • Mirni signali i kontrolisane, predvidive reakcije

  • Dovoljno sna, odmora i planiranih pauza tokom dana

  • Nagrađivanje nežnog uzimanja igračaka i mirnog kontakta

Nedostaci

  • Vikanje, cičanje i burno mahanje rukama

  • Fizičko kažnjavanje ili grubi „odgovor“ na ujed

  • Previše grube igre koja stalno podiže uzbuđenje

  • Nedosledna pravila među članovima porodice

  • Ignorisanje znakova premora i preopterećenosti

Većina štenaca se znatno popravi kako mlečni zubi počnu da ispadaju i kako sazrevaju, ali to ne znači da je dovoljno samo čekati. Faza jeste prolazna, ali navike koje se u njoj formiraju mogu da ostanu. Zato je najbolji pristup istovremeno strpljiv i aktivan: prihvatite da je deo ponašanja razvojno normalan, ali svaki dan pokazujte psu šta umesto toga treba da radi.

Da li to što štene najviše ujeda jednu osobu znači da ima problem baš sa njom?

Najčešće ne. Obično je ta osoba najzanimljivija za igru, najviše reaguje ili provodi sa štenetom vreme kada je ono najuzbuđenije. To je češće obrazac interakcije nego znak posebne netrpeljivosti.

Koliko brzo može da se vidi napredak?

Kod nekih štenaca promene se vide za nekoliko dana kada se uvedu dosledna pravila, više sna i bolje preusmeravanje. Potpunije smirivanje često dolazi postepeno tokom narednih nedelja i meseci, naročito kako prolazi faza mlečnih zuba.

Ako vam je lakše, niste jedini koji se osećaju kao da ih je odabralo malo čudovište sa mekim ušima i oštrim zubima. Kod mladog labradora to je veoma poznata epizoda. Ono što pravi razliku nije savršena metoda, već mirna doslednost: manje haosa, više sna, više dozvoljenih stvari za žvakanje i jasna poruka da ljudska koža nikad nije igračka.